Autoput ~ Obilaznica oko Beograda ~ Metro~ Prokop

[Graditelj]

OBILAZNICA KASNI NA DEVET MESTA

Komisija Instituta za puteve ustanovila da preduzeće „Planum" na devet lokacija debelo kasni sa radovima. Izvođač, međutim, tvrdi da će ispoštovati rok i napominje da mu NIP duguje čak 400 miliona dinara!

Radovi na obilaznici oko Beograda, na delu od Ostružnice do Ibarske magistrale, kasne krivicom građevinske firme „Planum", pokazuje izveštaj nadležne komisije Instituta za puteve, koja je pre 12 dana obišla gradilište!
Press je došao u posed tog dokumenta, u kojem je u devet tačaka precizno navedeno šta od planiranih poslova neće biti završeno do obećanog roka, 15. oktobra. „Planum", međutim, tvrdi da mu investitor, odnosno NIP, duguje čak 400 miliona dinara, ali da će bez obzira na to ipak uspeti da ispoštuje rok.

Generalni direktor „Planuma" Ratomir Todorović kaže da nije video nikakav izveštaj, i da je on verovatno kod njegovih radnika na gradilištu! On napominje da mu se za posao odrađen još u junu duguje 400 miliona dinara.

'Planum': Nisu platili za jun

- Ne želim da spekulišem sa političarima preko novina! Investitor nam duguje za radove u junu, a isplatili su nam jul i avgust. Potpisali smo da ćemo obilaznicu završiti do 15. oktobra, tako će i biti. Inače, mi smo zaduženi za izgradnju 7,7 kilometara ovog dela obilaznice oko Beograda, i dva tunela, Lipak i Železnik - kaže Todorović.

Prema pomenutom izveštaju, koji su potpisala dvojica građevinskih inženjera službe nadzora Instituta za puteve i predstavnik JP „Putevi Srbije", jasno je navedeno da „Planum" ne uspeva da prati dinamiku većine predviđenih radova. Naročito se kasni na tunelu Lipak, na kom se prema rečima članova komisije „ne radi ništa", a situacija nije ništa bolja ni sa Mostom 9, na kom je do 10. septembra trebalo da se ugrade dve hiljade kubnih metara šljunka. Na Mostu 10 zakašnjenje je podnošljivo, dok Most 11 i Most 12 „debelo kaskaju".

Skupo kašnjenje

Nadležni iz Ministarstva za nacionalni investicioni plan i gradskih vlasti još početkom godine dogovorili su se sa preduzećem „Putevi Srbije", „Planum" i „Mostogradnja" da ovaj deo obilaznice bude gotov do 1. oktobra. Tada je zacrtano i da prvi automobili prođu saobraćajnicom 15. oktobra.

Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je juče da su izvođači radova „ponudili uverenje" da će ih završiti do 15. oktobra. Komentarišući moguće kašnjenje u izvođenju radova, Đilas je rekao da će biti jako skupo ako se bude kasnilo makar jedan dan.

- Država je ispunila svoje obaveze, grad takođe, a ono što je ostalo jeste da izvođači završe svoje radove - kazao je Đilas.
Zbog primećenog ozbiljnog kašnjenja, on je Nacionalnom savetu za infrastrukturu nedavno poslao protestno pismo.

DEVET TAČAKA

1. Kraj tunela Lipak - ne radi se ništa na građevinskom delu, ni na instalacijama
2. Tunel Lipak, most 9 - gornji potporni zid ne radi se u dužini od 130 metara, treba da se uradi nasip ispred mosta od 8.000 kubnih metara, i tampon od 4.000 kubnih metara šljunka
3. Most 9, tunel Železnik - tampon - treba ugraditi 2.000 kubnih metara šljunka, i 2.200 kubnih metara šljunka za cementnu stabilizaciju
4. Tunel Železnik - ne radi se na opremanju, problem je kao kod tunela Lipak
5. Tunel Železnik, most 10 - treba ugraditi 7.000 kubnih metara zemlje na prilazu mostu
6. Most 10 - izgradnja poslednjeg konstruktivnog elementa kasni pet dana
7. Most 11 - kasni armirana betonska ploča
8. Most 12 - kasne krila i zavese na stubu četiri srednje trake
9. Petlja Orlovača - treba da se uradi iskop od 120.000 kubnih metara zemlje i da se završe servisne saobraćajnice u petlji


Fakti

Obilaznica od mosta na Savi do Ibarskog puta obuhvata četiri mosta
Najkompleksniji je most Železnička reka dug 406 metara, sa rasponom od 45 metara između stubova
Biće podignuti i most na petlji Orlovača, petlja Orlovača i tuneli Lipak i Železnik
Radovi su počeli još u novembru 1990. godine, a nastavljeni su u avgustu 2006.
Od januara 2008. godine za obilaznicu je izdvojeno 5,5, a od toga je grad uložio oko 2,2 milijarde dinara


http://www.pressonline.rs

[Graditelj]

Zakašnjenje radova na obilaznici skupo će koštati

Posle upozorenja Dragana Đilasa da bi preduzeće „Planum” moglo da probije rok za završetak posla, izvođači radova obećali da će takozvani sektor četiri biti završen na vreme. – „Omela nas je kiša”, kažu u „Planumu”

Izvođači radova na delu obilaznice oko Beograda „ponudili su uverenje” Draganu Đilasu, gradonačelniku, da će posao biti završen u predviđenom roku, odnosno do 15. oktobra. Đilas je prethodno upozorio preduzeće „Planum” da kasni sa radovima, kao i da odbija sve vrste pomoći kojima bi moglo da se nadoknadi propušteno.

Lazar Milinković, tehnički direktor „Planuma”, tvrdi da se radnici trude da na vreme okončaju posao, kao i da rade po 12 sati dnevno.

– Očekujemo da ćemo uspeti da sve završimo do 15. oktobra, mada nas je proteklih dana kiša omela u obavljanju radova. Siguran sam da ćemo glavni tunel uspeti da izgradimo do prvog oktobra jer su radovi unutra, tako da nam ne smetaju ni kiša ni blato – ističe Milinković i napominje da je država izmirila sve obaveze prema tom preduzeću.

I u Direkciji za građevinsko zemljište uvereni su da će „Planum” uspeti za dve nedelje da završi tunel „Železnik”, dugačak 700 metara, čija je izgradnja počela još 1991. godine. Dragan Đilas je juče, međutim, rekao da će „biti jako skupo” ukoliko deo obilaznice na takozvanom sektoru četiri od Ostružničkog mosta do Orlovače ne bude završen na vreme. Prema njegovim rečima, država i Grad su uplatili zaostali novac izvođačima, a sada je sve na preduzećima koja obavljaju radove.

– Ako rok bude probijen za jedan jedini dan, odgovornost za to će snositi isključivo „Planum”. Ukoliko, međutim, sve bude završeno na vreme, to neće biti uspeh političara, već radnika koji grade obilaznicu – istakao je Đilas.

Završetkom izgradnje obilaznice oko Beograda ovaj putni pravac biće povezan sa autoputevima E-70 i E-75, kao i sa pojedinim regionalnim putevima, a očekuje se da će po okončanju posla tranzitni saobraćaj biti izmešten iz pravca severa, juga i zapada, kao i da će se smanjiti mogućnost ekoloških incidenata u Beogradu. Oni su, prema mišljenju stručnjaka, direktna posledica prevoza opasnog tovara kroz širi centar grada, jer ne postoje alternativni putni pravci.

Za proteklih 17 godina, koliko se gradi obilaznica, izgrađeno je 17,6 kilometara puta od Dobanovaca do Ostružnice, na deonici Dobanovci – Surčin završena je izgradnja jedne kolovozne trake, urađen je potes od Surčina do Ostružnice i popravljen je most preko Save kod Ostružnice. Uskoro bi trebalo da počne i povezivanje Orlovače sa Avalskim putem, što podrazumeva i tunel u Straževici, koji trenutno gradi „Energoprojekt”, a očekuje se i izgradnja deonice Avalski put – Bubanj Potok, sa tunelom kod Miloševog konaka.

Zamišljeno je da buduću obilaznicu, dugačku oko 47 kilometara, čini obilazni autoput od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog Potoka, sa koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E-70. Kada bude gotova, ova saobraćajnica će ujedno povezati sve magistralne i međunarodne putne pravce koji se susreću u Beogradu.


N. Miković

http://www.politika.rs/

[Graditelj]

Opomena graditelju

Kako se približava rok (15. oktobar) za završetak dela obilaznice, od Ostružnice do Orlovače, tako raste i nervoza svih učesnika. Pre desetak dana, na internom sastanku, Komisija za nadzor Instituta za puteve Srbije saopštila je da preduzeće „Planum“ kasni na devet pozicija i da bi zbog toga moglo da dođe do probijanja roka od oko mesec dana. Direktor „Planuma“ to demantuje.

- Neka oni svi pričaju šta hoće. Mi ćemo završiti naš deo posla na vreme i nije tačno da ne želimo podizvođača. Već ih imamo dva. Ali i investitor treba da završi projektnu dokumentaciju i da nam obezbedi pare za završetak. Iz NIP-a nam je uplaćeno za jun i avgust, dok je mesec jul preskočen. Prema mojim procenama, potrebno je još 600 do 800 miliona dinara da završimo ceo podsao.- kaže Ratomir Todorović, direktor Građevinskog preduzeća „Planum“. U NIP-u, sa druge strane, tvrde, da je sav novac isplaćen.

Vest o kašnjenju uznemirila je novog gradonačelnika Dragana Đilasa, koji je veoma zainteresovan za infrastukturne radove u gradu, zbog čega je i jednom od pomoćnika, Aleksandru Bjeliću, dao u zadatak da se bavi isključivo tim poslovima. Đilas je dodatno motivisan za obilaznicu jer je radove na njoj, nakon 17 godina, pokrenuo sa mrtve tačke. Uradio je to u vreme kad je bio ministar za NIP. Tada je na sastanku u Vladi dobio potpise i obećanja svih direktora firmi - izvođača da će radovi biti gotovi do 15. oktobra. Sada, međutim, prema izveštaju nadzora, jedna firma kasni.

- Država je ispunila sve svoje obaveze, Grad takođe, a preduzeće „Planum“, po mišljenju nadzora, kasni mesec dana sa radovima i odbija da uvede podizvođača. Ukoliko bi obilaznica kasnila i jedan jedini dan, odgovornost će biti na „Planumu“ - naglasio je Đilas u pisanoj izjavi za medije.

Završetak dela obilaznice veoma je važan zbog početka radova na rekonstrukciji mosta „Gazela“. Nedavno je parlament Srbije, sa godinu dana zakašnjenja, ratifikaovao kredit od 33 miliona evra za rekonstrukciju „Gazele“ koji je ugovoren sa Evropskom investicionom bankom.

- Budući da je proces predkvalifikacije ponuđača za izvođenje radova na mostu „Gazela“ već završen, uslediće otvaranje finansijskog dela ponuda u narednih sedam dana - saopšteno je „Blicu“ u JP „Putevi Srbije“.

U ovom preduzeću istuču da eventualno kašnjenje obilaznice neće ugroziti početak rekonstrukcije „Gazele“. a zatvaranja kolovoznih traka na „Gazeli“ sigurno neće biti do kraja 2008.

Nema penala

Javna prozivka preduzeća „Planum“, zbog kašnjenja na obilaznici, dovodi se i u vezu sa činjenicom da ne postoji obaveza da preduzeće koje kasni plaća penale za to. Pošto je, kaže izvor „Blica“, i ova i druge firme koje grade obilaznicu, posao sklopila „još pre 20 godina“, nije predviđena kaznena politika u slučaju kašnjenja. To donekle daje komotnu poziciju preduzeću „Planum“ ali joj, sa druge strane, ruši ugled, koji u modernom poslovanju, ume da bude presudan.

 http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Đilas: Deo obilaznice gotov u roku

Polovinom oktobra deo obilaznice oko Beograda, na potesu od Ostružničkog mosta do Orlovače, biće otvoren za saobraćaj, jer će se uskoro radovi obavljati maltene danonoćno kako rok ne bi bio probijen. To je juče prilikom obilaska gradilišta kod tunela „Železnik” rekao gradonačelnik Dragan Đilas, a prenosi Beoinfo.

– Ako sve bude gotovo na vreme, zasluga će pripasti onima koji grade obilaznicu, a ako ne bude krivi će biti oni koji ih vode. Političari su tu samo da obezbede da ceo sistem funkcioniše– istakao je Đilas i dodao da je obilaznica od velikog značaja za Beograd,jer će po završetku radova jedan deo kamionskog saobraćaja biti izmešten iz centra.

Od januara ove godine u izgradnju tunela „Železnik” Grad je uložio oko 2,2 milijarde dinara. Radove obavlja „Jugoslavijaput” sa neposrednim izvođačima „Planumom” i „Mostogradnjom”. Iz Nacionalnog investicionog plana u izgradnju takozvanog Sektora četiri dosad je uloženo oko tri milijarde dinara, a do završetkaposla trebalo bi da bude obezbeđeno još oko 2,6 milijardi dinara.

Deonica obilaznice od Batajnice do Bubanj Potoka, čiji je deo Sektor 4, duga je 47,4 kilometra, sa dva kolovoza širine po 11,5 metara. Na deonici je projektovano pet čvorišta, dva na krajevima i tri u srednjem delu deonice, postavljenih tako da će u budućnosti biti moguća izgradnja i drugih petlji ukoliko za to bude bilo potrebe. Na ovoj trasi ima 79 mostovskih konstrukcija na 41 lokaciji, a najveći je čelični most preko Save dug 1.965 metara. Svi ostali mostovi su betonski, a po veličini se izdvajaju „Sveta Petka” (408 metara), „Železnička reka” (406 metara), „Kijevski potok” (571 metar), „Topčiderska dolina” (597 metara) i „Pružni prelaz” (preko Požarevačke pruge, 452 metra). Na deonici se nalaze i četiri tunela – „Lipak” (delom ispod platoa železničke stanice „Ostružnica”, dug 665 metara), „Železnik” (699 metara), „Beli potok” (ispod Avalskog puta, 373 metra) i „Straževica” (ispod Resnika, 745 metara).


N. M.

http://www.politika.rs

[Graditelj]

Prokop opet u procepu

U narednih nekoliko dana treba da se razjasni da li će „Energoprojekt” graditi beogradsku železničku stanicu i prateći komercijalni centar, jer Republička direkcija za imovinu ne prihvata da se to građevinsko preduzeće uknjiži kao vlasnik ploče koja prekriva perone i koloseke

Završetak beogradske železničke stanice Prokop i izgradnja propratnog komercijalnog centra opet su, po ko zna koji put u poslednje tri decenije, dovedeni u pitanje. Vlada Srbije nije dala saglasnost na martovski ugovor između Železnica Srbije i „Energoprojekta”, niti će, po svemu sudeći, to učiniti. Jer, vlasništvo nad betonskom pločom koja prekriva koloseke ne može da se prenese na „Energoprojekt”. Kao i pod kojim uslovima će graditi Prokop trebalo bi da bude razjašnjeno narednih dana. Mada nije isključena mogućnost da država preuzme na sebe završetak „Skadra na Bojani”, kako mnogi s pravom nazivaju taj projekat.

Direkcija za imovinu nije prihvatila da se „Energoprojekt” uknjiži kao vlasnik ploče na kojoj bi sagradio komercijalni centar od 128.000 kvadratnih metara, jer za to nema zakonskog osnova, kaže Milanko Šarančić, direktor Železnica Srbije. Gradsko građevinsko zemljište, kako se ploča tretira, može da bude ustupljena samo na korišćenje.

– Jedino rešenje da „Energoprojekt” ostane u poslu, onako kako je predviđeno tenderskim uslovima, jeste da odustane od vlasništva nad pločom. O tome ćemo razgovarati krajem nedelje – rekao je juče Šarančić i dodao da je ta firma već pripremila gradilište za nastavak radova.

Ovaj problem za „Energoprojekt” nije neočekivan, ali je činjenica da bankama koje finansiraju projekat moraju da prilože „nešto kao hipoteku”.

– U vreme ugovaranja posla razgovarali smo o nekoliko modela partnerstva. Predlagali smo suinvestitorstvo „Energoprojekta” i Železnica. To je odbijeno. Ostalo je da „Energoprojekt” sam finansira projekat, ali da nam se prenese vlasništvo nad pločom, što se ispostavilo kao nemoguće – objašnjava Miodrag Zečević, direktor Marketinga „Energoprojekta”. – Pregovaraćemo sve dok se ti dogovori kreću isključivo u okvirima tendera.

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, gostujući u prošlonedeljnom „Politikinom” Poslovnom klubu bio je jasan: „Radovi moraju odmah da počnu. Ugovor sa ’Energoprojektom’ ovakav kakav je treba poništiti, jer ta građevinska firma ne može da postane vlasnik ploče. Država Prokop mora da finansira sama, bilo putem komercijalnih kredita ili da ploču da pod zakup.”

Ministar za infrastrukturu nema ništa protiv da „Energoprojekt” gradi stanicu, pa i da, ako mu odgovara, uzme ploču pod zakup.

Trebalo bi podsetiti da je tender za ustupanje prava gradnje u Prokopu 2005. godine raspisan upravo zato što Železnice Srbije nisu imale novca da same završe železničku stanicu. Ispostavilo se da za nju treba obezbediti oko 80 miliona evra, dok izgradnja pratećeg poslovno-komercijalnog centra košta oko 150 miliona evra.

Milutin Mrkonjić, međutim, najavljuje da će preispitati analizu CIP-a i Železnica Srbije, prema kojoj za završetak šest perona i deset koloseka, kao i opremanje stanice treba izdvojiti toliki novac. On tvrdi da završetak stanice ne može da košta više od 35 miliona evra.

U svakom slučaju, prema ugovoru koji je još na snazi, ima obavezu da završi stanicu, a zauzvrat dobija pravo gradnje 128.000 kvadratnih metara poslovnog prostora na velikoj betonskoj ploči.

Ranije je bilo reči da je „Energoprojekt” obezbedio podršku banaka za finansiranje, tako da novac ne manjka, zbog čega su protekle tri decenije radovi nekoliko puta prekidani. Grad i Republika su konačno u ovom projektu uočili zajednički interes, pa je gradska Direkcija za građevinsko zemljište prihvatila da od naknade za uređenje zemljišta, koja prema gruboj proceni iznosi oko 28 miliona evra, odbije deo koji su Železnice uložile u infrastrukturu, kao i da izgradi prilazne puteve sa niškog autoputa i Bulevara kneza Aleksandra.

Iako se „Energoprojekt” striktno drži tenderskih okvira, za razliku od prvoplasiranog „Trigranita”, sa kojim su pregovori prekinuti upravo zbog zahteva koji su prevazilazili tenderske uslove, radovi najavljeni za ovu jesen još nisu počeli.

Po svemu sudeći, i ova građevinska sezona za beogradsku železničku stanicu je izgubljena.


M. Avakumović

http://www.politika.rs

[Graditelj]

Kreću radovi u Prokopu

Železnička infrastruktura u budućoj glavnoj beogradskoj železničkoj stanici biće završena za godinu i po dana, najavljuje ministar Milutin Mrkonjić

Svetska finansijska kriza neće uticati na zacrtanu realizaciju izgradnje Koridora 10. Za izgradnju autoputa od Niša do Dimitrovgrada i od Leskovca ka makedonskoj granici već je obezbeđeno 1,585 miliona evra, a za železnicu prvi paket od 1,1 milijardu evra, kaže za „Politiku” ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.

– Novac je spreman i krećemo sa radovima. Već tokom narednih nekoliko dana u železničkoj stanici Prokop počinju radovi na završetku železničke infrastrukture. Prokop je centralna tačka železničkog Koridora 10 i zato upravo tu počinje ovaj veliki posao. Stanica će biti spremna za korišćenje za godinu i po dana, a postignut je dogovor da Beograd više ne ulaže u železničku infrastrukturu, već da 25 miliona evra usmeri u izgradnju pristupnih saobraćajnica – objašnjava Mrkonjić.

Početak radova na izgradnji nedostajućih delova autoputa na Koridoru 10 i obnova i modernizacija železnice, prema njegovim rečima, tek su prvi korak. Država mora da iskoristi tu priliku da pokrene domaću privredu i u tom segmentu već postoje načelni planovi.

– Železnici trebaju na desetine savremenih elektromotornih vozova koji će brzinom konkurisati drumskom prevozu. Na primer, „Fijat” proizvodi „pendolino” kompozicije koje bi putovanje vozom od Beograda do Bara skratile za dva do dva i po sata. S obzirom na to da „Fijat” ulazi u „Zastavu”, zašto ne bismo predložili Italijanima da u Kragujevcu otvore jednu liniju za proizvodnju „pendolina”. Time bismo uposlili naše ljude, a „Fijat” bi dobio priliku da u Kragujevcu, osim automobila, proizvodi i vozove za region i šire – ukazuje ministar za infrastrukturu.

Da bi se obezbedila radna snaga za poslove koje će otvoriti veliki javni radovi na izgradnji drumskog i železničkog Koridora 10, država će uskoro pokrenuti program prekvalifikacije. Na primer, već sada postoji velika tražnja za rukovaocima građevinskih mašina. To su profesije koje će u godinama pred nama biti izuzetno perspektivne, a na državi je da ka njima usmeri ljude koji sada možda nemaju posao.

– Stalno ponavljam da je Koridor 10 najveća šansa Srbije. Zbog odličnog geografskog položaja kroz Srbiju su u istoriji prolazile vojske, a sada je definitivno stiglo vreme da od naše „kuće na drumu” i profitiramo. Nije reč samo o naplati putarina, već je to prilika za pokretanje celokupne privrede. To je cilj ove vlade, za koju je Koridor 10 apsolutni prioritet – kaže Mrkonjić.

Na pitanje da li je zadovoljan postignutim rezultatima u prvih sto dana vlade, ministar odgovara potvrdno. Pored ostalog i zato što su obezbeđena sredstva za završetak drumskog dela Koridora 10. Za železnicu je spreman prvi paket, 1,1 milijarda od ukupno 4,6 milijardi evra, koliko će biti uloženo u nju tokom narednih sedam godina. Cilj je da se železnica osposobi za brzine od 160 kilometara na čas. Da se duž glavnih saobraćajnih pravaca izgradi drugi kolosek i modernizuju beogradski, novosadski i niški železnički čvor. Među prioritetima su i pruga Beograd – Bar i elektrifikacija pruge od Beograda do Vršca. Taj pravac ima velike potencijale, jer će italijanska privreda, koja u značajnoj meri investira u Rumuniji, tuda imati najbržu i najkraću vezu sa Apeninskim poluostrvom – trajekt iz Barija do Bara i dalje prugom do Rumunije.


Marko Lakić

http://www.politika.rs/

[Graditelj]

Danas ugovor, radovi kad počnu

Železnička stanica „Prokop” biće spremna za korišćenje do aprila 2010. godine, ali i dalje nije jasno kad će početi radovi. I dok ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavljuje da će izgradnja stanice započeti već sutra, u „Energoprojektu” i „Železnicama Srbije” tvrde da radovi mogu da počnu tek za nekoliko nedelja. Izvesno je, međutim, da će izgradnju „Prokopa” finansirati država sa 50 miliona evra, dok će za pristupne saobraćajnice iz gradske kase biti izdvojeno 22 miliona evra.

- Radovi na izgradnji „Prokopa” počev od danas biće završeni za 18 meseci. Odbrojavanje je počelo – kratko je za „Blic” rekao Mrkonjić.
Izgradnju stanice posebno će regulisati protokol, koji će danas potpisati „Železnice Srbije” i izvođač radova kompanija „Energoprojekt”. Protokol će obavezati i grad, iz čijeg budžeta će biti finansirana izgradnja saobraćajnica do buduće železničke stanice. Oslonjen je na ugovor iz 1996. godine, a predviđa ujedno i obavezu da sve tri strane za 15 dana potpišu novi aneks ugovora, koji će do detalja precizirati gradnju „Prokopa”.

- Ugovor od pre dve godine nije realizovan zbog nerešenih imovinskih pitanja, ali se on neće razlikovati od ovog koji će uskoro biti potpisan. Razlika nije u sadržaju, već u izvoru finansiranja. Projekat je odavno urađen i ništa se u tom smislu nije promenilo – kaže Miodrag Zečević, izvršni direktor za marketing u „Energoprojektu”.

Prethodnim ugovorom je takođe bilo predviđeno da prvo počne gradnja poslovno - komercijalnog prostora, pa tek onda stanice. Nju su zajednički trebalo da finansiraju država, grad i „Energoprojekt”. Na koji način, do danas nije razjašnjeno. Da nešto sa ugovorom nije bilo u redu, obznanio je i sam Mrkonjić, koji je pre 15 dana, u izjavi za „Blic”, rekao da „tu nešto mora da se menja“.

Ministar za infrastrukturu više puta je ponovio da je izgradnja Koridora 10 prioritet. Obzirom da je „Prokop” njegova centralna tačka, upravo će tu i biti započeti prvi radovi na njegovoj izgradnji.


„Prokop” se gradi trideset godina

Železnička stanica „Prokop” počela je da se gradi 1977. godine, po projektu arhitekte Mihaila Maletina. Do danas je u nju uloženo više od sto miliona evra. Završena je samo jedna ploča, na kojoj treba da se dozida još 128.000 kvadrata poslovno-komercijalnog prostora. Ispod ploče, projektovano je deset opremljenih koloseka na 3.000 kvadrata i oko njih još 10.000 kvadrata poslovnog prostora.
 
http://blic.rs

[Graditelj]

Država i Beograd završavaju Prokop

Protokol o nastavku izgradnje železničke stanice „Beograd-centar” juče je potpisan u izgrađenom delu buduće beogradske železničke stanice

Sedam meseci posle potpisivanja ugovora između „Železnica Srbije” i „Energoprojekta” o završetku beogradske železničke stanice Prokop i izgradnji pratećeg komercijalnog centra na njenoj ploči, juče je opet potpisan novi dokument o saradnji, ali na „višem nivou”. Komercijalni centar se više ne pominje, a završetak stanice, umesto „Energoprojekta” finansiraće Republika i grad sa ukupno 72 miliona evra.

Protokol o nastavku izgradnje železničke stanice „Beograd-centar” ovog puta su u izgrađenom delu Prokopa parafirali Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, Milanko Šarančić, direktor „Železnica” i Vladan Pirivatrić, direktor „Energoprojekta” u prisustvu premijera Mirka Cvetkovića, a potom su se vozom odvezli do stanice Vukov spomenik.

– Potpisivanjem protokola simbolično se označava intenziviranje radova na železničkom Koridoru 10, a suštinski obezbeđenje sredstava za radove – rekao je Mirko Cvetković.

Premijer je kazao da je pored izgradnje putnog Koridora 10, prioritet vlade i obnova pruge kako bi putnički i teretni vozovi mogli da postižu znatno veće brzine.

– Investicijama u drumsku i železničku infrastrukturu Srbija će postati privlačnija destinacija za investitore– naglasio je predsednik vlade.

Dogovoreno je da u stanicu „Prokop”, na kojoj su tokom devedesetih godina nekoliko puta prekidani radovi zbog nedostatka novca, država uloži 50 miliona evra, a da grad sa 22 miliona evra finansira izgradnju prilaznih puteva iz Bulevara kneza Aleksandra i sa niškog autoputa. Država se takođe obavezala i da iz svoje kase plati dugovanja „Energoprojektu” za dosadašnje održavanje stanice, u iznosu od oko 15 miliona evra

Ministar Milutin Mrkonjić je obećao da će Prokop biti završen za godinu i po dana, a na pitanje kada počinju radovi, odgovorio je u svom stilu – odmah. Tek po završetku stanice gradiće se komercijalni centar površine 128.000 kvadrata.

– Pošto ne postoji zakonski osnov da se „Energoprojekt” uknjiži kao vlasnik ploče, martovski ugovor nije dobio saglasnost vlade. Kada je reč o završetku stanice, primenjivaćemo ugovor iz 1996. godine, na osnovu koga je „Energoprojekt” angažovan kao izvođač radova do njenog završetka. Komercijalni centar će graditi onaj ko ponudi najbolje uslove – objasnio je Mrkonjić.

Vladan Pirivatrić, direktor „Energoprojekta”, ipak ne isključuje mogućnost da će ova firma i pod novim uslovima graditi taj poslovni prostor.

Dolazak „podzemnim vozom” u stanicu Vukov spomenik asocirao je ministra za infrastrukturu na još jedan projekt – metro. On je predložio da se grad i republika odmah udruže i krenu u izgradnju prve linije od Vukovog spomenika ka Novom Beogradu. Pre sledeće godine, prema rečima gradonačelnika, ipak ne bi trebalo očekivati početak te investicije vredne milijardu evra.


M. U. A.


http://www.politika.rs

[Graditelj]

Još jedan rok za Prokop

Izgradnja buduće železničke stanice „Beograd – centar” počela je 1977. godine. – Prvi vozovi trebalo je da prođu u maju 1979. godine

Priča o izgradnji buduće železničke stanice „Beograd – centar”, poznatije kao Prokop, u najkraćem se može sažeti – grandiozan projekat velikih mogućnosti, velika očekivanja i još veća razočarenja. Ali, krenimo redom.

Izgradnja Prokopa počela je 8. oktobra 1977. godine (projektovanje znatno ranije), kada je položen kamen temeljac, a štampa „od Vardara pa do Triglava” izvestila o početku najveće investicije u Srbiji. Tada je rečeno da će biti završena za 18 meseci. Prvi voz je kroz stanicu trebalo da prođe 1. maja 1979. godine.

Kako je je zamišljeno, trebalo je da u jednom času primi deset hiljada putnika i bude „dovoljno velika za ceo 21. vek”. Projekat koji nije imao uzor u tadašnjoj arhitekturi od početka je delio stručnjake, o čemu svedoči i podatak da je Savet za urbanizam Beograda još 1971. godine konačno projektno rešenje doneo nakon sedam i po sati burnog većanja.

Buduća železnička stanica „Beograd – centar” je osmišljena da bi se izmestila Glavna stanica iz „savskog amfiteatra”. Taj cilj ni do danas nije izgubio na značaju. Postojeća glavna stanica ometa razvoj Beograda, koji bi njenim izmeštanjem dobio 80 hektara najatraktivnijeg zemljišta. Po nekim procenama, izgradnja u „savskom amfiteatru” danas bi generisala i do 20 milijardi evra.

Takoreći još na početku je bilo jasno da vozovi kroz Prokop neće krenuti maja 1979. godine. Radovi su zbog nestašice para obustavljeni 1980. godine, potom nastavljeni, da bi se u maju 1984. pojavila dilema – nastaviti izgradnju za tadašnje prilike preskupog poduhvata ili dići ruke.

Zbog prazne republičke kase, železnice i Beograda (finansijeri po 33,33 odsto), radovi tokom osamdesetih godina u više navrata počinju, pa staju, a gradilište se konzervira. Ipak, šine su postavljene, a stanična zgrada još nije izgrađena. Prokop se ipak uključuje u železničke tokove ne samo na teritoriji Beograda već i bivše velike Jugoslavije. Time je rasterećen stari železnički most, preko kojeg je vodila do tada jedina železnička veza između severa Evrope, juga kontinenta i dalje ka istoku. Tako glavni grad sa nedovršenim Prokopom, kao čvorištem „Beogradskog železničkog čvora”, dobija prigradsku železnicu – između Pančeva, Resnika i Batajnice. Izgrađena je i podzemna stanica „Vukov spomenik” u kojoj će se metro, kao i u Prokopu, ukrštati sa prigradskom železnicom.

Prokop ponovo postaje aktuelan početkom devedesetih godina. Izgradnja je nastavljena, ali je usledio raspad Jugoslavije, a potom i sankcije. Gradilište je ponovo opustelo, do 7. jula (Dan ustanka Srbije) 1996. godine, kada ga pritiskom na dugme otvara tadašnji premijer Mirko Marjanović, u pratnji Slobodana Miloševića. Radovi kreću punom parom. Iznad koloseka je izgrađen najveći deo ploče za budući poslovno-komercijalni centar.

Već u to vreme strani investitori počinju da se raspituju za mogućnost gradnje komercijalnog centra. Interesenti stižu iz Grčke, Nemačke, Francuske, pa i Kine. Tadašnje uredništvo našeg lista, priča se na ideju Mirjane Marković, pokreće inicijativu da se u Prokopu izgradi kineski centar, što bi povećalo privrednu saradnju i trgovinsku razmenu između dve zemlje i učvrstilo naše prijateljstvo.

Ponovo nas stižu sankcije, a potom i bombardovanje. Sledi obnova porušenih mostova i pruga, zbog čega Prokop po ko zna koji put pada u zapećak.

Beograd, kao suinvestitor, ima sve manje razumevanja za ulaganja koja ne daju vidljive rezultate. Železnica ne odustaje, i početkom 2005. raspisuje međunarodni konkurs za izbor investitora koji će završiti stanicu, a zauzvrat dobiti pravo gradnje na prostranoj ploči. Na konkursu pobeđuje mađarska kompanija „Trigranit”. Pregovori su ipak propali, zbog dodatnih uslovljavanja te kompanije. Ovaj strani investitor je tada ukazao na kapitalnu grešku u projektu Prokopa – nije predviđen prostor za parking.

„Železnice Srbije” nakon toga posao nude drugoplasiranom „Energoprojektu”. Sve je dogovoreno, ali vlada Srbije nije dala saglasnost na ugovor. Kako je nedavno za naš list izjavio Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, ne postoji zakonska osnova da se privatnicima ustupi ploča na kojoj treba da bude izgrađen poslovno-komercijalni centar. Prema mišljenju Mrkonjića, inače najvećeg pobornika završetka Prokopa, logičnije je da država samostalno finansira kompletiranje stanice i izgradnju pratećih sadržaja koji će doneti znatan prihod. Nakon toga sledi oslobađanje „savskog amfiteatra”.


Marko Lakić

http://www.politika.rs/

[Graditelj]

"PROKOP" ZA GODINU I PO!

Nadležni najavili konačno završavanje železničke stanice "Prokop" u šta će biti uloženo oko 100 miliona evra

ZALILI OBEĆANJE... Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, premijer Mirko Cvetković i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tokom potpisivanja Protokola u stanici "Prokop" izmedju grada Beograda, JP "Železnice Srbije" i preduzeća "Energoprojekt"


Radovi na konačnoj izgradnji železničke stanice "Prokop" započeli su juče i biće završeni za godinu i po dana, a njihova ukupna vrednost iznosi oko sto miliona evra.

Ugovor o završetku izgradnje juče su potpisali ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, u prisustvu premijera Mirka Cvetkovića.

- Potpisivanjem protokola simbolično se označava intenziviranje radova, a suštinski obezbeđenje sredstava za njihovo izvođenje. Izgradnja putničkog dela Koridora 10 biće završena za vreme mandata ove vlade, a izgradnja železničke infrastrukture trajaće nešto duže - rekao je premijer Cvetković.

Za izgradnju dela stanice ispod podignute betonske ploče država će iz sredstava NIP-a izdvojiti 50 miliona evra, dok će Grad iz budžeta za narednu godinu finansirati izgradnju pristupnih saobraćajnica sa 22 miliona evra. Država će, takođe, morati da izdvoji i 15 miliona evra na ime duga "Energoprojektu" za višegodišnje održavanje stanice. Ministarka za NIP Verica Kalanović istakla je da će u sledećoj godini biti urađen detaljan plan za završetak železničkog čvora na "Prokopu".

- Posle izgradnje Prokopa biće rasterećen Savski amfiteatar, gde je sada Glavna železnička stanica u Beogradu. Radovi će se obavljati prema neizmenjenom planu iz 1996. godine, kada je takođe "Energoprojekt" bio izvođač radova - naveo je ministar Mrkonjić.

Kompanija "Energoprojekt" je, na osnovu ugovora koji je u martu ove godine potpisala sa "Železnicama Srbije", obavezna da kompletno izgradi stanicu u Prokopu, površine 40.000 kvadrata, uključujući šest perona, deset koloseka, podhodnike i ostale prateće objekte. Rekonstrukcija postojeće betonske ploče biće nastavljena već tokom ovog meseca.

Direktor "Železnica Srbije" Milanko Šarančić napomenuo je da iznad stanice Prokop, na samoj ploči, postoji korisna površina od 128.000 kvadratnih metara, koja će biti iskorišćena za poslovni prostor nakon uređenja same stanice. On je podsetio da su projekti izgradnje Prokopa započeti 1974. godine. U proteklih 30 godina gradnje u "Prokop" je uloženo oko 100 miliona evra.


IZGRADNJA DUGA 40 GODINA

Železnička stanica "Prokop" počela je da se gradi 1977. godine, kako bi se oslobodio savski amfiteatar sa Glavnom železničkom stanicom. "Železnice Srbije" su tek 2005. raspisale međunarodni tender za izvođača koji će okončati ovaj posao na kome je pobedila mađarsko-kiparska firma "Trigranit". Sporazum je, međutim, raskinut nakon bezuspešnih pregovora koji su trajali više od godinu dana jer je ova firma odbila da plati naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u visini od oko 30 miliona evra i tražila promenu tenderskih uslova. Upravni odbor je zatim posao poverio "Energoprojektu", drugoplasiranom na tenderu, čiji radnici su već bili angažovani na "Prokopu".


http://www.pressonline.rs/

[Graditelj]

Vozači već na obilaznici

Zvanično puštanje u saobraćaj 7,7 kilometara puta najkasnije u ponedeljak, tvrdi Zoran Drobnjak, direktor „Puteva Srbije”. – Očekuje se da otvaranju prisustvuje i predsednik Srbije Boris Tadić

Takozvani Sektor četiri dela obilaznice oko Beograda, koji se prostire od Ostružničkog mosta do petlje kod Orlovače, sutra bi konačno mogao da bude otvoren za saobraćaj, iako pojedini vozači već koriste ovaj putni pravac. Tako bi, posle skoro 18 godina, bila stavljena tačka na radove na ovoj deonici dugačkoj 7,7 kilometara.

Zoran Drobnjak, direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, koji je prilikom prošlonedeljne posete ovom gradilištu najavio svečano otvaranje dela obilaznice za 10. novembar, kaže da majstori trenutno obavljaju završne radove.

– Preostalo je samo još da privedu kraju sitne poslove poput priključenja tunela na struju. Ceo put su već asfaltirali, postavili su putokaze, tako da je skoro sve spremno za otvaranje – najavljuje Drobnjak i napominje da će, ukoliko iz nekog razloga ne bude sutra pušten u saobraćaj, takozvani Sektor četiri sasvim sigurno biti otvoren najkasnije u ponedeljak.

On očekuje i da će svečanom otvaranju prisustvovati predsednik države Boris Tadić, kao i mnogi ministri koji su prošle nedelje, predvođeni potpredsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem, verovatno poslednji put pred puštanje u saobraćaj obišli radnike na obilaznici.

Prilikom ranijih poseta ovom gradilištu Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, najpre je najavljivao da će put od Ostružničkog mosta do Orlovače biti otvoren već prvog oktobra, odnosno 15 dana pre roka. Kasnije se ispostavilo da je zbog kašnjenja koje je, kako je rekao gradonačelnik Dragan Đilas, prouzrokovalo preduzeće „Planum”, otvaranje ovog dela obilaznice odloženo za skoro mesec dana.

– Najvažnije je da posao bude kvalitetno obavljen. Kada smo mogli da čekamo 18 godina, možemo da se strpimo još dan ili dva – rekli su u Službi za odnose s javnošću „Puteva Srbije”.

Procenjuje se da je od 1991. godine, kada je počela izgradnja obilaznice, u ovaj posao uloženo oko devet milijardi dinara. Od tada je izgrađeno 17,6 kilometara puta od Dobanovaca do Ostružnice, na deonici Dobanovci – Surčin završena je izgradnja jedne kolovozne trake, urađen je potes od Surčina do Ostružnice gde je popravljen most preko Save.

Nastavak izgradnje obilaznice, čija je ukupna dužina 47 kilometara, trebalo bi da usledi već sledeće godine, a Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, nedavno je naglasila da bi ovaj projekat od državnog značaja mogao da bude završen za četiri godine, odnosno do kraja mandata vlade.
N. M.

http://www.politika.rs

[Graditelj]

OBILAZNICA KAO PREČICA[/center

Deo obilaznice oko Beograda od Ostružnice do Orlovače pojedini vozači uveliko koriste, iako ova deonica još nije zvanično otvorena za saobraćaj

Deo obilaznice oko Beograda od Ostružnice do Orlovače još nije zvanično otvoren za saobraćaj, ali ga pojedini vozači već uveliko koriste. Radovi se privode kraju, kroz tunel u Železniku već je puštena i rasveta, a put je asfaltiran i obeležen. Sve bankine kraj puta su postavljene, a jedino se još čekaju saobraćajni znakovi.

- Već danima za nekoliko kilometara skraćujem put do Sremčice, iz naselja Taraiš u Železniku. Izlazim na obilaznicu, a zatim pre tunela skrećem na zemljani put ka staroj saobraćajnici za Sremčicu. Nadam se da će radnici u skorije vreme asfaltirati i ovaj deo puta. Obilaznica je urađena dobro, ovde živim već dvadeset godina i, pravo da vam kažem, jedva sam čekao kada će biti završena - hvali radove Milan Marković iz Železnika.

Sve spremno

Ekipa Pressa je pre zvaničnog otvaranja obišla ovu saobraćajnicu i uverila se da su radnici, koji su radili na sektoru 4 Ostružnica-Orlovača u dužini 7,7 kilometara, doveli radove u superfiniš.

Otvaranjem sektora 4 građani će moći znatno brže da stignu od Dobanovaca, preko Ostružnice i Železnika, do groblja Orlovača jer neće morati da prolaze kroz centar grada. Na novi autoput vozači će moći da se uključe na tri petlje - Dobanovačkoj, Ostružničkoj i Orlovačkoj.
Saobraćajne gužve u gradu, po otvaranju ovog dela obilaznice, biće manje i do 20 odsto, a najviše rasterećenje saobraćaja osetiće se na mostu Gazela, preko kojeg sada dnevno pređe i po 160.000 vozila.

- Gazela će biti znatno rasterećena, a stvoriće se i uslovi za rekonstrukciju - objašnjavaju nadležni u Skupštini grada.

Dva koridora

Kompletnu trasu buduće obilaznice činiće put od Batajnice preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog potoka, s koridorom preko Vinče i novim drumsko-železničkim mostom na Dunavu.

Obilaznicu će činiti 9,7 kilometara puta na potezu od Batajnice do Dobanovaca, zatim 37 kilometara od Dobanovaca do Bubanj potoka i 22 kilometra dugačkog dela od Bubanj potoka do Starčeva i Pančeva. Zamišljena je tako da poveže na najlakši i najekonomičniji način dva važna koridora: jedan od njih povezuje zapadnu Evropu s Grčkom i Turskom, a drugi povezuje Evropu s Rumunijom.


Izgradnja traje PUNIH 18 GODINA!

Ova veoma važna saobraćajnica radi se više od 18 godina, a kada ona bude završena, povezaće sve međunarodne i magistralne putne pravce koji prolaze kroz i oko Beograda, što će omogućiti rasterećenje grada od tranzitnog saobraćaja. U dužini od 53,4 kilometra ova deonica je zapravo obilazni autoput od Batajnice preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika, pa sve do Bubanj potoka.

sektor 1:     Dobanovci - Surčin, 7,8 kilometara (završeno)
sektor 2:     Surčin - most na Savi, 4,9 kilometara (završeno)
sektor 3:     Most na Savi - Ostružnica, 4,9 kilometara (završeno)
sektor 4:     Ostružnica-Orlovača, 7,7 kilometara (biće uskoro gotovo)
sektor 5:     Orlovača - Avalski put, 5,4 kilometra (delimično završeno)
sektor 6:     Avalski put - Bubanj potok, 7,4 kilometra (nije ni započeto)

http://www.pressonline.rs/

[Graditelj]

Sutra otvaranje dela obilaznice oko Beograda

Autor: Tanjug / B. G. | 09.11.2008. - 00:01
Deo obilaznice oko Beograda od Ostružnice do Ibarske magistrale sutra će zvanično biti otvoren za saobraćaj. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas juče je još jednom obišao gradilište kako bi se uverio da će obilaznica zaista biti otvorena sutra.

Svečanom otvaranju u ponedeljak prisustvovaće predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i resorni ministri. Gradonačelnik Đilas juče je izjavio da će obilaznica imati veliki značaj za Beograd tek kada bude završen deo do Bubanj potoka.
– Tek tada možemo da očekujemo pravo smanjenje gužvi na Gazeli i na gradskim saobraćajnicama – kaže Dragan Đilas.

Rokovi za otvaranje obilaznice, čija je izgradnja počela u novembru 1990. godine, a nastavljena u avgustu 2006. godine, nekoliko puta su pomerani. Prvi rok, kada je trebala da bude završena obilaznica, bio je 15. oktobar. Međutim, kada tog datuma ona nije otvorena, najavljivano je da će obilaznica dužine 7,7 kilometara biti puštena za saobraćaj početkom novembra.

Do sada je na ovom delu obilaznice izgrađeno pet mostova i dva tunela. Izvođači radova su preduzeća „Planum“ i „Mostogradnja“, a u izgradnju obilaznice je od 1990. godine uloženo 9,2 milijarde dinara. Cela obilaznica oko Beograda trebalo bi da bude dugačka 47 kilometara i da je čini obilazni put od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog Potoka, s koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E70. Ovako će obilaznica da poveže dva važna koridora. Jedan od njih treba da poveže zapadnu Evropu sa Grčkom i Turskom (E75), a drugi Evropu s Rumunijom (E70).

http://blic.rs

[Graditelj]

Tadić otvorio deo obilaznice oko Beograda

Autor: G. Svilar - Beta | Foto:J. vučetić | 10.11.2008. - 13:44
Predsednik Srbije Boris Tadić svečano je danas otvorio deo obilaznice oko Beograda, od Ostružnice do Ibarske magistrale, dug 7,7 kilometara.

Ceremoniji otvaranja prisustvovali su i premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Jovan Krkobabić, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović i drugi ministri.

Tadić rekao je, otvarajući deo obilaznice oko Beograda, da Srbija mora da pronađe sredstva za razvoj kako bi unapredila infrastrukturu i lakše postala članica Evropske unije.

"Kada Srbija bude u privrednom i saobraćajnom smislu povezana sa EU, tada će nam i u političkom smislu biti lakše da postanemo članica Unije", rekao je Tadić.

On je ocenio da Srbija ne može da premosti svetsku finansijsku krizu ako zaustavi investicije u razvoj i dodao da ne sme da bude zaustavljena gradnja mostova, puteva i tunela, jer infrastruktura omogućava otvaranje novih radnih mesta.

Sektor četiri, od Ostružnice do Orlovače, obuhvata most „Železnička reka”, dug 406 metara, most na petlji „Orlovača”, tunele „Lipak” (dužine 665 metara) i „Železnik” (699 metara). Za 17 godina, koliko traje izgradnja obilaznice, izgrađeno je 25 kilometara puta. Na deonici Dobanovci - Surčin završena je jedna kolovozna traka, potez od Surčina do Ostružnice i popravljen je most preko Save kod Ostružnice.
Posle današnjeg puštanja u promet dela obilaznice, predstoji povezivanje Orlovače sa Avalskim putem, završetak izgradnje tunela u Straževici i izgradnja deonice Avalski put - Bubanj potok, sa tunelom kod Miloševog konaka.

Obilaznica oko Beograda biće autoput punog profila i ići će trasom od Batajnice, preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog potoka, sa koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E-70. Procenjuje se da će kompletna obilaznica biti završena najranije 2011. godine.
 
Za izgradnju obilaznice je iz NIP-a predviđeno 2,7 milijardi dinara, dok je iz gradskog budžeta izdvojeno 2,2 milijarde dinara.

Rokovi za otvaranje obilaznice, čija je izgradnja počela u novembru 1990, a nastavljena u avgustu 2006. godine, više puta su pomerani. Prvi rok za završetak radova bio je 15. oktobar, a nakon toga najavljivano je da će obilaznica dužine 7,7 kilometara koja ima četiri mosta biti otvorena početkom novembra.

Grad više nema para za obilaznicu

Ranije je najavljeno da će Republika uskoro početi da gradi deo obilaznice od Batajnice do Dobanovaca, takozvana deonica A. Grad Beograd do sada je delom učestvovao u finansiranju radova na obilaznici u delu koji se danas otvara. Međutim, gradonačelnik Dragan Đilas najavio je da Beograd više neće učestvovati u finansiranju izgradnje drugih delova obilaznice, jer “u Beogradu ima dovoljno problema kao što je, na primer, nedostatak kanalizacione mreže u pojedinim delovima grada, za šta je takođe potreban novac”.
 
http://blic.rs

[Graditelj]

Zvanično otvoren deo obilaznice od Ostružničkog mosta do Orlovače

I. Kranjčević - 10.11.2008. - 23:43

Obilaznicu je zvanično otvorio predsednik Srbije Boris Tadić, a svečanosti su prisustvovali predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i drugi brojni zvaničnici

Prema ranijim najavama republičkih i gradskih zvaničnika, ovaj deo tranzitnog puta trebalo je da bude završen do 15. oktobra.




TRANZIT - Deo obilaznice oko Beograda, koji se proteže od mosta na Savi do Ibarske magistrale, dugačak je 7,7 kilometara. Obilaznica povezuje autoput za Zagreb, Ibarsku magistralu i autoput ka Nišu, čime bi od saobraćaja trebalo da bude rasterećeno centralno gradsko jezgro. Za sada je obezbeđeno finansiranje izgradnje dela obilaznice od Ostružnice do Avalskog puta, a neizvesno je kada će biti nastavljeni radovi na trasi do Bubanj potoka, kao i na deonicama od Batajnice do Dobanovaca i od Bubanj potoka do Pančeva.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas smatra da je obilaznica jedan od najvažnijih delova Koridora 10.

- Kada obilaznica bude gotova, taj deo grada biće idealno mesto za investicije i nove industrijske zone - kaže Đilas.
Obilaznicu čini put od Batajnice preko Dobanovaca, Ostružnice, Železnika i Belog potoka, sa koridorom preko Vinče i novim mostom na Dunavu za vezu sa međunarodnim putem E70. Na taj način obilaznica će povezati dva važna koridora. Jedan od njih treba da poveže zapadnu Evropu sa Grčkom i Turskom (E75), a drugi Evropu sa Rumunijom (E70). Njena dužina bi trebalo da bude 47 kilometara, a po završetku radova trebalo da ima četiri saobraćajne trake, dve zaustavne trake i razdelni pojas.

Izgradnja, koja je počela 1990. godine, a nastavljena avgusta 2006, finansira se iz NIP, gradskog budžeta i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Izvođači radova su „Planum” i „Mostogradnja”, a u izgradnju je od 1990. godine uloženo 9,2 milijarde dinara. U 2008. godini iz NIP-a je predviđeno 2,7 milijarde dinara, a iz budžeta Grada 2,2 milijarde.

Tri deonice jedne obilaznice

Obilaznica je podeljena na tri deonice: od Batajnice do Dobanovaca dužine 9,7km (izgradnja se očekuje sledeće godine), od Dobanovaca do Bubanj potoka dužine 37,3km (delimično izgrađena) i od Bubanj potoka do Pančeva dužine oko 22km (izrađuju se planovi). Deonica od Dobanovaca do Bubanj potoka podeljena je na šest sektora, a završena su prva četiri. Sektor 5 obuhvata deo puta od Orlovače do Avalskog puta, a sektor 6 od avalskog puta do Bubanj potoka.


http://24sata.co.yu/