Gradske vesti ~ Zanimljivosti ~ Aktuelnosti

[Graditelj]

Izaberite najružniju i najlepšu novu zgradu

A. Vukovac - 07.11.2008. - 22:46

Pravo šarenilo novih zgrada, koje su predstavnici urbanističkog haosa koji je zahvatio Novi Sad u poslednje dve decenije, motivisalo je Radio 021 da pokrene akciju pod nazivom „Novosadska salata“, u kojoj su bira najlepša i najružnija novoizgrađena zgrada.

ARHITEKTURA - Prema nekim komentarima, akcija bi mogla da se nazove i „Novosadska fasalada“, budući da veliki broj fasada u novogradnji potpuno odskače od okoline i zajedno kreira čudnu mešavinu kreacije i neukusa. Ipak, tu su i one lepe zgrade, kojih je, slažu se Novosađani, daleko manje od onih drugih.

Do sada već ima mnogo predloga za najružniji objekat, poput zgrade „šerpa plave boje“ u ulici Pavla Papa, višespratnice preko puta Džez kafea ili još jedne svetlo plave zgrade na početku Ćirpanove ulice. U konkurenciji su i „roza“, ili kako je pojedini učesnici akcije zovu „rozla“, zgrada nedaleko od Uspenske crkve, ali i čitav blok zgrada na Detelinari na potezu između ulica Janka Veselinovića i Kornelija Stankovića, gde je, prema jednom od komentara, „svaka zgrada druge boje“.

Tu je, zatim, blok zgrada u ulici Cara Lazara, ali i nekoliko građevina na Bulevaru oslobođenja, koje su dobile epitete zgrada sa „rupama na terasama“, „nakaradnim narandžastim i metalnim ornamentima“ i „drečavom fasadom“. Interesantan je i novi objekat Metals banke u Stražilovskoj, koji je predložen i za najružniju i za najlepšu zgradu, ali i uvek aktuelni Pariski magazin, koji u potpunosti odudara od starih, zaštićenih fasada u strogom centru grada između kojih je smešten.

U konkurenciji najlepših zdanja je, kao jedna od, do sada najčešće predlaganih, zgrada NIS-a na uglu Bulevara oslobođenja i Narodnog fronta, popularna „Karingtonka“. Uz nju, Novosađani spominju i centar „Master“ Novosadskog sajma, Tržni centar „Dalton“ i vojnu stambenu zgradu „Lubenica“ na Bulevaru oslobođenja. Ceo blok zgrada u ulici Kola srpskih sestara takođe je uvršten u pozitivne primere gradnje, ali i nekoliko zgrada u Tolstojevoj i ulici Miše Dimitrijevića.

Sutra javno glasanje

Još danas Novosađani se mogu javiti Radiju 021 putem foruma na sajtu www.radio021.info, pa čak i poslati slike lepih i ružnih zgrada mejlom na adresu mark92land@photos.flickr.com. Takođe, javno predlaganje je organizovano između 8.30 i 9, odnosno između 10 i 11 sati, dok je javno glasanje i izbor najlepše i najružnije nove zgrade u Novom Sadu sutra na programu od 10 do 12 sati na frekvenciji 92,2 megaherca.

http://24sata.co.yu/

[Graditelj]

Putari tužili grad zbog minusa u kasi

Autor: Aleksandar Savanović | 10.11.2008. - 10:04

NOVI SAD - Javno komunalno preduzeće „Put“ napravilo je presedan i u nameri da naplati svoja potraživanja tužilo svog osnivača, grad Novi Sad. U Gradskoj kući očekuju da će spor biti prevaziđen bez sudskog posredovanja, a u „Putu“ i da će, osim mira u kući, sačuvati i kasu naplatom potraživanja.

Revizijom poslovanja i potraživanja „Puta“, nova uprava tog preduzeća pronašla je i dva nenaplaćena posla iz gradske kase od kojih je jedno potraživanje od 16 miliona dinara iz 2006. godine za odražavanje saobraćajnica, ali i 12 miliona za održavanje i postavljanje nove saobraćajne signalizacije u 2007. godini. Pošto je prvi posao 2006. godine „ispao“ iz programa Zavoda za izgradnju grada kada je došao red da se naplati, a u 2007. godini više niko nije pominjao da će taj novac biti i uplaćen, prethodno rukovodstvo podnelo je tužbu protiv Gradske uprave za saobraćaj. Smenom gradske vlasti pokrenuta je i inicijativa da se neobičan spor ipak reši van sudskih prostorija.

- Čim smo se upoznali sa stanjem, stupili smo u kontakt sa osnivačem, predstavnicima Gradske uprave i Zavoda za izgradnju grada kako bismo ovaj spor prevazišli. Tada je formirana komisija od predstavnika „Puta“ i Zavoda za izgradnju grada, ali je posle nekoliko sastanaka zaključeno da je ZIG u ovim poslovima bio samo nadzor i da nisu nadležni u delu koji se tiče poravnanja i eventualne vansudske naplate. Oni su sa svoje strane konstatovali da je u njihovim knjigama zavedeno da su oba posla urađena - rekao je Predrag Radmilović, direktor „Puta“. On ističe da putari žele da naplate i preostalih 12 miliona dinara iz 2007. godine, iako za naplatu tog dugovanja nije napisana tužba. Predstavnici „Puta“ obratili su se članu Gradskog veća Siniši Bubnjeviću, koji je u saradnji sa Gradskom upravom za saobraćaj, sačinio predlog i prosledio ga gradonačelniku Igoru Pavličiću koji treba da donese odluku o vansudskom poravnanju.

- Naš cilj nije da se tužimo sa svojim osnivačem i zato i želimo da se dogovorimo van suda. Imamo dobru volju, još da sačekamo da grad donese odluku - ističe Radmilović.

Bubnjević je potvrdio za „Blic“ da je ova inicijativa prosleđena gradonačelniku na odobrenje.

- Ovo, nažalost, nije jedini slučaj da se sudom prebijaju dugovi između grada i gradskih preduzeća iz vremena bivše vlasti. Dobro je što su u „Putu“ spremni da odustanu od sudskog postupka, jer će to gradsku kasu lišiti troškova kamate i sudskog postupka i nadamo se da se ovakve stvari više neće ponavljati - zaključio je Bubnjević.


http://blic.rs

[Graditelj]

Od danas opet kolima preko drumsko-železničkog mosta

A. Vukovac - 10.11.2008. - 21:31

Drumsko-železnički most trebalo bi danas da bude otvoren za saobraćaj, kažu u Zavodu za izgradnju grada. Sa druge strane, deo Podgrađa Petrovaradinske tvrđave biće danas i sutra zatvoren za saobraćaj zbog radova.

MOST - Ono što će danas i sutra izazvati saobraćajnu gužvu definitivno je zatvaranje Beogradske ulice u Petrovaradinu, na potezu od Trga Vladike Nikolaja do skretanja za Petrovaradinsku tvrđavu, što znači da će od Varadinskog mosta vozači morati da obilaze čitavo Podgrađe.

- Vozila će biti preusmeravana na Kej skojevaca i Reljkovićevu ulicu, a to će uticati i na izmenu trasa pojedinih prigradskih autobusa - rekao je za „24 Sata“ portparol Gradskog saobraćajnog preduzeća Milorad Vukašinović.

Prema njegovim rečima, na linijama 3, 9, 61, 62 i 64 autobusi će se preusmeravati sa Trga Vladike Nikolaja na Kej skojevaca, zatim Reljkovićevu ulicu, do Preradovićeve, odakle će nastavljati redovnim putem. Vukašinović je napomenuo i da će vozila na liniji 70 biti preusmeravana sa Trga Vladike Nikolaja na Kamenički put. Autobusi će i u suprotnom smeru koristiti iste izmenjene trase.

Otvaranje Drumsko-železničkog mosta bilo je zakazano za 20. novembar, ali, kako su naveli u ZIG-u, radovi su završeni pre roka. Ugovorena vrednost popravke iznosila je oko 76 miliona dinara, a glavni projekat sanacije izradio je Saobraćajni institut CIP iz Beograda. Taj most je zatvoren za saobraćaj 13. avgusta, a najveće rasterećenje usled završetka radova osetiće stanovnici Limana, budući da će teretni saobraćaj koji je proteklih meseci opterećivao Most slobode, ponovo biti izmešten na staru trasu.

Radovi su obuhvatili popravku i zamenu kolovoznih ploča, reviziju i zamenu čvrstih limova i zavrtnjeva, kao i kompletno čišćenje konstrukcije mosta i antikorozivnu zaštitu metalnih delova. Od 213 čeličnih ploča, postavljene su 54 nove, dok su ostale reparirane i dodatno ojačane, a od ukupno 50.000 zavrtnjeva, stavljeno je 20.000 novih.

Petrovaradin dobija dve obilaznice

Zavod za izgradnju grada pristupilo je izradi glavnog projekta s prethodnom studijom opravdanosti dve obilaznice u Petrovaradinu. Obilaznica magistralnog puta M-22.1 Beograd - Novi Sad planirana je od podstojeće trase u blizini mosta preko Dunava, oko prostora fabrike „Pobeda“, crpne stanice „Rokov potok“, do veze s postojećim magistralnim putem iza zone „Puckaroš“ na ulazu u Sremske Karlovce, dok je obilaznica magistralnog puta M-22.1 Novi Sad - Ruma planirana od čvora „Mišeluk“ uz koridor pruge Petrovaradin - Beočin do veze s obilaznicom magistralnog puta M-22.1, navodi se u saopštenju ZIG-a.

http://24sata.co.yu

[Graditelj]

Beskućnici zapalili dvorac iz 19. veka

NOVI SAD - Dvorac „Eđšeg“ u Ulici Antona Čehova juče je zahvatio plamen koji je znatno oštetio jednu prostoriju i krovnu konstrukciju zdanja iz 19. veka. Požar je najverovatnije izazvan nehatom beskućnika koji dvorac koriste kao sklonište od zime. Iako stavljena pod zaštitu, nekadašnja čuvena streljana i plesna dvorana već decenijama propada naočigled gradskih vlasti, koje nisu preduzele ništa da sačuvaju ovaj vredni spomenik kulture.

Prema prvim saznanjima, požar je buknuo u prostoriji unutar nekadašnje streljane koju poslednjih godina često koriste beskućnici i zavisnici od droge. Dim je primetio vlasnik kuće pored „Eđšega“ i odmah pozvao vatrogasce.

- Iz prozora dvorca izlazio je siv, gust dim. Kada smo ušli, zgrada je bila puna dima, a plamen je divljao u jednoj od prostorija u uglu nekadašnje svečane sale - pričaju vatrogasci, napominjući da je vatru verovatno izazvao otvoren plamen. Pretpostavlja se da su beskućnici pokušali da se ogreju paleći karton koji su dovukli u zapušten dvorac, odakle se plamen proširio na celu prostoriju. Vatrogasci po dolasku nisu zatekli nikoga. Mada je intervencija bila brza, požar je u velikoj meri oštetio prostoriju i krovnu drvenu konstrukciju. Na mestu požara videli su se ostaci madraca, što je ukazalo na nečiji boravak u svečanoj sali. Prema rečima stanara Ulice Antona Urbana, zdanje je već godinama okupljalište beskućnika, ali i zavisnika koji se često kriju u dvorcu. Svaka inicijativa stanara u okolini da se „Eđšegu“ vrate sjaj i namena do sada nije nailazila na razumevanje ni prethodne, ali ni sadašnje gradske vlasti.

- Građani naše mesne zajednice godinama od grada traže da se „Eđšeg“ uredi i da umesto stecište narkomana i beskućnika postane objekat od opšteg dobra - kaže Nikola Babić, predsednik MZ „7. juli“. Oni su čak izradili i projekat kojim bi se dvorcu vratila društveno-kulturna namena, ali grad za to nikada nije imao sluha. Gradske vlasti su se oglušile i na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da im se zdanje ustupi na korišćenje, kao i na predlog direktora privatne sportske gimnazije „Olimp“ Radomira Marovića da uloži poveću sumu novca u obnovu, kako bi mu grad naknadno dozvolio da „Eđšeg“ koristi kao obrazovnu ustanovu.

- „Eđšeg“ je samo jedan od više objekata koji imaju sličnu sudbinu u gradu o kojem „Poslovni prostor“ iz raznih razloga nije brinuo godinama. Lako je reći da grad treba da izdvoji pare i popravi objekat. U ovakvim slučajevima, što uključuje i „Eđšeg“, zaboravlja se na rešavanje imovinsko-pravnih odnosa - rekao je Aleksandar Kravić, član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu, ističući da na parceli gde je dvorac ima i par baraka koje ne pripadaju gradu. Kravić je takođe istakao da se u gradskoj vlasti razmišlja šta uraditi sa „Eđšegom“, ali da se za sada nije došlo do neke konkretne ideje. Ukoliko se ovako nastavi, pitanje je da li će „Eđšeg“ uopšte i opstati do pronalaska konkretnog rešenja.


http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Investitori veštački drže cenu stanova

NOVI SAD - Iako se investitori i agenti u drugim gradovima žale na drastično manju kupovinu nekretnina kao posledicu ekonomske krize, u Novom Sadu se i dalje ni najjeftiniji stan ne može naći za manje od 1.000 evra po kvadratu. Poznavaoci prilika na tržištu nekretnina ovakve cene, visoke čak i za period kada je kupovna moć bila veća, tumače pokušajem da se one veštački održe zarad ubiranja profita, često i dvaput većeg u odnosu na uloženi novac. Investitori, opet, kažu da nema razloga da obaraju cene sve dok prodaja ide.
 
Iako je uzimanje stambenih kredita u stagnaciji, što potvrđuju i u bankama, stanovi u Novom Sadu se i dalje kupuju, i to za keš. U „Park sitiju“ prošle nedelje prodat je stan od 150 kvadratnih metara po ceni od 2.400 evra za kvadratu.

- Svake nedelje prodamo najmanje po dva stana i zaista nemamo razlog da korigujemo cene. Potražnja je još velika i prodaja napreduje sasvim normalno - kaže Vlada Gogoljev ispred holandskog „Vondal kapitala“, kompanije koja gradi ekskluzivno naselje na Limanu. U ovom budućem naselju se prodaju i stanovi za prosečnu porodicu, čija prodaja, tvrdi Gogoljev, takođe nije stala. Prema njegovim rečima, „Vondel kapital“ je još u izgradnji već prodao 70 stanova, od kojih je samo jedan kupljen na kredit. On ne spori da ekonomska kriza sa svetskih tržišta utiče i na Novi Sad, ali smatra da je ona kod ljudi izazvala samo dodatnu opreznost.

- Novi Sad je bio specifičan po tome što su se cene nekretnina potpuno izjednačile, bez obzira na lokaciju i kvalitet. Tako su stanovi na Novoj Detelinari koštali isto koliko i u užem centru grada, što je mimo svih pravila zdravog tržišta - kaže Gogoljev, dodajući da su investitori svesno kreirali nerealne cene, jer im je tržište to i dozvolilo.

Dok u novosadskim agencijama kažu da je prodaja u opadanju, a da su cene stanova manje čak za trećinu, u oglasima je slika ipak drugačija. Stanovi na Grbavici i Limanima i dalje se nude za 1.300 do 1.7000 evra, u Novom naselju od 1.250, a na Novoj Detelinari i po 1.450 evra po kvadratu. Kao i prethodnih meseci.

- Činjenica je da su investitori ti koji ne žele da spuste cenu kvadrata. Kada su građani počeli da podižu stambene kredite, oni su to zloupotrebili i svesno precenili kvadrat u Novom Sadu. Stvarajući takvu atmosferu na gradskom tržištu, uspeli su da pronađu kupce jer građanima nije ostavljena alternativa i konkurentnost tržišta. Sada, kada su krediti stali, oni i dalje insistiraju na postojećim cenama, bez obzira što su bile nerealne od prvog dana - ocenjuje ekonomistkinja Vesna Samardžić. Ona očekuje da će dešavanje na svetskom tržištu ipak primorati investitore da obore cene i prodaju stanove „po ceni realnoj za Novi Sad“.

- Praktično, više neće moći po jednom stranu da zarađuju skoro duplo od onog što su uložili - dodaje Samardžićeva. U bankama napominju da je stagnaciju u kreditima izazvalo upravo iščekivanje pada cena.

http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Kvadrati za 900 evra

Autor: Žarko Bogosavljević | Foto:s. vojnović | 08.12.2008. - 11:42

NOVI SAD - Prvi stanari naselja „Sunčana strana” u Jugovićevu će se, posle punih osam godina od početka gradnje, useliti do kraja decembra, najavljuju u Građevinskoj direkciji Srbije. U prve dve završene ima 82 stana, od kojih će trećina pripasti Ministarstvu odbrane i NIP-u, a ostale će Građevinska direkcija prodavati po cenama od 900 do 950 evra po kvadratu. U naselju će na proleće početi i gradnja preostalih 10 zgrada sa 410 stanova.

U Građevinskoj direkciji kažu da su dve završene zgrade, sa četiri lamele, prošle tehnički pregled i da je dobijanje upotrebne dozvole za njih pitanje dana.

- Useljenje u stanove očekuje se u decembra, odnosno odmah po pribavljanju upotrebne dozvole, nakon čega će Direkcija moći da obavi primopredaju stanova sa kupcima. Preostali stanovi namenjeni su slobodnom tržištu. Cena stanova u ove četiri lamele biće od 900 do 950 evra po kvadratu - navode u službi za informisanje Građevinske direkcije.

Gradnju naselja „Sunčana strana” započela je 2000. godine tadašnja Republička direkcija za obnovu, na vojnom zemljištu, bez dozvola ili infrastrukture. Radovi su prekinuti odmah posle 5. oktobra i nedovršene zgrade postale su poznate kao „grad duhova”, gde su se okupljali beskućnici i narkomani. Potom su se unutra bespravno uselili ratni vojni invalidi sa porodicama, koje su Ministarstvo odbrane i Građevinska direkcija (pravni naslednik Direkcije za obnovu) uz dosta natezanja iselili i 2006. postigli dogovor o završetku zgrada. Grad je od tada sa svoje strane pomogao postavljajući prateću komunalnu infrastrukturu.

Ministarstvu odbrane će u završenim zgradama pripasti svaki osmi, a NIP-u svaki peti stan.

Nastavak radova na još četiri zgrade sa osam lamela je upravo počeo a rok za završetak je 450 kalendarskih dana od dana potpisivanja ugovora, odnosno do 6. oktobar 2010. godine. Za preostalih šest zgrada u Građevinskoj direkciji nisu mogli da odrede rokove jer je, kako su rekli, potrebno obaviti neophodne pripreme i odabrati izvođača radova. Za sada je pribavljeno odobrenju za gradnju, a krajnji rok za podnošenje prijave za početka radova je 26. januar 2009. godine.

Ušteda u grejanju

Zgrade u naselju „Sunčana strana” projektovane su tako da smanjuju potrošnju energije za 60 posto, pre svega one koja se troši za grejanje. U ovim zgradama, prema projektu, voda će se zagrevati pomoću sunčanih kolektora, geotermalne energije i toplotnih pumpi. Naselje u Jugovićevu je po tome i dobilo ime „Sunčana strana”.
 
http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Novi Sad „silazi“ na Dunav

Na Ribarskom ostrvu bi bili uglavnom tehnički kapaciteti potrebni za održavanje plovila u marini...
Projekat silaska Novog Sada na Dunav, koji je već decenijama jedna od osnovnih polaznih tačaka u razvoju turizma našeg grada, biće zaokružen projektovanjem velike marine, gradnjom hotela i drugih turističkih kapaciteta na području Kameničke ade, Ribarskog ostrva i dela Mornarice i Štranda. Za sada, ipak, nema procena kolika bi mogla da bude vrednost cele investicije, kao i kada bi posao mogao da počne, a gradonačelnik Igor Pavličić navodi da je osnovni cilj da se privuku investitori.

MARINA - Plan gradskih čelnika oslanja se na urbanistički projekat Gradske marine iz 2006. Na Kameničkoj adi predviđena je izgradnja sadržaja komercijalno-poslovnog centra, kompleksa hotela i marine nakon nasipanja središnjeg dela ade. Marina je projektovana tako da se nađe na mestu današnjeg kanala Šodroš, a mogla bi da prihvati oko 700 plovila.

Na Ribarskom ostrvu bi bili uglavnom tehnički kapaciteti potrebni za održavanje plovila u marini, a na Kameničkoj adi kompleks sadržaja turističko-ugostiteljske namene. Tu bi, prema zamisli urbanista, bio sagrađen i jedan veći objekat u kome bi bile smeštene sve administrativne službe. Takođe predviđeno je i otvaranje niza prodavnica direktno vezanih za funkciju same marine, poput salona za prodaju jahti i čamaca, prodaje vanbrodskih motora, ronilačke i sportske opreme, ribolovačkog materijala... Ipak, pri projektovanju će morati da se uvaži i mišljenje stručnjaka.
- Sva novosadska izvorišta su ugrožena. Najugroženiji je Štrand jer je u visoko urbanizovanoj sredini sa gusto izgrađenom mrežom objekata i kanalizacije. Na Petrovaradinskoj adi postoje problemi sa naseljem Dunavac, mini marinom, divljim deponijama i sidrištem brodova - ističe profesor PMF-a Božo Dalmacija.

On takođe napominje i da je Ratno ostrvo najveće izvorište i prema trenutnom i prema potencijalnom kapacitetu, tako da ono mora da se zaštiti preventivno na sve moguće načine. Dalmacija je istakao da je ovaj problem prioritetan, jer je „Novi Sad na dobrom putu da daljom izgradnjom izgubi najveće kapacitete sirove vode koje ima“.

http://24sata.co.yu

[Graditelj]

Stanovi čekaju kupce

U Novom Sadu pojeftinili kvadrati za deset posto, u Subotici cene iste, a u oba vojvođanska grada smanjena potražnja za nekretninama

U Vojvodini je trenutno promet nekretnina u zastoju. Stanovi se ne prodaju kao ranijih godina, ali interesovanja ipak ima. U Novom Sadu gde je veliki priliv stanovništva ponuda je dobra, kupci razgledaju nekretninei odlažu kupovinu u očekivanju pojeftinjenja kvadrata.

– U medijima se stalno ističe da će cene kvadrata biti niže i ljudi opreznije ulažu novac u nekretnine. Trenutno kupuju samo oni koji nemaju stanove, a imaju pare. Kreditnih kupaca praktično nema jer strahuju od visokih kamata i finansijske krize. Pozitivno je što su vlasnici snizili cene. One su trenutno u Novom Sadu niže za oko deset posto – kaže Elizabeta Spasojević, vlasnica agencije Kvadrat plus.

Prema rečima naše sagovornice u vojvođanskoj prestonici cene kvadrata na različitim lokacijama do nedavno bile su gotovo izjednačene.

– Lokacija je, naravno, uz kvalitet nekretnine najbitnija za formiranje cene. Zato je bilo nelogično da stanovi na Novoj Grbavici i Detelinari koštaju približno isto. Cene su sada korigovane. Stan na Grbavici košta od 1.350 do 1.450 evra po kvadratnom metru. Poređenja radi, ranije je cena kvadratnog metra na istoj lokaciji iznosila od 1.500 do 1.700 evra. Ipak, nerealno je očekivati veći pad cena.

Profil kupaca je različit. Novi Sad je po mnogima „grad po meri čoveka” jer se u njemu može živeti mirno i kvalitetno. Ne retko se dešava da se Novosađani koji trenutno borave i rade u inostranstvu vraćaju jer im, između ostalog, nedostaje miris lipa.

– To su obično ljudi u godinama koji osećaju nostalgiju i potrebu da budu u svojoj sredini. Oni obično kupuju stanove pored keja koji su i najskuplji. Cena kvadratnog metra u ovom delu grada iznosi 1.800 evra. Međutim, ako se cena spusti na 1.400 evra stan će se sigurno prodati. Porodice sa decom se opredeljuju za Telep koji se dosta gradi, a kvadrat stana može se kupiti i za 750 evra što je povoljno. Investitori se prilagođavaju situaciji i stanove prodaju po nižim cenama. Razmišljaju ekonomski – bolje je da nađu kupce kako izgrađene zgrade, odnosno stanovi ne bi bili prazni. U Novom Sadu cene kvadrata su u padu, ali kupaca nema – kaže Elizabeta Spasojević i veruje da će naredne godine promet nekretnina biti veći.

Slična situacija je i u Subotici, drugom po veličini vojvođanskom gradu.

– Cene su stabilne, ali je kupaca manje. Trenutno se prodaju samo nekretnine iz nasledstva ili one čijim vlasnicima se iz raznih razloga žuri da ih što pre prodaju. Bračni parovi sa decom, pretežno intelektualci čekaju ponudu Pronatalitetnog fonda koji je u našem gradu veoma popularan jer pomaže višečlanim porodicama da uz određene olakšice brže dođu do krova nad glavom. Fond svake godine obezbeđuje sredstva za određeni broj porodica što je za svaku pohvalu jer se na taj način grad bori protiv bele kuge koja je nažalost, sve prisutnija u našoj zemlji – kaže Aranka Kiš, direktorka agencije Centar za promet nekretnina u Subotici.

U gradu na severu Bačke čije je prepoznatljivo lice multietničko

nasleđe, građanski duh, spoj kultura koji se odražava i u arhitektonskom stilu, vodi se računa o tome šta se i gde gradi. Investitori poštuju urbanistički plan.

– U gradu se obnavljaju i uređuju fasade. Cilj je da svaka zgrada zablista u punom sjaju i lepoti. Što se tiče novogradnje, tačno se zna da u centru ne mogu da se zidaju visoke zgrade. Cena kvadratnog metra u novogradnji iznosi oko 900 evra. U starim zgradama kvadrat je nešto jeftiniji i obično košta od 730 do 800 evra. Mala razlika u ceni je najverovatnije zbog grejanja jer su i stari i novi stanovi priključeni ili na centralno gradsko ili na gas. Nešto je manje interesovanje za klasične salonske stanove koji su lepi, prostrani, ali i nefunkcionalni. Trenutno su veoma popularne porodične kuće u nizu u takozvanoj Dolini lopova. Reč je o četvorosobnim stanovima koji imaju svoje bašte i garaže i što je najvažnije, nalaze se u blizini samog centra.

Prema rečima naše sagovornice  postoje i kupci zainteresovani za vile na Paliću, koji se razvija još od 1845. godine kao mondensko kupalište i letovalište.

– Na Paliću su izgrađeni velelepni objekti iz perioda secesije. Cene su izuzetno visoke, naročito pored jezera ali postoji određeni broj ljudi koji želi sopstvenu, mirnu oazu. Vile na Paliću koštaju od 200.000 do 500.000 evra, ali ima i onih koje su i skuplje – kaže Aranka Kiš.


Slađana Raner


http://www.politika.rs/

[Graditelj]

Prodajom luke grad gubi najbolje placeve

Autor: Hana Dunđerov | Foto:j. jarić | 20.01.2009. - 11:16

NOVI SAD - Gradske vlasti podržale su zahtev Izvršnog veća Vojvodine da se Luka Novi Sad izuzme iz privatizacije i zajedno sa pokrajinom će pokušati da spreče da se ona nađe na aukciji zakazanoj za 27. mart. Prodajom ovog preduzeća, Novi Sad bi ostao i bez 23 hektara najboljeg građevinskog zemljišta, a državna kasa bez stotina miliona dinara prihoda godišnje.

Prodaja Luke Novi Sad, tvrde u gradu i pokrajini, nikako ne može da bude javni interes, pre svega jer je početna cena od 10,2 miliona evra niska za preduzeće na 23 hektara najboljeg građevinskog zemljišta u gradu, i koje brine o dobrom delu dunavske obale. Sam direktor Milenko Milivojević tvrdi da Luka Novi Sad, s obzirom na zemljište i opremu, ne bi smela da košta manje od 15 miliona evra.

U gradu napominju i da je Luka strateški važna, a moglo bi se dogoditi da je budući vlasnik ugasi i da Novi Sad postane grad na Dunavu bez luke. Čak i da namena ostane ista, da potencijalni kupac uloži novac i luka počne odlično da posluje, tvrde ekonomisti, to bi za budžet značilo milione evra gubitka.

U gradu i pokrajini priznaju da Luka trenutno loše posluje, da je primarna delatnost zanemarena, da se zarađuje izdavanjem hangara a većina prihoda odlazi na previsoke plate, dok se dotrajala oprema se malo koristi. Međutim, uvereni su da bi uz ulaganja, mogla da postane jedno od pet najboljih javnih preduzeća u Novom Sadu.

- Naš interes u inicijativi da Luka Novi Sad ostane u vlasništvu grada i pokrajine lako je prepoznatljiv: nalazi se na 23 hektara odličnog građevinskog zemljišta, od strateške je važnosti za grad, a mogla bi da donosi ogromne prihode. Naša je namera da sprečimo privatizaciju i potom sredimo poslovanje preduzeća. Luku treba vratiti osnovnoj delatnosti i uložiti u opremu, ali i bez ekonomske računice, samo iskustvo iz inostranstva, gde su luke najrentabilnija javna preduzeća, pokazuje da se takva ulaganja isplate - kaže gradonačelnik Igor Pavličić.

Iako je aukcija već zakazana, a interesenti već podnose prijave, pokrajinski sekretar za privatizaciju Ištvan Pastor smatra da nije kasno da se prodaja zaustavi.

- Priključenje Novog Sada našoj inicijativi jača nam pozicije jer pokazuje da je izuzimanje Luke iz privatizacije i lokalni interes. Uz to, sledeće nedelje zakazan je i sastanak sa ministrom Dinkićem - napominje Pastor koji kaže da je prvi cilj vlasti da stopira prodaju, a da će potom analize pokazati kako je najbolje revitalizovati Luku i da li je i na koji način potreban upliv privatnog kapitala.

Traže od Dinkića da spreči aukciju

Gradske i pokrajinske vlasti će sledeće nedelje na sastanku sa ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem pokušati da izdejstvuju i da Vlada Srbije donese o stopiranju privatizacije.

Upravo to što takva odluka Vlade ne postoji, tvrde u Agenciji za privatizaciju, dovelo je do toga da se na aukciji nađe i kapital preduzeća, koje bi moglo da puni budžet stotinama miliona dinara godišnje.

Luka u brojevima

Početna cena: 10,2 milione evra
Državna zemlja: 22.900 kvadrata
Poslovni prostor: 44.000 kvadrata
Zaposleni: 116
Dobit (2007. godine): 120 miliona dinara

http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Za obnovu puteva potrebno 930 miliona

NOVI SAD - Novosadske ulice i putevi su u mnogo gorem stanju nego što je to procenjeno kada je pravljen budžet grada za 2009. godinu. Planiranih 400 miliona dinara je manje od polovine potrebne sume za sređivanje saobraćajnica, jer je za taj posao neophodno najmanje 930 miliona dinara, navodi se u elaboratu o stanju putne mreže grada komisije sastavljene od nadležnih gradskih službi, inspekcija i preduzeća, saznaje „Blic”.

Siniša Bubnjević je izjavio da ne želi da govori o konkretnim podacima dok se ne naprave zaključci, ali da je analiza stanja putne mreže pokazala opravdanost njegovih tvrdnji da će za sanaciju putne mreže biti potrebno više novca nego što je to namenjeno.

- Situacija je zaista tužna i pokazala je da se investiranjem u krpljenje rupa problem ne rešava, već samo odlaže do sledeće sezone. Potrebno je periodično održavanje puteva što podrazumeva saniranje oštećenja i generalnu rekonstrukciju ulica, što je praksa u razvijenom svetu gde se 90 odsto sredstava troši na rekonstrukciju, a 10 na intervencije. U poređenju sa zapadnom Evropom odnos investicija u rekonstrukcije puteva u Srbiji je 60 prema 1,5. To pokazuje da drastično moramo da promenimo nos prema investiranju u putnu mrežu, ako želimo da imamo dobre puteve u gradu - dodaje Bubnjević.

On kaže da se u Beogradu 25 odsto budžeta odvaja za održavanje puteva, dok je u Novom Sadu to 5,7 odsto, uz nadu da će Gradsko veće ipak povećati budžetska izdvajanja za investicije u drumove nakon ovog izveštaja komisije.


- Ne znam da li će novac biti obezbeđen iz budžetske rezerve ili rebalansom, ali potrebno je mnogo više novca za održavanje puteva u gradu - kaže on.
 

U elaboratu komisije daje se detaljan pregled stanja putne mreže u gradu i prigradskim naseljima, sa fotografijama ulica i procenom stanja prema kome bi za saniranje novosadskih drumova bilo potrebno više od 930 miliona dinara, odnosno dvostruko više od planiranog budžetskog izdvajanja za ove namene u ovoj godini. Izveštaj koji su potpisali predstavnici gradskih uprava za saobraćaj i puteve i komunalne delatnosti, saobraćajne i komunalne inspekcije, kao i predstavnici Zavoda za izgradnju gada, „Novosadske toplane”, „Puta” i „Vodovoda i kanalizacije” navodi da je u kritičnom stanju veliki broj gradskih bulevara, poput Bulevara oslobođenja, Bulevara kralja Petra Prvog, Vojvode Stepe, Kneza Miloša, kao i Futoški put i Jevrejska ulica i sve ulice u delovima grada gde je u ekspanziji bespravna gradnja zbog čestog raskopavanja saobraćajnica radi uvođenja instalacija, a te saobraćajnice se ne dovedu u pređašnje stanje. Svi bulevari i ulice kojima prolaze ili su prolazili teški teretni kamioni našli su se na listi prioriteta, zbog ulegnuća asfalta i čestih rupa. 

Najkritičnije ulice
-Bulevar oslobođenja
-Bulevar kralja Petra Prvog
-Bulevar vojvode Stepe
-Bulevar kneza Miloša
-Futoški put
-Jevrejska ulica

http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Soliteri izgrađeni na nekadašnjem izletištu

NOVI SAD - Novo naselje, najmlađi deo Novog Sada, niklo je pre 30 godina i to na mestu gde je pre jednog veka postojala samo šuma. Iako je, kao i Liman, Novo naselje detaljno planirano i urbanistički uređeno, ono je i dalje samo velika spavaonica jer gradske vlasti nikada nisu izgradile kulturne i privredne sadržaje.

Mada su mnogi uvereni da je Novo naselje, koje se prema administrativnoj odluci grada iz 1992. godine zove Bistrica, sagrađeno na lokaciji nekadašnjeg srednjovekovnog sela Bistrice, istorijskih podataka o tome nema. Istoričar Pavle Stanojević, bivši direktor Vojvođanskog muzeja, pretpostavlja da je na teritoriji današnjeg Novog naselja nalazio lokalitet ili potok Bisstriz (Bistrica je inače slovenska reč koja označava brzu reku ili potok). Taj natpis na mapi kartografa Lazarusa iz 1728, ali i drugih karata iz tog perioda, može predstavljati ime nekog potoka ili bare.

- Iako i o Bistrici ima raznih pretpostavki, ono što je sigurno je da su se na prostoru Novog naselja u srednjem veku nalazile dve veće šume - Gornja i Donja. Gornja ili Čenejska je bila na severozapadnom delu, prema Sajlovu, a Donja, površine oko 340 hektara, otprilike na današnjoj teritoriji Novog naselja, i naslanjala se na Futošku šumu. Bile su to dobre šume, pune hrastova, brestova i topola, a pripadale su Novom Sadu i u prvo vreme su postojale čarke sa futoškom vlastelom oko granica atara - priča Vladimir Vrgović, dugogodišnji stanovnik Novog naselja i raniji predsednik skupštinske komisije za davanje imena ulica u Novom Sadu.

Tokom prvog veka uprave Novog Sada šuma nije sečena i na samom njenom početku, oko šest kilometara od centra grada, napravljeno je izletište u koje su tadašnji stanovnici rado dolazili. Međutim, posle bune 1848. godine šuma je značajno posečena, a u narednim godinama počinje sve veća divlja seča šume i pored napora magistrata da je očuva sadnjom mladica.

- Jedan deo šume je, oko 1877. godine izdvojen za bostanluk, ali zbog pritiska bostandžija, uglavnom stanovnika Rotkvarije, šuma je sve više krčena i polako je nestajala. Zanimljivo je da je futoško vlastelinstvo više čuvalo šumu, o čemu je brinuo šumar Fešter, tako da se danas deo Futoga po njemu zove Fešteraj. Posle Prvog svetskog rata je nestao najveći deo šume, a poslednji ostatak te šume bile su tri velike topole. Ipak, po završetku Drugog svetskog rata i one su posečene, i to tokom gradnje „Jugoalata“ - kaže Vrgović.

Prve ideje o gradnji naselja na tom prostoru javljaju se početkom pedesetih godina, ali u prvom generalnom urbanističkom planu iz 1950. grad za ovaj prostor nije imao nikakav plan. Revizijom plana 1963. postavljen je koncept Novog naselja, a narednih godina je u plan dodato i njegovo širenje prema zapadu.

- Može se reći da je Novo naselje počelo da niče 1957. godine, i to gradnjom naselja Satelit pored Futoškog puta, kao i gradnjom garaže GSP nekoliko godina kasnije. Međutim, posle toga sve je stojalo i pre nešto više od 30 godina to je bio veliki prazan prostor, poljoprivredno neobrađen zbog slatinastog zemljišta, pun bara i ponekog drveta. Gradske vlasti krajem sedamdesetih godina počinju izgradnju Novog naselja, a sadašnji izgled ono dobija između 1977. i 1980. godine - kaže Vrgović.

On dodaje da je u to vreme izgrađeno 4.250 stanova i obavljena rekonstrukcija i potpuna izgradnja komunalnih objekata.

- Gradnja je nastavljena i kasnije, ali smanjenim intenzitetom, tako da je do leta 1994. izgrađeno još 8.728 stanova - dodaje Vrgović.

Kako Novosađani nisu želeli da žive daleko od centra, gradska vlast je prve stanove u Novom naselju poklanjala i to one veće od 100 kvadrata uglavnom važnim rukovodiocima i uglednim građanima, ali i mladim stručnjacima. Ipak, ubrzo je Novo naselje postalo zanimljivo i drugima, pa u njemu danas živi više od 41.000 stanovnika.

Ipak, kako poslednjih 15 godina skoro ništa nije građeno u Novom naselju, ovaj deo Novog Sada ostao je samo velika spavaonica. Osim stambenih zgrada, u naselju postoje samo dve škole, nekoliko vrtića, Gerontološki centar, ambulanta i nekoliko objekata namenjenih za prodavnice i banke, a nema nikakvih kulturnih sadržaja. Međutim, ono što stanovnike ovog dela grada najviše muči poslednjih godina jeste porast kriminala i nepostojanje policijske stanice.

Zvanični naziv nikad nije zaživeo

Iako od 1992. godine ovaj deo grada po odluci Skupštine grada nosi ime Bistrica, stanovnici, ali i ostali Novosađani ovaj deo grada zovu Novo naselje. Samo poreklo imena je posledica radnog naziva koje su dali urbanisti kada su planirali razvoj ovog dela grada. I pre izgradnje taj naziv je korišćen za Vidovdansko naselje, zatim za Mali Liman, kao i Satelit i mnoge druge delove grada. Zapravo, niko sa sigurnošću i ne može da objasni zašto Novosađani i posle 30 godina ovaj deo grada zovu Novo naselje, osim što posle njega nisu više nicala nova naselja.
 
http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Izložba radova za rešenje novog mosta preko Dunava

27.02.2009. - 03:14

IZLOŽBA - Zavod za izgradnju grada prirediće danas u Galeriji Macut na Spensu izložbu radova sa konkursa za idejno rešenje novog mosta preko Dunava, koji će biti izgrađen na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa. Izložba će biti otvorena u 18 sati, a biće predstavljeno svih šest rešenja prispelih na konkurs.

Međunarodni žiri jednoglasno je kao najbolje rešenje odabrao zajedničko delo „Pontinga“ iz Maribora, Centra za puteve Vojvodine i „DDC“ iz Ljubljane. Novi most, dužine 170 i širine 23 metra, biće postavljen na stubovima bivšeg mosta Franca Jozefa sa lukom na sredini. Izložba traje do 8. marta.

http://24sata.co.yu/

[Graditelj]

Trifkovićev trg postaje urbana oaza u centru

A. Vukovac - 03.03.2009. - 03:47

Ove godine biće urađena kompletna tehnička dokumentacija, a uređenje Trga počinje 2010. godine...

Posle skoro četiri godine od završetka arhitektonskog konkursa za uređenje Trifkovićevog trga, gradske vlasti konačno su pokrenule stvari s „mrtve tačke“. Đorđe Kuljančić, pomoćnik direktora ZIG-a, kaže da će Trg, koji je trenutno samo parking u strogom centru grada, biti parterno sređen, uradiće se novo osvetljenje i kompletna infrastruktura.

PROJEKAT - U Zavodu za izgradnju grada kažu da će ove godine biti završena kompletna tehnička dokumentacija, a da će uređenje Trga početi 2010. godine.

Na arhitektonskom konkursu početkom 2005. godine nagrađena su tri, a otkupljena dva rada. Prvonagrađeni rad autorskog tima, koji čine Nataša Vojvodić, Vladimir Borisavljević i Velibor Vojvodić, stekao je pravo na izvođenje. Oni vide trg kao pešačku zonu, sa zelenilom i vodenim površinama. Idejnim rešenjem predviđeno je da se na Trgu nalazi Gradska biblioteka, hotel (na mestu zgrade u Njegoševoj 5), Dečji kulturni centar, zatim knjižare i galerije, a intezitet saobraćaja bi trebalo da se smanji izgradnjom garaže na uglu Njegoševe i Josifa Runjanina.

Predviđeno je da se na mestu parkinga i dela saobraćajnice kod neparnih brojeva postavi behaton ili klinker, kao i da se sagradi fontana koja će ići celom dužinom trga, a zasadio bi se i novi drvored. Ispred broja 1 je ostavljen i prostor za postavljanje spomenika Kosti Trifkoviću. Urbanisti su predvideli da se kuće na brojevima od 1 do 9 zadrže, uz mogućnost nadogradnje jednog spata, uz obavezu zadržavanja iste arhitekture pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Priprema tehničke dokumentacije i glavnih projekata za popločavanje, te nove saobraćajne površine, vodovod i kanalizaciju, javno osvetljenje i hortikulturalno uređenje, predviđeni su ovogodišnjim programom ZIG-a. Jedan od razloga što radovi kasne je što se ispod Trga nalazi potencijalno arheološko nalazište, pa zato ništa nije rađeno na brzinu. Situacija je slična kao i u Katoličkoj porti, gde su radovi trajali znatno duže jer su arheolozi prvo morali da obave svoj deo posla.

Godinama ruglo u strogom centru grada

Trifkovićev trg, koji je ime dobio po novosadskom komediografu i advokatu iz XIX veka Kosti Trifkoviću koji je živeo na tom trgu u kući broj 1, zapušten je godinama unazad. U osnovi služi samo za parking, a da nije bilo „Parking servisa“ koji je koliko toliko uredio mesta za parkiranje haos na Trgu bi bio još veći. U međuvremenu, na uglu sa ulicom Svetozara Miletića podignuta je moderna zgrada kompanije „Levi 9“.

http://24sata.co.yu

[Graditelj]

Staru trospratnicu pretvorili u ruglo

Autor: Ana Lalić    | Foto:S. Vojnović | 24.04.2009. - 12:34

NOVI SAD - Zgrada na uglu Bulevara oslobođenja i Futoškog puta, iako postoji više od 70 godina, proglašena je najneprijatnijim iznenađenjem koje su Novosađani doživeli u poslednjih desetak dana. Nakon što su skinute skele koje su je okruživale poslednjih godinu dana, svetlost dana ugledala je šokantna staklena nadogradnja koja je iznikla na krovu stare trospratnice. Ovim poslednjim arhitektonskim poduhvatom u Novom Sadu je, kažu stručnjaci, nastavljena tendencija neukusa i prostornog neplaniranja.

- Ta zgrada je vredno delo moderne nastalo između dva rata. Da bi smo je sačuvali, mi smo još pre 15 godina ubedili urbaniste da ona mora da ostane tu gde jeste, zbog čega je bulevar na tom delu blago iskrivljen. Time smo sprečili njeno rušenje, a kako je došlo do nadogradnje i ko ju je odobrio, nije mi jasno - kaže Donka Stančić, istoričarka umetnosti.

Ona je istakla da se ovakve nadogradnje rade u svetu, ali da za njih važe visoki standardi o kojima odlučuju brojni stručnjaci iz sveta arhitekture i urbanizma. Da bi se nadogradio objekat, neophodno je dobiti saglasnost arhitekte koji je projektovao prvobitnu zgradu. Ukoliko, kao i u slučaju pomenute zgrade, on nije živ, saglasnost mora da odobri Društvo arhitekti. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju nadogradnja u Novom Sadu, od Društva arhitekata Novog Sada nije zatraženo mišljenje.

- Nikad se neću složiti sa ovakvom nadogradnjom. Ona jednostavno nema nikakvu logiku - ni vizuelnu, ni prostornu - Ilja Mitikišin, novosadski arhitekta i potpredsednik Saveza arhitekata Srbije.

Mada je sve više arhitekti radi projekte po narudžbini investitora, ističe Mitikišin, to ne sme biti opravdanje. A upravo ta popustljivost arhitekata je dovela do zgrada koje se prostorno ne uklapaju u celinu, što po stilu, što po suludim bojama fasada. Indigo plava zgrada u Ulici Pap Pavla, šarenilo novogradnje na Bulevaru cara Lazara, kao i renovirana zgrada „Norka“ samo su neki od primera arhitektonskih promašaja.

- Mi arhitekte smo najviše krive za to - kaže Mikitišin, ističući da među kolegama ima sve više onih koji se ne trude da projekte uklope u ambijente.

Društvo arhitekata Vojvodine je napisalo pravilnik u kojem su konkretizovali propise u izgradnji, ali on nije nikada dobio pravnu težinu. O neophodnosti uvođenja reda i konkretnih standarda u izgradnji grada govori, kaže Stančićeva, i to što je Novi Sad još u 19. veku imao Estetski odbor za uređenje grada, i da je jedini spas u tome da se on ponovo uvede.
Vratiti Estetski odbor

U Novom Sadu je i do danas ostalo nejasno ko daje saglasnost na predložene projekte i planove izgradnje. Gradsko veće za urbanizam bavi se legitimitetom, poštovanjem projekta, gabarita, kvadrature... ali ne i izgledom. U „Urbanizmu“ ističu da se ni oni ne bave konačnim izgledom zgrada, već jedino mogu da preporuče rešenje, ali nemaju ingerencije kojima bi obavezali investitora da ove preporuke i ispoštuju.

- Ako je ikome još stalo do izgleda ovog grada, trebalo bi vratiti Estetski odbor, gde će sedeti kompetentni ljudi koji neće biti izabrani po političkoj liniji, već isključivo zbog umeća i brige o gradu - ističe Donka Stančić ističući da bi ovom temom pre svega trebalo da se pozabavi gradski arhitekta, kao i Skupštinski savet za urbanizam.

http://www.blic.rs/

[Graditelj]

Nemaju novca za drugi most

Cena budućeg Žeželjevog mosta povećana je za dodatnih 15 miliona evra, a priliv novca u gradsku kasu je sve manji, zbog čega gradnja drugog prelaza, na stubovima nekadašnjeg „Franca Jozefa”, neće početi krajem 2009. godine, kako je planirano. Odlaganje radova potvrdio je i gradonačelnik Igor Pavličić, navodeći da je gradnja novog železničkog mosta ipak veći prioritet.

Gradske vlasti su, godinu dana nakon obećanja da će do 2012. sagraditi novi prelaz na stubovima bivšeg mosta „Franca Jozefa”, prinuđene da odlože početak radova zbog manjka novca. Iako slovenačka firma „Ponting” već uveliko projektuje most, čija je vrednost procenjena na oko 40 do 50 miliona evra, grad je odlučio da odloži raspisivanje tendera za izvođača radova i izradu glavni projekat planirano za septembar. Prelomna odluka da se prolongira gradnja, navode u Gradskoj kući, doneta je nakon saznanja da će grad ostati bez 800 miliona dinara od transfernih sredstava iz republičke kase, kao i smanjenje ostalih prihoda u gradskom budžetu. Sa tolikom rupom u kasi grad sada ne može istovremeno finansira nekoliko kapitalnih projekata, vrednih više desetina miliona evra. Među njima su gradnja dva mosta preko Dunava, dva bulevara, centralni prečistač otpadnih voda i nadvišenje keja.

Pavličić potvrđuje da će kriza i smanjenje prihoda u budžetu uticati na kapitalne projekte. Projekti će za sve radove biti pripremljeni, navodi gradonačelnik, ali će neki od njih morati da budu realizovani po fazama. Gradnja mosta na stubovima „Franca Jozefa” direktno će zavisiti od načina finansiranja radova za Žeželjev most. Tender za izbor graditelja na mostu na stubovima će, kako se sada planira, biti raspisan tek 2010. godine.
- Projekat za Žeželjev most je pretrpeo delimičnu izmenu, biće širi za gotovo trećinu i troškovi gradnje, prema prvim saznanjima, više neće iznositi 60, već najmanje 75 miliona evra. Pošto ga zajednički finansiraju Novi Sad, pokrajina i republika, da će grad morati da izdvoji i više novca. Ako povećanje izdataka bude znatno, to će morati da utiče na gradnju drugog mosta - objašnjava Pavličić.

Za gradnju železničkog mosta, prema ranije dogovoru, grad je trebalo da obezbedi 10, pokrajina 20 miliona evra, a još toliko novca Evropska komisija. Rešeni da ne posežu za kreditima kako bi zatvorili finansijsku konstrukciju za most na stubovima, gradski čelnici nameravaju da novac preusmere na preko potrebni prečistač otpadnih voda i razvoj vodovodne mreže.

Radovi na bulevarima nisu dovedeni u pitanje

- Zaista nismo očekivali ovakvu situaciju i ovakve promene u samo godinu dana. Nažalost, svi kapitalni projekti uticaće jedan na drugi. Izvesno je da ćemo za sve završiti projektovanje, a potom ćemo ih izvoditi u skladu sa prilivom novca - kaže Pavličić. Gradonačelnik ističe da je izvesno da neće biti odlaganja radova na Somborskom i Subotičkom bulevaru i da će oni biti izvedeni čak i pre nego što je planirano, a grad će započeti i nadvišenje i parterno uređenje keja.

http://www.blic.rs/