Gradske vesti ~ Zanimljivosti ~ Aktuelnosti

[Graditelj]

Novi bulevari presecaju Novi Sad

Da bi i u ovoj godini potvrdili status sredine koja se u Srbiji investiciono najbrže razvija, u novosadskom Zavodu za izgradnju grada planiraju značajne projekte koji će privući investitore

Posle godine u kojoj su u Novom Sadu, u rekordnom roku, izgrađene dve deonice bulevara Evrope i Somborskog bulevara, ukupne dužine preko tri kilometra, a u celini je rekonstruisano desetak ulica, stadion „Karađorđe” i veliko Đačko igralište, za dalji razvoj grada u 2010. odvojeno je blizu dve milijarde dinara.

Kako za naš list kaže direktor Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković prioritet će imati završetak pomenuta dva bulevara, izgradnja centralnog prečistača otpadnih voda, kao i uređenje keja, odnosno šetališta pored Dunava. Nastavkom izgradnje bulevara Evrope, od Ulice cara Duša do autoputa Subotica – Beograd, Novi Sad će dobiti izuzetno atraktivno građevinsko zemljište, a Novo naselje, Detelinara i Liman, koje bulevar povezuje doživeće potpuni preobražaj. S druge strane, Somborski bulevar treba da oživi naselja Telep i Adice.

– Uprkos nepovoljnim efektima svetske ekonomske krize, Novi Sad mora vrlo visoko da „podiže lestvicu” da bi tako zadržao poziciju lokalne samouprave koja se investiciono najbrže razvija u Srbiji. To ćemo postići pre svega kroz realizaciju projekata koji privlače strane i domaće ulagače i omogućavaju otvaranje novih radnih mesta –naglašava Borislav Novaković.

Narednih meseci, potencijalnim investitorima biće ponuđeno nekoliko atraktivnih lokacija u Novom Sadu, između ostalog, oko četiri hektara zemljišta na Rimskim šančevima, lokacija kod Kaćke petlje, zapadno od puta M – 7, površine 1,8 hektara, zatim parcele u radnoj zoni Sever tri kao i u ulici Bajče Žilinskog. Investitori željno očekuju i licitaciju za lokaciju na Bulevaru oslobođenja 29, namenjenu za izgradnju poslovnih objekata.

– Prodajom zemljišta i ubiranjem prihoda od naknada za njegovo uređenje obezbedićemo veći priliv novca u gradski budžet, što će značiti i više investicija u gradu – navodi Novaković dodajući da zavod na čijem je čelu upravo projektuje pristupne puteve na mestu gde izraelski investitori „Big CEE” ove godine planiraju da otpočnu gradnju trgovačkog centra.

– Na lokaciji bivše fabrike „Agrohem” grupacija „Oušn Atlantik” namerava, takođe, da uloži u izgradnju trgovačkog centra površine oko 86.000 kvadrata. I  „Delta” korporacija je najavila da će na mestu bivše zgrade Centroslavije graditi poslovne objekte – najavljuje direktor Zavoda za izgradnju grada.

--------------------------------------------------

Prvi skejt park

Planiramo da završimo gradnju i opremanje 19 novih dečjih igrališta, a rekvizite za igru postavićemo na još 30 igrališta. Novi Sad će dobiti i prvi skejt park, a razmišljamo o postavljanju fitnes sprava na otvorenom i o još nekim novinama – otkriva direktor novosadskog Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković.

www.politika.rs

[Graditelj]

Nelegalne graditelje ne brinu ni krivične prijave

Novi Sad - Građevinski inspektori su, otkako je donet novi Zakon o planiranju i izgradnji, u Novom Sadu zapečatili 10 gradilišta i napisali sedam krivičnih prijava protiv graditelja zbog nelegalnih radova. Na pitanje zašto nije bilo i rušenja, inspektori nabrajaju: za to su, po novim propisima, neophodno napraviti projekat, malo je novca u gradskoj kasi za te poslove, a započet je i novi krug legalizacije.

Među 10 gradilišta na kojima su u poslednja tri meseca osvanule žute trake bilo je osam kuća i stanova i dva poslovna objekta, navode inspektori. Oznake sa dve kuće su u međuvremenu skinute jer su investitori kompletirali dokumentaciju potrebnu za radove, a s jednog je graditelj svojevoljno skinuo pečat i nastavio započeti posao, iako nije obezbedio papire. Protiv njega je napisana i krivična prijava.

- Nije bilo više slučajeva u kojima je bilo potrebno zatvarati gradilišta, iako je na još lokacija konstatovana divlja gradnja. Tu su izvođači sami obustavili radove, tako da ih nismo ni pečatili. Ovaj broj pečaćenja nije veliki, ali ukupno gledano, već mesecima imamo i daleko manje novih gradilišta zbog ekonomske krize, pa je samim tim registrovan i manji broj primera divlje gradnje - navodi Slavica Lazov, glavni građevinski inspektor.

Slavica Lazov navodi i da su podneli i sedam krivičnih prijava protiv ljudi za koje su utvrdili da se bave divljom gradnjom. Ovakvih prijava je bilo i ranije, objašnjava ona, ali inspektori nisu imali podršku u drugim državnim službama.

- Uspeli smo sada da uspostavimo bolju saradnju sa javnim tužilaštvom i očekujemo da te krivične prijave budu procesuirane. Međusobna komunikacija ranije nije bila dobra, ali sam sada uverena da će biti mnogo više efekata, jer i su prijave i pečaćenja gradilišta sredstva koja nam služe da sprečimo dalju pojavu divlje gradnje - navodi Slavica Lazov.

Prema njenim rečima, rušenja divlje sagrađenih objekata nije bilo iz više razloga. Jedan je i manjak novca u budžetu namenjenih za te poslove, a od septembra je započet i novi krug legalizacije po kojem su stopirana sva rešenja o rušenju dok se o zahtevu za legalizovanje prethodno ne izjasni Gradska uprava za urbanizam.

- Imamo dosta rešenja o rušenju, ali ne možemo da ih sprovedemo dok vlasnici ne dobiju konačno mišljenje urbanista. S druge strane, zakon je propisao da sada moramo i da imamo poseban projekat rušenja, što je problem, jer „Stan“ koji je angažovan za te poslove ne može da uradi projekte, a pri tom je i njihova izrada značajno poskupela ceo postupak. Sada se i radi na rešavanju tog problema i očekujem da će sve biti regulisano dok urbanisti za koji mesec počnu da izdaju rešenja o mogućnosti legalizacije, odnosno o tome da neki objekat ne može da dobije dozvole - kaže šefica građevinske inspekcije.

Ona dodaje i da 20,5 miliona dinara, planiranih u budžetu za rušenja, možda izgledaju nedovoljna, ali da su im iz Gradske uprave preneli da će, ako se sav taj novac iskoristi, dodatna sredstva za ove poslove biti pronađena u rebalansu.

blic.rs

[Graditelj]

Plan za zaštitu starog jezgra grada gotov za tri meseca

U planu će se utvrditi namena zemljišta, pravila uređenja i pravila građenja...

Urušavanje izgleda centralnog gradskog jezgra Novog Sada, čiji smo svedoci već decenijama, moglo bi konačno da bude zaustavljeno izradom i usvajanjem plana detaljne regulacije, koji će obuhvatiti stari centar i pešačku zonu. Skupština grada je usvojila predlog za izradu ovog dokumenta, koji će urbanisti uraditi u naredna tri meseca.

 Ovim planom će stari centar, koji je već zaštićen odlukom Vlade Srbije kao kulturno-istorijska celina, biti detaljno „pretresen”, definisaće se izgled i načini za njegovo očuvanje. Članica Gradskog veća zadužena za urbanizam Jelena Atanacković-Jeličić kaže da će donošenjem plana biti obuhvaćen deo grada oivičen Bulevarom Mihajla Pupina, Šafarikovom, Jovana Subotića, Svetozara Miletića, Pašićevom i ulicom Žarka Zrenjanina.
 
- U planu će se utvrditi namena zemljišta, pravila uređenja i pravila građenja, obaviće se podela na zone i posebne celine, a daće se ekonomska analiza i procena ulaganja iz javnih sektora. Takođe, definisaće se lokacije za koje se predviđa izrada posebnih urbanističkih planova - navodi Jeličićeva.

Prema njenim rečima, ideja je da se više od deset regulacionih planova uklope u jedan krovni, pri čemu će se obaviti i neophodno usklađivanje sa novim zakonom o izgradnji, kao i gradskom Odlukom o zaštiti centra i utvrđivanju starog jezgra. Tom odlukom je utvrđen poseban režim izgradnje objekata i uređenja prostora, kao i opšte i posebne mere zaštite, posebni uslovi očuvanja ambijenta i vrednosti arhitektonskog i urbanog nasleđa.

- Kako je većina planova kojima je obuhvaćen ovaj prostor doneta pre stupanja na snagu navedene odluke, koja je u mnogim segmentima propisala strožije uslove izgradnje, dogradnje i rekonstrukcije, neophodno je za ovu celinu doneti jedan plan koji će biti usklađen s utvrđenim merama zaštite, kako ne bismo dolazili u situaciju da se nešto gradi ili rekonstruiše mimo propisa - kaže Jelena Atanacković-Jeličić.

Lupus „pod lupom”

Jedna od zgrada čija gradnja je proteklih godina bila osporavana je i Tržni centar „Lupus”, u Zmaj Jovinoj ulici. Ta građevina je pre šest i po godina prijavljena Gradskoj upravi za urbanizam kao bespravno izgrađena, ali je na neki volšeban način to prošlo bez zvanične reakcije. Prema aktuelnim informacijama, vlasnik „Lupusa” je podneo novu prijavu za legalizaciju, a Uprava ga je upozorila da će ona biti odbačena ako blagovremeno ne podnese i zahtev za izdavanje naknadne građevinske dozvole, budući da je deo objekta zahvatio zonu pod strogom zaštitom države.

DOZVOLA Jedna od zgrada čija gradnja je proteklih godina bila osporavana je i Tržni centar „Lupus”, u Zmaj Jovinoj ulici. Ta građevina je pre šest i po godina prijavljena Gradskoj upravi za urbanizam kao bespravno izgrađena, ali je na neki volšeban način to prošlo bez zvanične reakcije. Prema aktuelnim informacijama, vlasnik „Lupusa” je podneo novu prijavu za legalizaciju, a Uprava ga je upozorila da će ona biti odbačena ako blagovremeno ne podnese i zahtev za izdavanje naknadne građevinske dozvole, budući da je deo objekta zahvatio zonu pod strogom zaštitom države.

24sata.rs

[Graditelj]

Najtraženiji tip nekretnine

Kao epicentar svih bitnijih dešavanja u Vojvodini, Novi Sad je postao izuzetno veliko tržište nekretnina. Kako saznajemo u agenciji za promet nekretnina “Prijatelj”, javlja se sve veća potražnja za različitim tipovima nekretnina. Poučeni dugogodišnjim iskustvom u radu na ovom polju dolaze do zaključka da je ulaganje u nekretninu jedno od najboljih i najsigurnijih načina investiranja novca.

Upravo zbog toga menadžer agencije, gospodin Gavrić ističe da je profil kupaca izuzetno širok, o čemu će biti reči kroz dalji tekst. Tržišno najaktuelniji su stanovi manje strukture, odnosno garsonjere i jednoiposobni, pri čemu nikako ne smemo zaboraviti i manje dvoiposobne stanove koji se ističu svojom izuzetnom funkcionalnošću.

Velika potražnja za garsonjerama u agenciji “Prijatelj” uzrokovana je rastućim interesovanjem ljudi iz unutrašnjosti koji kupuju ovakve stanove deci, koja su u Novom Sadu najčešće zbog studiranja ili posla. Takođe ovaj tip stanova je atraktivan i za izdavanje. Upravo zbog ovih indikatora manji stanovi koštaju više po kvadratnom metru, pridodajući tome naravno i lokaciju. Tako na primer na Grbavici kvadratni metar manjih stanova dostiže cenu i do 1.300-1.450 evra/m2. Za razliku od Grbavice kao jedne od atraktivnijih lokacija u Novom Sadu, na Novoj Detelinari kvadrat iste takve nekretnine se kreće između 1.200-1.300 evra/m2. Najniža cena te strukture stana je na Telepu, gde se kvadratni metar može kupiti za 1.050-1.150 evra/m2.

Menadžer Gavrić ističe da su druga vrsta najtraženijih nekretnina svakako manji dvoiposobni stanovi kvadrature od 47 do 55 m2, koji su atraktivni za mlade bračne parove zbog izuzetne funkcionalnosti, platežne moći i kreditne sposobnosti istih. Trenutna situacija na tržištu dovodi do preorijentacije investitora u gradnji stanova. Iskustvo agencije “Prijatelj” ukazuje da je do pre par godina npr. stan od 50 m2 imao samo jednu spavaću sobu, a danas takav isti stan ima dve manje spavaće sobe, dnevni boravak - kuhinju i naravno kupatilo. Upravo zbog ovog odnosa kvadratura i cene ovakvi stanovi i spadaju u jedne od najtraženijih nekretnina na tržištu. Cene ovakvih stanova kreću se, u širem centru grada, od 1.200 do 1.300 evra/m2, dok se na ostalim, manje atraktivnim lokacijama ovakva nekretnina može naći i po ceni od 1.000 do 1.150 evra/m2.

Po rečima menadžera Bašića, nekretnine koje se svakako ne mogu zanemariti prvenstveno zbog njihove sve veće potražnje su kuće i placevi. U agenciji “Prijatelj” ističu da postoje dve najtraženije lokacije za kupovinu kuća. Prva lokacija je Telep koji je izuzetno atraktivan zbog kompletne infrastrukture, urbanog načina života, postojanja dve osnovne škole, više obdaništa, ambulante, odlične povezanosti autobuskih linija kako sa centrom grada, tako i sa prigradskim naseljima.

Druga ništa manje atraktivna lokacija je Sremska Kamenica sa bližom okolinom, koja pruža veći komfor života, zbog mogućnosti kupovine placeva veće površine na višim delovima grada, obezbeđuje veću privatnost i prelep pogled na Novi Sad, Dunav i Frušku goru.

Atraktivnosti ovih lokacija doprinose i cene, s obzirom na to da kupac u rasponu od 100.000 do 200.000 evra može da kupi dobru kuću sa lepim placem i tako sebi priušti kvalitetan način života.

Veliko interesovanje u agenciji postoji i za kupovinu placeva na obroncima Fruške gore, na kojima se takođe mogu izgraditi kuće ili vikendice. Ove lokacije su izuzetno atraktivne zbog mira koji pružaju i blizine Novog Sada. U ponudi imamo placeve koji se nalaze od 10 do 15 km od samog centra Novog Sada po ceni od: Bocke 15-30 evra/m2, Ledinci i Rakovac 10-20 evra/m2 i Čardak 30-50 evra/m2.

Dugogodišnje iskustvo i atraktivna i raznovrsna ponuda agencije, kao i brojni zadovoljni klijenti, govori u prilog tome da se zahtevi potencijalnih prodavaca i kupaca mogu i u narednom periodu na adekvatni način realizovati.

www.blic.rs

[Graditelj]

Novi Sad poziva investitore

Javna nadmetanja za 14 atraktivnih lokacija biće održana 9. i 15. marta, a s obzirom na preliminarna interesovanja može se očekivati prihod veći od pet miliona evra

 Glavna gravitaciona tačka za sve strane investitore u Srbiji u ovom trenutku je Novi Sad. Ovaj grad je prvi u državi, posle usvajanja novog Zakona o planiranju i gradnji, doneo odluku da konvertuje pravo korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine. Prvi je, takođe, oglasio i licitaciju 14 atraktivnih lokacija koja će biti održana 9. i 15. marta, čija je početna vrednost ukupno pet miliona evra – istakao je direktor Zavoda za izgradnju grada Novog Sada Borislav Novaković.

U zavodu je juče organizovan sastanak s predstavnicima Fonda za promociju investicija u Vojvodini, Udruženja stranih investitora, Kancelarije za evropske poslove, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i drugih pokrajinskih i gradskih institucija, koji su obećali nesebičnu pomoć u realizaciji ovog značajnoj projekta.

Prema Novakovićevim rečima, grad je 6. i 13. februara oglasio prodaju šest lokacija za poslovne i dve za privredne objekte, kao i četiri za višeporodično i dve za porodično stanovanje. Poslovni objekti će se graditi u Bulevaru oslobođenja, kod Rimskih šančeva i Salajke, privredni u radnoj zoni Sever 1 i 2, a stambeni u naseljima Telep, Podbara, Klisa, Slana bara i Stražilovskoj ulici, u centralnoj zoni grada.
– Naravno, ovo je samo početak, pošto lokacije kojima grad raspolaže, u godinama koje dolaze, mogu doprineti boljoj investicionoj klimi – rekao je Novaković.

Odgovarajući na pitanje da li će ponuda lokacija u Novom Sadu biti dovoljno konkurenta, imajući u vidu da pojedine manje sredine najavljuju da će besplatno, ili uz neku minimalnu nadoknadu, dodeljivati svoj prostor investitorima, on je odgovorio da je, zahvaljujući svojoj platežnoj moći, poreskoj kulturi i disciplini, Novi Sad uz Beograd najinteresantnije odredište. Konverzijom prava u vlasništvo otklonjena je i glavna primedba stranih investitora, što bi ostali tek trebalo da učine.

U decembru prošle godine Skupština grada Novog Sada donela je i odluku da naknada za uređenje građevinskog zemljišta za objekte, čija je vrednost milion evra, koji su značajni za privredni razvoj i gde će se zaposliti najmanje 50 ljudi, bude umanjena za 50 odsto. Takođe, i dalje je na snazi povlastica od 50 odsto za sve proizvodne objekte, kao i umanjenje od 30 odsto za plaćanje u celosti.

Direktor Fonda za promociju investicija u Vojvodini (VIP) Branislav Bugarski je obećao da će se ova institucija ponude Zavoda za izgradnju Novog Sada uvrstiti u svoju bazu podataka i predstaviti svim parterima i zemlji i inostranstvu. Učiniće to za dve sedmice na Sajmu nekretnina u Francuskoj, jednom od najvećih u svetu, do kraja marta u Pragu, u aprilu u Beču...
Miroljub Mijušković

-------------------------------------------------------

Sremska strana posebna vrednost

U Zavodu za izgradnju Novog Sada tvrde da sremska strana nije zapostavljena. Ona je rezidencijalna za grad, a živeti na obroncima Fruške gore, s pogledom na Dunav, jeste velika privilegija. Bez obzira na to da li je u pitanju porodično stanovanje, poslovna ili privrednu aktivnost, ovo zemljište biće posebno vrednovano kada bude išlo na licitaciju.

-------------------------------------------------------

Zanimljivija Kaćka petlja

Najzanimljivija je parcela od 1,8 hektara kod Kaćke petlje, u blizini autoputa Horgoš–Beograd, na kojoj je predviđena izgradnja poslovnog objekta. U zavodu očekuju veliku zainteresovanost investitora jer je plac u blizini postojećih poslovnih objekata i potpuno je komunalno opremljen. Interesantna je i lokacija u Ulici Bajči Žilinskog, ukupne površine 4.800 kvadratnih metara, koja se nalazi u blizini magistralnog puta Zrenjanin – Novi Sad i okružena je većim brojem prodajnih centara.

politika.rs

[Graditelj]

Stan sa pogledom od milion evra

Uprkos recesiji i krizi na tržištu nekretnina, pojedini novosadski investitori upustili su se u izgradnju luksuznih stanova čija se cena ne izgovara čak ni za kafanskim stolom. Penthausi sa „pogledom od milion evra”, stanovi od 500 kvadratnih metara, terase sa bazenima i privatni liftovi čekaju svoje kupce kojih, tvrde vlasnici ovakvih zgrada, uprkos ekonomskoj krizi, Novi Sad ipak ima.

Mada ne žele da otkrivaju identitet kupaca, investitori napominju da stanove nove generacije, u kojima se čak i balkonski slivnici za vodu greju kako se ne bi zaledili, uglavnom kupuju „privatnici koji su vrlo uspešni u svom poslu”.

Gledana sa ulice, zgrada Gordana Bašića u Ulici vojvođanskih brigada deluje sasvim diskretno. Urbanistički uklopljena u okolinu, ne odstupa od već postojećih građevina. Sve dok se ne zađe u njenu unutrašnjost. U zgradi od 8.000 kvadratnih metara i 37 stanova, od kojih većina ima minimum 150 kvadrata, vodilo se računa o najsitnijim detaljima. Kupatila sa uvoznom keramikom, opremljena hidromasažerima i džakuzi kadama, klime i internet priključci u svakoj sobi, roletne na daljinsko upravljanje, aluminijumska stolarija presvučena drvetom... samo su neki od detalja koji, smatra investitor, opravdavaju cenu kvadrata u ovoj zgradi koje se kreću od 1.800 do 2.600 evra. Na cenu, naravno, utiče kvadratura, ali i pozicija samog stana.

Uporedo sa spratnošću, u ovoj zgradi rastu i kvadrati, ali i cena, tako da se najskuplji stanovi nalaze upravo na njenom vrhu.

- Na poslednjem spratu smo napravili četiri dupleksa, od kojih najveći ima oko 450 kvadrata. Uz njega ide i 150 kvadratnih metara terase i pogled koji puca preko cele Fruške gore - kaže Bašić, napominjući da je jedan od najluksuznijih stanova već prodat. Svaki stan ima po dva kupatila, iz svake sobe se izlazi na terasu na koju se, po želji kupca, može montirati bazen ili travnjak. A ukoliko im je dosadilo da koriste ulazna vrata, vlasnici pojedinih stanova u ovoj zgradi u njih mogu ući liftom, koji se zaustavlja direktno u dnevnoj sobi.

- Vlasnici stanova u toj vertikali mogu u njega da uđu iz lifta koji se direktno zaustavlja u dnevnoj sobi. Liftovi će biti opremljeni posebnim sistemom identifikacije, čime se isključuje mogućnost da neko uđe u tuđi stan - dodaje Bašić, napominjući da je prilikom projektovanja posvećena posebna pažnja privatnosti vlasnika. Uprkos krizi, Bašić tvrdi da Novi Sad ima „elitu” koja sebi može da priušti sedmosoban dupleks, sa čije terase se mogu direktno posmatrati zalazak sunca na Fruškoj Gori ili utakmice na stadionu FK Vojvodina. Sličnog su mišljenja i u kompaniji „Vondal kapital”, koja stoji iza elitnog naselja Park siti na Limanu.

- Mi smo već prodali nekoliko penthausa čija je cena prevazilazila pola miliona evra. Kupci su većinom Novosađani, dok se za pojedine stanove i lokale interesuju i javne ličnosti iz Beograda - kažu u „Vondalu”, koji je ujedno i začetnik luksuzne gradnje u Novom Sadu. Osim prednosti kao što su privatni ulazi i liftovi, saune i teretane koje se nalaze u sklopu zgrade, Park siti se nalazi na primamljivoj lokaciji podjednako udaljenoj od centra grada i Dunava. Činjenicu da pojedini Novosađani ipak imaju novca za ovakav luksuz, u Vondalu potvrđuju time što su do sada prodali preko 60 odsto stanova u ovom kompleksu. Jedna od najpompeznijih luksuznih građevina u Novom Sadu je svakako i „Aleksandar bulevar centar” na Bulevaru oslobođenja, koji se sastojati iz poslovne zgrade i tri izdvojene stambene lamele. Objekat, čija vrednost prevazilazi 35 miliona evra, uskoro treba da bude u potpunosti dovršen. Stambeni deo kompleksa sastoji se od 180 stanova, dok se na samom vrhu zgrade nalaze luksuzni dupleksi.

- Stambeni deo objekta će funkcionisati kao mali grad zasebno sa dva kontrolisana ulaza odakle se ulazi na plato koji predstavlja dvorište, a sa kog se dalje može ući u stambene lamele - kažu u ovoj kompaniji, gde napominju da je ovaj vid stanovanja budućnost Novog Sada. Pre bi se reklo onih malobrojnih koji sebi mogu da priušte život u oblacima. U svakom smislu te reči.

Cena astronomska, ali po dogovoru

Mada rado pričaju o svojim luksuznim zgradama, njihovi investitori nerado pričaju o konkretnoj ceni kvadrata, kao i o imenima budućih vlasnika. Čaršijske priče ove luksuzne stanove povezuju sa pojedinim javnim ličnostima iz sveta sporta, šou-biznisa, ali i politike. Takođe, konačne sume koje su novi vlasnici izdvojili za život u luksuzu se uglavnom prećutkuju.

- Potpuno je drugačije kada prodajete jednosoban stan ili penthaus od nekoliko stotina kvadrata. Ukoliko već imate kupca koji je voljan da izdvoji veliku količinu novca za stan, sigurno mu nećete premeravati kvadrate i obračunavati cenu slavine, već ćete se maksimalno truditi da stan, do najsitnijeg detalja, napravite upravo po njegovom ukusu - smatra Gordan Bašić.

blic.rs

[Graditelj]

Zimi toplo bez grejanja

U Novom Sadu više od decenije postoje solarne zemunice - samogrejne ekološke kuće sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama koje su u praksi potvrđene i koje ostvaruju uštede u grejanju do 85 procenata.

Osvetljenje se štedi za oko 30 odsto, a građevinski materijal od 18 do 40 procenata. Ove kuće umesto klasičnog krova imaju zemljanu zaštitu, koja štiti objekat od niskih zimskih i letnjih visokih temperatura, a, pored toga, zidovi su zaštićeni od erozije pa je jedina kuća kod koje se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac koncepta samogrejne ekološke kuće sa reflektujućim površinama je novosadski izumitelj i istraživač Veljko Milković, koji i dalje razvija i usavršava princip gradnje samogrejnih ekoloških kuća. Ovim objektima, priča Milatović za „Blic” nisu potrebni duboki temelji, velika ostava za ogrev, znatne grejne instalacije (peći, kotlovi za parno grejanje, radijatori…). Oko metar je ukopana u zemlju, pa ima nešto kao blagi suteren. Naravno, njena gradnja nije svuda moguća, zbog podzemnih voda. Najidealniji su valoviti tereni ali se, objašnjava Veljko, dobro pokazala i u panonskoj ravnici.

- Ušteda u grejanju se zasniva na reflektujućim površinama. Pod tim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca. To su sjajni premazi , aluminijumske folije i limovi na čvrstoj podlozi, a po želji se može koristiti i mlečno bela boja, koja je takođe prihvatljiva, jer se zbog difuzije ne gubi puno pošto su reflektujuće površine neposredno uz prozor. Gornja reflektujuća površina je ugrađena u strehu objekta i ona je najčešće fiksna, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (žaluzina). Pokazalo se da tako ušuškana štedi grejanje do 85 odsto, dok joj za vreme letnje jare nisu potrebni klima-uređaji, pa u je ušteda u hlađenju 100 odsto - objašnjava za naš list Milković.

Reflektujuće površine, nastavlja Milković, predstavljaju najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva, služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta. Pa se na ovaj način ostvaruje ušteda u osvetljenju od oko 30 odsto.

- Do sada je izgrađeno desetak takvih kuća: četiri u Novom Sadu, po jedna na Pejićevim salašima, na Fruškoj gori, u Somboru, Zaječaru, Ljigu... Vlasnici ne brinu više o ogrevu, zaštićeni su od buke i vibracija, a sama izgradnja je jeftinija od izgradnje nadzemne kuće jer graditelji ovakvih objekata nemaju troškove za krovne konstrukcije, crep, oluke, zatim pošteđeni su troškova za spoljne zidne izolacije, malterisanje i izradu fasade. Jednostavno sve što se u gradnji ovakvih objekata uloži, po računici ekonomske uštede, što bi se dalo za ogrev, osvetljenje i druge troškove vlasniku se uloženo vrati najduže za deset godina, pa mu kuća bukvalno ostaje džabe - veli Veljko Milković.

Koncept kuće je projekat koji Veljko Milković istražuje i razvija već tri decenije, a inspiracija mu je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave.

- Ideju začetu krajem sedamdesetih godina prošlog veka realizovao sam 1979. godine kada sam napravio drveni model na kojem su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova, pa je projekat učestvovao na naučnim skupovima u Milanu (Italija) i Nagoji (Japan) 1995. i 1996. godine. U međuvremenu, na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program, gde studenti arhitekture razvijaju dalja rešenja ovog koncepta. Ove kuće poslužile su kao inspiracija i tema za brojne naučne, seminarske, diplomske i magistarske radove i za doktorske disertacije - podvlači Veljko Milković.

Međutim, objašnjava on, najdraže mu je što u jednoj od prvosagrađenih od 1994. godine živi petočlana porodica, kao i što je 2003. godine dobio najveće priznanje svog rodnog grada - novembarsku povelju Novog Sada za projekat eko-kuće i izuzetan doprinos za inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća proglašena je i za jednu od devet najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.

Iskustva vlasnika

Navodeći prednosti gradnje ovakve kuće Aleksandar Nikolić, inženjer iz Novog Sada, jedan od vlasnika eko-kuće u kojoj sa porodicom živi više od 15 godina, ističe da ne brine o ogrevu, zaštićen je od buke i vibracija, pa ovo rešenje svrstavaju u sam vrh svetskih dostignuća.

- Mnogi su se raspitivali i oni koji su prihvatili moje sugestije nisu se pokajali. Jer sa uštedom energije, koja je posebno kod nas skupa, za par godina povratili su veliki deo uloženih sredstava - podvlači Nikolić.

blic.rs

[Graditelj]

Kulturni centar će zablistati do jula

Zgrada Kulturnog centra dobila je 500 kvadrata novog prostora...

Obnova zgrade Kulturnog centra Novog Sada biće gotova do kraja proleća, odnosno za oko tri meseca. To su uveravanja člana Gradskog veća zaduženog za kulturu, Andreja Bursaća. Građevinski radovi su završeni, pa je ostalo da se opremi unutrašnjost. Za to je potrebno oko pedeset miliona dinara.

Ulažemo sve napore da obezbedimo poslednju tranšu novca. Problem je u vrlo sporom punjenju ovogodišnjeg gradskog budžeta. To će diktirati rokove, ali namera je da završetkom rekonstrukcije Kulturnog centra on bude krovna institucija kulture u gradu, koja će moći da podrži različite programe - ističe Andrej Bursać.

Član Gradskog veća podsetio je da je Grad tražio da se iz privatizacije „Zvezda filma” izuzme letnji kafe-bioskop „Porta”. Vlada Srbije još nije donela odluku o tome, a Bursać pojašnjava da bi se „Porta”, osim prostorno, i programski pridružila KCNS-u.

Zgrada Kulturnog centra dobila je 500 kvadrata novog prostora. U prizemlju će se, kao i do sada, nalaziti bioskopska sala, koja će biti opremljena i za izvođenje pozorišnih predstava i održavanje koncerata. Art klub je preseljen sa prvog na drugi sprat zgrade, a u njemu će, takođe, biti prikazivani filmovi, ali i organizovani drugi programi. Proširen je i izložbeni prostor u prizemlju.

- Ideja nam je da kada neko uđe u Kulturni centar Novog Sada, u njemu se zadrži pet-šest sati. Da može istovremeno da ode i na džez radionicu, promociju knjige, izložbu, ali i popije kafu i pojede sendvič. Sada nam ostaje da ovaj oblik naselimo pravim značenjem, odnosno pravom kulturnom ponudom - zaključuje direktor KCNS-a Laslo Blašković. Prilikom obilaska radova, predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović podsetio je da gotovo decenijama nije tako mnogo ulagano u institucije kulture Novog Sada kao što je sada slučaj s Kulturnim centrom.

- Ova investicija vredna je oko 170 miliona dinara. Verujem da će Novosađani biti ponosni na novu lepu instituciju kulture i ulaganje u ono što ima izuzetan značaj - kaže Jovanović.

24sata.rs

[Graditelj]

Predsednici kućnog saveta kao građevinski menadžeri

Uređenje ulaza i održavanje zgrada već dugo godina zakonom je dodeljeno stanarima koji odluke donose organizovani u okviru skupštine stanara. Iako ova skupština ima status pravnog lica, teško obezbeđuje novac za održavanje zgrada, jer za razliku od skupština višeg ranga ovu plaćaju sami stanari zgrada.

Za dobro uređene ulaze zgrada potrebno je osim ličnog entuzijazma, odgovornosti i solidarnosti stanara, imati dobrog predsednika skupštine stanara. U tome su saglasni kako stanari zgrada u kojima taj sistem funkcioniše, tako i u JKP „Stan” koji u sklopu održavanja zgrada ima službu za odnose sa skupštinama stanara, a ovo JKP održava preko 90 procenata novosadskih zgrada. Prema podacima iz „Stana”, dobro organizovane skupštine stanara postoje uglavnom u starijim zgradama na Limanima, Novom naselju i staroj Detelinari.

- U poslovima tekućeg održavanja zgrada jako je važna i saradnja sa predsednicima skupštine stanara i njihove inicijative. Ima zgrada u kojima su predsednici skupština stanara pravi menadžeri zgrada koji svake godine sastavljaju investicioni plan i realizuju ga u dogovoru sa nama, a mi im maksimalno izlazimo u susret koliko je u našoj moći, pre svega oko plaćanja na rate - izjavio je za „Blic” Mirko Jevtović, šef službe marketinga i odnosa sa javnošću JKP „Stan”.

Vida Stepanov već je 13 godina predsednik skupštine stanara u osmospratnici u Šekspirovoj 30, kada je na tom mestu nasledila Đuru Škrbića, inače nekadašnjeg sudiju Ustavnog suda. Za tekuće održavanje zgrade obezbeđuju novac od iznajmljivanja poslovnog prostora, ali su i svi stanari u zgradi solidarni u plaćanju mesečnih dažbina.

- Ulaz broji 35 stanova. Kućni savet je organizovan da ima predsednika, zamenika i sedam članova kućnog saveta, da svaki sprat ima po jednog predstavnika. Takođe tu je nadzorni odbor i komisija za pregled sitnog inventara i svake godine se podnosi izveštaj o radu. Sve investicije poput popravke interfona i popravke krova i ugradnje hidrofora za hladnu i toplu vodu solidarno su snosili svi stanara, a iz „Stana” su nam izašli u susret i dali nam mogućnost plaćanja u ratama. Važno je da postoji odgovornost svih stanara prema svom ulazu - navodi Vida Stepanov.

Dugogodišnje „predsednikovanje” ima svojih prednosti jer, kako kaže, poznaje sve majstore iz „Stana”, ali često kao najmlađa penzionerka u ulazu često ide komšinicama po lekove, plaća račune u pošti i slično. To joj ne smeta.

- Jako je važno kako se čovek postavi, jer lepa reč i gvozdena vrata otvara. Ako hoćete da vam sve funkcioniše, to košta i toga su stari svesni. Mi smo vlasnici zgrade i moramo održavati i hodnike i grejanje u hodnicima. Sve što smo uradili, urađeno je uz saglasnost svih članova kućnog saveta - zaključuje Vida Stepanov.

Boško Skakić ima mnogo nezahvalniji posao, jer je predsednik skupštine stanara za čak osam ulaza, pošto zastupa ulaze na Bulevaru cara Lazara od 31 do 54, sa ukupno 222 stana na osam spratova. To mu ipak nije smetalo da bude jedan od najbolje ocenjenih predstavnika stanara u evidenciji „Stana”.

- Imamo na svakom ulazu po jednog predstavnika koji vodi računa o svom ulazu, a imamo sreće da u prizemlji imamo lokala koje izdajemo pa na osnovu toga prikupimo nešto para pa to usmerimo za kupovinu materijala za radove na zgradi koja je stara više od 35 godina - objašnjava nam Skakić. Dobra organizacija promenila je izgled enterijera zgrade, do petog sprata postavljene su nove pločice za stepenice, okrečeni su ulazi, sanirani poštanski sandučići, remontovani liftovi, a oko 5.000 kvadrata krova se sanira postepeno u zavisnosti od novca... - Dugo se nije ulagalo, pa rešavamo jednu po jednu stvar, a plaćamo u ratama, a skidaju nam preko računa „Informatike”, s tim da ne opterećujemo mnogo stanare. Imamo dosta penzionera pa računamo da ta cifra ne prelazi 200 dinara - priča nam Skakić.

Funkcija predsednika skupštine često znači noćne pozive ili posete komšija zbog raznih kvarova, ali kako se postepeno saniraju akutni problemi, i tih poziva je sve manje.

- Veliki broj ljudi je svestan da je ulaz zajednička svojina i da uređenjem zajedničkih prostorija raste cena i kvadratnog metra stana u zgradi. Ima onih koji kažu platiću za svoj deo, ali to ne može tako. Jer nije njihov deo na njihovom spratu, i do tog sprata treba doći. Sve je to naše zajedničko i svi smo mi dužni da održavamo - zaključuje Boško Skakić.

Mirko Jevtović navodi da je problem nesolidarnih stanara uglavnom prisutan u novogradnji gde je nedavno istekao garantni rok ili investitor ne obavlja svoj posao valjano, pa se stanari u nemogućnosti da reše problem obrate na kraju „Stanu”.

- Tada nastaje problem jer jedan deo stanara ne želi da plati određenu intervenciju, jer smatraju da to treba investitor da uradi ili smatraju da ih se to ne dotiče, pogotovo ako se radi o liftu, a oni žive u prizemlju. Onda ne mogu da se dogovore o plaćanju, pa ti problemi često ostanu dugo nerešeni - ističe naš sagovornik.

Jevtović napominje da je na nezavidnom nivou svest stanara da je zgrada njihova imovina, a ne samo prostor iza vrata od stana i da su značajni ovakvi primeri.

- Kada bi bilo više ovakvih pozitivnih primera, zgrade bi mnogo bolje izgledale, bez obzira na starost objekta - zaključio je Jevtović.

blic.rs