Gradske vesti ~ Zanimljivosti ~ Aktuelnosti

[Graditelj]

HOĆE STRUJU, NEĆE TRAFO

Kragujevačka „Elektrošumadija" mora izgradnjom trafo-stanica da sustigne žestok tempo stanogradnje u Kragujevcu

U Kragujevcu se konstantno zida na pedesetak lokacija, pa zbog toga skoro iz meseca u mesec postaje neophodno povećati snagu postojećih trafo-stanica. Ako to nije moguće, „Elektrošumadija" svojim novcem postavlja nove. Tu se otvara niz problema. Prvi je što investitori hoće struju, ali ne i da odvoje 20 kvadratnih metara placa za trafo-stanicu.

- Kada se nađe mesto, to parče zemlje vlasnik neće da proda da sebi ne bi okrnjio, recimo, dva ara zemlje. Ako taj problem ne postoji, onda se na 5,5 puta 4 metra tla potrebnog za trafo-stanicu „seku" tri placa - objašnjavaju u „Elektrošumadiji".

Da je u nekom delu grada na određenoj lokaciji potreban veći kapacitet struje od postojećeg, „Elektrodistribucija" saznaje tek, kako kažu, kada je neko ušao duboko u proces gradnje. Tada se investitori obrate „Elektrošumadiji" da odrede najbliži raspoloživi energetski kapacitet.

- Ako nije izvodljivo da se pojača kapacitet postojeće, a mi nemamo lokaciju za novu, ponudimo investitoru da se trafo-stanica postavi na njegovom placu. Treba nam prostor veličine oko tri parking mesta. Ako izgubi tri mesta, investitor gubi i tri stana, jer za svaki stan mora da ima jedno parking mesto. Tri stana manje znači 150.000 evra manje. Druga opcija je da trafo-stanica bude u prizemlju zgrade, a to je jedan lokal manje. Ako nam investitor i obezbedi mesto, mi metalnu kućicu za trafo-stanicu često moramo, kao u ulici Vojvode Mišića, da provučemo kroz pasaž širine 2,6 metara. Radnici su je gurali po betonu i smestili na prostor kome ne znam kako ćemo prilaziti da bismo trafo-stanicu održavali - objašnjava Nenad Janković, tehnički direktor „Elektrošumadije".

U „Elektrošumadiji" kažu da ne treba čitavu problematiku svaljivati na investitore i da je srž problema zapravo neplanska gradnja. U isto vreme, na najrazličitijim i raštrkanim delovima grada niču nove zgrade i stvara se sve veća potreba za novim trafo-stanicama.

- „Elekrošumadija" tako ne obrađuje deo po deo grada, kvart po kvart, kao u planskoj gradnji, već mora sve odjednom - objašnjava Vanđelija Đurić, direktor sektora energetike i investicija u „Elektrošumadiji", i dodaje da se nekada posreći pa tri investitora zidaju plac do placa.

- Tada postoji šansa da jednom trafo-stanicom „pokrijemo" svu trojicu, ali i tu nastaje problem. Ne možemo da planiramo jednu trafo-stanicu, pošto se dešava da od trojice investitora jedan vremenom odustane od gradnje. Šta bismo onda sa onom dvojicom kojima smo obećali struju?! Zbog svega toga moramo svakog graditelja da uslovimo, ako hoće struju mora da odvoji mesto za trafo-stanicu. Zbog tih uslovljavanja onda trpimo pritisak iz opštine. Sve to se ne bi dešavalo da opštinski urbanisti ukomponuju investitore, a ne da i to radimo mi, posebno što ni nama ne odgovara da za svaku zgradu pravimo po trafo-stanicu - kaže Vanđelija Đurić, dodajući da jedna trafo-stanica „Elektrošumadiju" košta oko 38.000 evra.

U nadi da će uspeti sami da naprave kompromis na relaciji investitori - „Elektrošumadija", tehnički direktor i direktorka sektora energetike u jednom slučaju pozvali su tri investitora. Trebalo je da se dogovore i na jednom placu izgrade trafo-stanicu za sve tri zgrade. Pregovori su brzo završeni. Tri graditelja su se u rekordnom roku posvađala. Niko nije hteo da ustupi na svom placu tri parking mesta, odnosno tri stana, odnosno 150.000 evra. Ostalo je da „Elektrošumadija" nađe rešenje?!

http://www.pressonline.rs

[Graditelj]

Drvoredi ukras srca Šumadije

Autor: N. Radišić, S. A. Lukić | 06.09.2008. - 06:00

KRAGUJEVAC - Iako je vreme kada je Kragujevac bio prestonica moderne Srbije odavno prošlo, srce Šumadije i danas predstavlja reprezentativni centar, koji po izgledu i uređenosti ne zaostaje za evropskim gradovima. Poznat je po zelenilu i najviše drvoreda u Srbiji, jer ih ima preko 200 kilometara, i po gradskom jezgru u kome su sabrani koreni i temelji današnje države.

Sve što okružuje prostor Miloševog venca, Prve gimnazije, pozorišta, i drugih važnih institucija, pažljivo je odnegovano. Sve izgleda lepo, i to ne slučajno, jer je tokom protekle tri godine u tu svrhu uloženo više od 10 miliona evra.

Kako kaže Nebojša Vasiljević, član gradske vlade zadužen za resurse, „sve ulice u centru su sređene i uglavnom potpuno rekonstruisane“.
- Sve je napravljeno novo, od vodovoda, kanalizacije, odvoda za kišnicu pa do asfalta i trotoara koji su popločani behatonom. Preduzeli smo radove koji ovde nisu viđeni tokom proteklih 50 godina. Zato oni koji su nekada boravili u Kragujevcu, sada ne mogu da ga prepoznaju, a stranci kažu da ne zaostajemo za Evropom - kaže Nebojša Vasiljević.

Stare reprezentativne zgrade, koje su u glavnoj ulici izgrađene početkom prošlog ili krajem 19. veka, zaštićene su zakonom. Za svaku intervenciju na njima je potrebna saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture pa se čak dobija odobrenje o boji fasade koja mora da se koristi.
Koliko grad polaže u izgled svog centra, oslikava i podatak da je popločano 8.000 kvadrata staza u Velikom parku. Tu je postavljeno i 80 novih livenih klupa. Za osvetlenje, koje se upravo dovršava, izdvojeno je 12 miliona dinara.

- Svake godine zasadimo 100 sadnica jednogodišnjeg cveća. Za obnavljanje biljaka u parkovima je uloženo 6,6 miliona dinara, a za celokupno održavanje zelenila godišnje grad daje oko 50 miliona dinara iz budžeta - kaže Dobrila Desivojević, direktor JKP „Zelenilo“.

Anketa: Kako je uređen centar Kragujevca?

Branka Vranić
Fenomenalno u odnosu na to kako je izgledao pre samo pet godina. U centru je sve na svom mestu. Ipak, najviše mi se dopada plato ispred Skupštine grada, sa uređenim travnjakom, stazama i obiljem cveća.

Ivana Jelić
Centar i uže jezgro grada u poslednjih nekoliko godina su se promenili, naravno u pozitivnom smislu. Higijena je na visokom nivou. Dopada oplemenjeni prostor oko „Merkatora“.

Aleksandar Ninković
Nije loše, možda bi moglo da za nijansu bude i bolje. Smeta mi to što nesavesni vozači i dalje parkiraju vozila na trotoarima i zelenim površinama, iako su parking mesta vidljivo obeležena.

Predrag Mrkić
Napori na uređenju centra grada su evidentni na svakom koraku. Valjalo bi napraviti još koji parkić i igrališta za decu. Veliki park je nedovoljno osvetljen.

Nataša Matić
Sviđa mi se kako je uređen centar grada, a prvenstveno pešačke zone u Glavnoj i Ulici Lole Ribara, koje su pravo mesto za uživanje i opuštanje. Grad je čist, a većoj higijeni mogli bi da doprinesu i sami građani.

Dragana Stojanović
Upoređujući gradove u okruženju, super izgleda. Obnovljene su ulice, trotoari, drvoredi, travnjaci, fontane. Parkiranje treba zabraniti u Ulici Miloja Pavlovića da ne bi usporavali intervencije.

Srđan Stojanović
Po meni je OK! Svakako, moglo bi i bolje. Izgradnjom najmanje dve javne garaže rešio bi se problem parkiranja u centru grada. Oko ukrasnih mladica zasađeno cveće, čega nema ni u svetskim metropolama.

Jelka Savić
Promene su očigledne pogotovo u centru grada. Ulice su rekonstruisane, trotoari popločani behatonom, travnjaci se zelene. Trebalo bi naći pare za krečenje i rekonstrukciju zgrada u ulicama Nikole Pašića i 27. marta.

Dovijanka Marković
U suštini centar grada je lepo uređen. Urađeno je mnogo toga posebno u oblasti infrastrukture. „Roda centar“ sija punim sjajem. Biće sličnih objekata i u prigradskim naseljima.

Goran Aleksić
Uređuje se ne samo strogi centar već i šire jezgro. To je, uostalom, uočljivo. Grad poprima evropske obrise. Treba što hitnije renovirati fasade na najmanje tri zgrade u Ulici 27. marta jer je sa njih malter otpao.

 http://blic.rs/

[Graditelj]

Igre s placevima u Kragujevcu

Kragujevačka vlast napravila parking na placu gde je trebalo da bude sazidana zgrada Filološko-umetničkog fakulteta, a na parceli koja je za izgradnju javne garaže izdata lokalnom biznismenu niti je zaboden ašov, niti je, po slovu zakona, vraćena gradu

Kragujevac – Uočivši da je nedostatak parkirališta jedan od većih problema grada, aktuelna vlast je još pre tri godine raspisala oglas za izgradnju javne garaže u centru Kragujevca, na lokaciji „Blok Miloja Pavlovića“, u blizini Instituta za javno zdravlje. Bilo je to 1. februara 2005. godine, a oglas je objavljen u lokalnom nedeljniku „Svetlost“ i „Borbi“.

Pobedu u nadmetanju odneo je ovdašnji biznismen Milija Milosavljević, vlasnik pumpe „Milija“ i Televizije IN. Gradonačelnik Veroljub Stevanović, u intervjuu listu „Svetlost“ (26. maja 2005) u vezi sa ishodom pomenutog nadmetanja, potvrdio je da je u bliskim, drugarskim odnosima sa Milosavljevićem, ali da „to nema nikakve veze sa nekakvim njegovim navodnim privilegijama u poslovima koje radi za potrebe grada“.

No, javna garaža, sa ukupno 234 mesta, kako je predviđao pomenuti oglas, do danas nije podignuta, a kako je dvogodišnji rok za otpočinjanje radova istekao, čaršijom je krenula priča da se ugledni biznismen predomislio, te da sada, umesto parkirališta, hoće da zida stambeno-poslovnu višespratnicu. Bilo kako bilo, izvesno je da Milosavljević, ni posle isteka roka, lokaciju nije vratio gradu, iako ga propisi na to obavezuju.

Nije zgoreg predočiti da bi cena parcele od 20 ari, da je ponuđena kao površina na kojoj je moguće zidati stambeno-poslovni objekat, bila daleko viša od one koja je navedena u oglasu za izgradnju javne garaže. Ukupna cena zakupnine na 99 godina iznosila je 305.850 evra, što je pet puta manje od tržišne cene, budući da se danas u Kragujevcu jedan ar na takvom mestu plaća i po 80.000 evra. Ukoliko, ipak, na ovom prostoru nikne višespratnica, grad će „ostati kratak“ za oko 1,5 miliona evra.

Vlast se tako našla u nezgodnoj situaciji, tim pre što se uveliko pričalo da je Milosavljević bio jedan od glavnih finansijera gradonačelnikove koalicije „Zajedno za Kragujevac“ u kampanji za lokalne izbore 2004. Zato je bilo nužno brzo reagovati, pa je Kragujevac, upravo ovih dana, dobio novi parking: iako se Filološko-umetnički fakultet (FILUM) i dalje vodi kao korisnik lokacije pored poslastičarnice „Srce“, na kojoj je trebalo da bude podignuto zdanje fakulteta, parkiralište sa sedamdesetak mesta naprasno je niklo upravo na tom mestu, a FILUM je „preadresiran” na drugi kraj grada, pored Pravnog i Ekonomskog fakulteta.

U izjavi za „Politiku”, dekan FILUM-a Slobodan Štetić kaže da je o odluci gradskih vlasti obavešten – nekoliko dana nakon početka izgradnje parkinga.

– Vest da su na placu fakulteta bageri preneli su mi studenti koji su se slučajno zatekli na mestu događaja. U nameri da razjasnim šta se dešava, obratio sam se direktoru kragujevačkog „Parking servisa”. Nekoliko dana kasnije, stigla mi je zvanična odluka o preseljenju – kaže Štetić, potvrdivši da se FILUM i dalje vodi kao korisnik sadašnjeg parking-placa.

I arhitekta zgrade ovog fakulteta Branislav Mijović tvrdi da ništa nije znao o namerama lokalne uprave. U izjavi za naš list, on kaže da ga je „šokirala” odluka o izgradnji parkinga.

– FILUM je trebalo da bude u centru grada, jer je zamišljen kao stecište kulturnih poslenika i mesto održavanja raznovrsnih manifestacija. Premeštanjem fakulteta na periferiju grada, čitava zamisao je pala u vodu, a najgore od svega je to što je ova visokoškolska ustanova vraćena na početak. Za lokaciju kod „Srca” postoji idejno rešenje i odobrenje za gradnju – napominje Mijović.

Odakle garaža na lokaciji predviđenoj za izgradnju FILUM-a nisu znali da nam kažu ni u „Parking servisu”.

– To je pitanje za našeg osnivača, a to je gradska uprava. Naše je samo da sprovodimo odluke – kaže za „Politiku” zamenik direktora preduzeća Dušan Obradović.

Nažalost, naši uporni višednevni pokušaji da stupimo u kontakt sa nekim od nadležnih u gradskoj upravi bili su bezuspešni. Nisu nam bili dostupni ni gradonačelnik Stevanović, ni njegov zamenik Nebojša Zdravković, a ni Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća zadužen upravo za gradske resurse. Jedan, ali ne beznačajan, podatak pružila nam je Informativna služba grada, gde nam je rečeno da je odluka koja nas zanima doneta 24. oktobra. Dakle, tri nedelje nakon 1. oktobra, kada je počela gradnja parkinga.

Nadležne smo želeli da pitamo i da li je do zamene lokacija došlo usled odustajanja biznismena Milosavljevića da na namenski određenoj lokacija ne sazida javnu garažu, ali i tu smo ostali „kratkih rukava”. Ako je suditi na osnovu objašnjenja dobijenih od resornih sekretarica, sastanci gradskih funkcionera traju danonoćno.


Brane Kartalović

http://www.politika.rs/

[Graditelj]

Kranovi nad kragujevačkom oazom

Gradska uprava odlučila da obale jezera „Bubanj” u centru grada, koje su decenijama bile oaza ribolovaca, šetača i ptica, „otvori” za investitore, izda pod zakup i pretvori u veliko gradilište

Kragujevac – Jezero „Bubanj“, jedinstvena zelena oaza u samom centru grada koja je decenijama bila raj za ribolovce i šetače, uskoro će postati veliko gradilište, a mir i tišinu koja vlada ispod krošnji starih stabala zameniće buka kamiona i teških građevinskih mašina. Pod geslom da od punjenja budžeta nema preče stvari, aktuelna kragujevačka vlast donela je odluku da obale jezera, koje dopiru do najvažnijih gradskih saobraćajnica, „otvori“ za investitore, izda pod zakup i pretvori u građevinsko zemljište.

Investitori su odavno „bacili oko“ na ovu lokaciju, možda najatraktivniju u celoj Srbiji, a „Merkator“, odnosno „Roda centar“, već je napravio svoj megamarket u blizini jezera. Nedavno je otvoreno i gradilište velikog salona „Škodinih“ automobila, a najavljena gradnja hotela „Holidej in“ i drugih poslovnih objekata mogla bi u potpunosti da izmeni donedavno idiličnu sliku ovog „ostrvca spokoja“, koje su za svoje stanište odabrale i mnoge vrste ptica.

Inače, Generalnim urbanističkim planom, najvažnijim planskim dokumentom jednog grada, čitav prostor oko jezera definisan je kao javno zemljište namenjeno sportskim sadržajima, pa u važećim dokumentima Direkcije za urbanizam ova lokacija i nosi naziv „Jezero – Gradski sportski centri“.

– Niko normalan nije protiv dolaska investitora, ali sa ovakvim lokacijama mora pažljivije da se postupa. Sadržaji koji se nude moraju da budu u skladu sa prostorom, a bojim se da će mnogi novi objekti narušiti izgled ove celine, po mnogo čemu jedinstvene u našoj zemlji – kaže za „Politiku“ arhitekta Branislav Mijović.

Njegov kolega Zoran Gagić, koji se iz Pariza vratio sa dvadesetogodišnjim iskustvom projektovanja u Gradu svetlosti, iznenađen je slikom rodnog grada u kome je, kako kaže za naš list, zatekao „popriličan haos“.

– Umesto da se sređuju drugi delovi grada, „napadnut“ je centar, odnosno jezero „Bubanj“ kome je, kao specifičnoj lokaciji, moralo biti posvećeno mnogo više stručne pažnje. „Merkatorov“ tržni centar, na primer, nije deo gradske arhitekture i bilo bi dobro da je podignut na drugom mestu – smatra ovaj arhitekta.

Lokacija jezera „Bubanj“ je u kratkom vremenu doživela tri izmene Plana detaljne regulacije, a sada se sprema izrada i četvrtog. Zanimljivo je da su svi dosadašnji planovi predviđali izgradnju staza za pešake, što nikada nije učinjeno. Međutim, novim planom trebalo bi da se izađe u susret investitorima hotela „Holidej in“, pošto, kako nam je rečeno u Direkciji za urbanizam, postoji zahtev da parcela za gradnju bude veća.

– Sve dosadašnje izmene bile su u skladu sa Generalnim urbanističkim planom, a zakon kaže da se tek Planom detaljne regulacije definiše namena neke parcele u okviru neke veće lokacije. Mi u Direkciji radimo na osnovu zahteva gradske uprave, odnosno Gradskog veća koje pokreće inicijative za izmenu plana – kaže za naš list arhitekta Vesna Savić, napominjući da će „ekosistem jezera biti sačuvan“, bez obzira na izmene.

U Ministarstvu za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine takođe navode da se, po sadašnjem zakonu o izgradnji, delovi lokacije definišu Planom detaljne regulacije, ali napominju da na javnom zemljištu mogu biti izgrađeni samo privremeni objekti, uz obavezan projekat o rušenju kada za to dođe vreme.

– Sadašnji zakon nije precizan u delu koji reguliše odnos Generalnog i Plana detaljne regulacije. To će sasvim sigurno biti precizirano novim zakonom, a termin „privremeni objekti“, koji se mogu podići na javnom zemljištu, uglavnom se odnosi na kioske – navodi u izjavi za „Politiku“ državni sekretar Nebojša Janjić.

Brane Kartalović

-----------------------------------------------------------

Jezero u betonskom okovu

Kragujevački ribolovci posebno su pogođeni gradnjom na jezeru, pre svega zbog činjenice da ih niko, kako kažu, nije obavestio da je izmenjen plan koji je predviđao izgradnju drvenih dokova koje bi oni koristili.

– Iz gradske vlasti nas niko nije obavestio o novim planovima, a ja mislim da je van pameti da se jezero okuje u beton – kaže Gordana Rajić, predsednica najstarijeg gradskog ribolovačkog društva „Šumadija“.

http://www.politika.rs

[Graditelj]

"Global Finance" gradi stambeno-poslovni kompleks u Kragujevcu

Grčki "Global Finance" počeće u proleće 2010. godine izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa u Kragujevcu. Taj centar prostiraće se na 25.000 m2 i biće u neposrednoj blizini budućeg tržnog centra "Plaza" i fabrike "Fiat". Kako je saopštio investitor, prvi kupci stanova već tokom sledeće godine moći će da uživaju u svojim novim domovima.

"Projekat predstavlja evropski koncept stanovanja, koji će na sreću Kragujevčana ponuditi povoljne cene stanova, u skladu sa trenutnom situacijom na tržištu. Kompleks će se sastojati od modernih stambenih jedinica, sa poslovno-prodajnim prostorom u prizemlju, što će omogućiti idealan spoj poslovanja i stanovanja", stoji u saopštenju.

Kako se dodaje, sve stanove će odlikovati vrhunski kvalitet završnih radova, upotreba najsavremenijih građevinskih materijala, prvoklasne zidne i podne obloge, dok će budući kupci imati mogućnost izbora kuhinjskog dizajna i kupatilske opreme po svom ukusu.

"Moderna organizacija stanova pruža visoko funkcionalna rešenja, racionalno iskorišćen prostor i vrlo različite koncepte stanova svih kvadratura, kao i mogućnost strukturnih rešenja po želji samog kupca", piše u saopštenju.

Da je reč o vrlo ozbiljnoj investiciji koja pre svega nudi kvalitet i sigurnost, svedoči i činjenica da je investitor odabrao vodeću međunarodnu konsultantsku kuću za nekretnine "CB Richard Ellis" kao ekskluzivnog zastupnika prodaje, koja će voditi celokupan proces prodaje stanova i maloprodajnih objekata.

"Global Finance" je nezavisna investiciona kuća koja je među prvima u regionu ulagala privatni i preduzetnički kapital, postigavši zavidan investicioni plasman i portfolio investicija. Delatnost kompanije obuhvata upravljanje investicionim fondovima, gradnju nekretnina i usluge konsaltinga na polju Jugoistočne Evrope. Kao jedna od najuspešnijih kompanija na ovom polju, "Global Finance" se može pohvaliti portfoliom od više od 70 investicija u 11 zemalja različitog privrednog i političkog okruženja. Kao jedan od prvih investitora u Jugoistočnoj Evropi, "Global Finance" je prisutna u Grčkoj i na Balkanu, sa kancelarijama u Atini, Sofiji , Bukureštu i Beogradu.


www.ekapija.com

[Graditelj]

EBRD veruje „Formi ideale”

Deo od dobijenih sedam miliona evra, kragujevačka fabrika nameštaja će uložiti u izgradnju centralnog distributivnog centra u Lapovu i nove fabrike u Kragujevcu

Nakon godinu i po dana mukotrpnog rada na pripremi dokumentacije i usaglašavanja standarda, kragujevačka firma za proizvodnju nameštaja „Forma ideale” potpisala je ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o investicijama vrednim sedam miliona evra, u vidu učešća u kapitalu. Ugovor je potpisan 18. novembra, a menadžment preduzeća smatra da će taj datum postati deo istorije „Forme ideale”, koja je od obične zanatske radionice, posle 17 godina razvoja, postala značajan srpski izvoznik.

Pospešivanje izvoza je osnovni segment ugovora, a povećanje proizvodnih i distributivnih kapaciteta prvi korak u realizaciji tog projekta. Zato će „Forma ideale” tokom naredne dve godine započeti izgradnju velikog distributivnog centra u Lapovu i nove fabrike nameštaja u Kragujevcu, na matičnoj lokaciji preduzeća, u staroj industrijskoj zoni grada.

– Sredstva dobijena od EBRD biće iskorišćena za gradnju distributivnog centra u Lapovu, površine oko 25. 000 metara kvadratnih, i moderne fabrike u Kragujevcu, koja će posle završene prve faze imati 20.000 kvm. Sve skupa, to je oko 450 novih radnih mesta. Ovi objekti nisu bitni sami po sebi, s obzirom da je to samo deo puta koji treba da pređemo do ostvarenja cilja. Naša namera je da u narednih pet godina povećamo izvoz i postanemo kompanija koja će na strana tržišta, umesto sadašnjih 50 odsto, plasirati 80 odsto svojih proizvoda – kaže u izjavi za „Politiku” generalni direktor „Forme ideale” Vladimir Lazarević.

Lapovo je, kako navodi izvršni direktor te fabrike Aleksandar Smiljanić, izabrano zbog efikasnosti opštinske administracije, koja je već uspela da u ovu neveliku varoš sa oko 12.000 stanovnika dovede kompaniju „Kronošpan”, jednu od najvećih u svetu po proizvodnji pločastih materijala od iverice.
– Saradnja sa „Kronošpanom”, našim budućim komšijom u Lapovu, doneće dvostruku korist. Troškovi transporta će, praktično, biti svedeni na nulu, a umesto uvoza dominiraće izvoz. Kako u našoj firmi, tako i u celom drvoprerađivačkom sektoru Srbije, koji će stvarati suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni – objašnjava Smiljanić.

„Forma ideale” je osnovana 1992. godine. Tada je u maloj radionici radilo svega nekoliko stolara. Danas ova kragujevačka firma ima dva proizvodna centra, u Kragujevcu i Majdanpeku, i 1.218 zaposlenih. Odnos prema njima, pre svega kada je reč o zaštiti na radu, bio je jedan od preduslova za saradnju sa Evropskom bankom.

– Investicija EBRD u „Formu ideale” rezultat je našeg korektnog odnosa prema zaposlenima i poslovnim partnerima, odnosno višegodišnjeg poslovanja prema evropskim standardima. Da toga nije bilo, nikad ne bismo postali prva drvoprerađivačka firma u Srbiji koja je potpisala ugovor sa EBRD – naglasio je Lazarević.

Kad je reč o planovima za domaće tržište, prema rečima izvršnog direktora Smiljanića, „Forma ideale” planira proširenje asortimana. Time će ova firma, smatra naš sagovornik, postati konkurentnija u odnosu na strane kompanije koje su zainteresovane da ulažu u Srbiju.

Brane Kartalović

www.politika.rs

[Graditelj]

Obećani jevtini kvadrati potopili tržište nekretnina

Prodaja stanova i lokala u Kragujevcu upola manja nego lanjske jeseni, a poznavaoci prilika u ovoj oblasti kažu da svetska ekonomska kriza nije jedini krivac za takvo stanje

Činjenicu da je promet nekretnina u Kragujevcu manji za pedeset odsto nego lanjske jeseni poznavaoci prilika u ovoj oblasti ne objašnjavaju samo ekonomskom krizom: prema njihovim rečima, prodaja stanova i lokala je prepolovljena i zbog neodgovornih izjava političara o subvencionisanim stambenim kreditima i stanovima po ceni 500 evra po kvadratu.

– Mnogi potencijalni kupci nekretnina su odustali u nadi da će zaživeti jedan u suštini nerealan program. Cena od 500 evra po kvadratu bi bila moguća jedino ako bi lokalna samouprava besplatno davala lokacije za gradnju i investitore oslobodila plaćanja naknade za uređenje zemljišta. Čak i pod tim uslovima, tako jevtini stanovi ne bi mogli da se grade u centru, već na dalekoj periferiji – kaže u izjavi za „Politiku“ Dragan Obradović, vlasnik Agencije za promet nekretnina „Superior“.

Što se tiče kredita, Obradović smatra da za njih mogu da konkurišu samo imućniji građani:

– Za kredit od 50.000 evra na 20 godina rata je oko 400 evra, što znači da bi na takav aranžman mogli da računaju samo oni koji mesečno zarađuju najmanje 800 evra – precizira Obradović.

Njegov kolega Andreja Borković, vlasnik agencije „Taš“, dodaje da su i olake izjave lokalnih funkcionera, poput one da je ar građevinskog zemljišta u centru grada dostigao vrednost od 200.000 evra, dodatno potopile kragujevačko tržište nekretnina.

– Problem je što su mnogi prodavci, „upijajući“ takve i slične izjave, enormno podigli cene svojih nekretnina. Priče o dolasku velikih kompanija u Kragujevac su potrošene, a cene su ostale iste. Zato je ponuda ogromna, a kupovine gotovo da i nema – ističe Borković, dodajući da su političari, osim što su naneli štetu građevinskoj operativi i proizvođačima građevinskog materijala, ugrozili i sam budžet, koji se dobrim delom puni dažbinama i porezima u oblasti stanogradnje.

O blokadi kragujevačkog tržišta nekretnina svedoči i vlasnica ovdašnje građevinske firme „Eurointer“ Slađana Radisavljević. Pre dve godine, ona je, kako kaže, sve stanove uspela da proda u toku gradnje, a poslednjih meseci „malo se ko javlja da kapariše stan“.

– Od kada su Dinkić i Mrkonjić poručili „ne kupujte skupe stanove“, prodaja je sasvim opala. A valja ponoviti da je država obezbedila sredstva za svega 400 subvencionisanih kredita. Od toga će, što je i realno, 80 odsto otići za Beograd, a drugim mestima će biti prosleđeno svega desetak ili dvadesetak takvih kredita. Kako će se sa tim malim sredstvima pospešiti stanogradnja u Kragujevcu, meni nije jasno – kaže Radisavljevićeva za naš list.

www.politika.rs

[Graditelj]

Grad živi zid pred „Merkatorom”

Radnici preduzeća „Neimar“ i „Ratko Mitrović“ najavili da će u ponedeljak blokirati ulaz u kragujevački tržni centar ukoliko se do tada njihovim firmama ne uplati novac za izvedene radove

Potrošačima koji se radi kupovine u ponedeljak zapute ka „Merkator Roda” tržnom centru u Kragujevcu moglo bi da se desi da se vrate neobavljena posla. Jer su radnici ovdašnjih građevinskih preduzeća „Neimar“ i „Ratko Mitrović“ najavili da će prvog radnog dana naredne sedmice blokirati ulaz u ovaj objekat, pošto, kako tvrde, ni 18 meseci nakon okončanja gradnje nisu isplaćeni. Reč je o sumi od gotovo milion evra.

Iz „Merkatora“ pak poručuju da su oni samo zakupci prostora u objektu čiji je većinski vlasnik „MC grupa“ iz Beograda, koja je bila i investitor izgradnje objekta u centru Kragujevca. Ukoliko sporovi postoje, izjavili su juče na konferenciji za novinare predstavnici „Merkatora”, oni se tiču poslovnih odnosa i ugovorenih obaveza između „MC Grupe“, kao investitora, i kragujevačkih građevinskih preduzeća – izvođača radova.

– Neprijatno smo iznenađeni najavama iz „Neimara” i „Ratka Mitrovića” da će blokirati objekat, kao i izjavama koje ruše ugled „Merkatora”, kompanije koja je u Srbiju uložila 260 miliona evra i sve svoje obaveze na vreme izmirivala, što mogu da potvrde svi naši partneri. Ne vidim nijedan razlog da zbog neraščišćenih odnosa između investitora i izvođača radova bude ugrožena bezbednost naših klijenata – izjavila je predsednica Upravnog odbora kompanije „Merkator Srbija“ Stanka Čurović. 

Prema rečima Dragoljuba Pantića, vlasnika „Neimara“ i „Ratka Mitrovića“, u kojima je zaposleno oko 350 radnika, dug od 973.000 evra ugrožava ne samo poslovanje ovih preduzeća, već i egzistenciju porodica onih koji u njima rade. U izjavi za „Politiku“, Pantić je napomenuo da u trenutku sklapanja ugovora za izvođenje radova nije bilo nikakvih nerešenih pitanja. Ona su se, kako je rekao, pojavila onog momenta kada je njegovim firmama trebalo platiti za obavljen posao.

– Zapali smo u velike teškoće, i to u trenutku kada se zbog svetske ekonomske krize sve manje gradi. Ako uzmemo u obzir da je za nas građevince sada sve manje posla, onda je dug od gotovo milion evra, koliko potražujemo, nešto što ugrožava i poslovanje i same radnike, prema kojima jedva da izmirujemo obaveze. Smatram da ljudi iz „Merkatora“ greše kada kažu da nemaju nikakve obaveze prema nama, ali videćemo kako će se završiti tek započeti razgovori sa „MC grupom”– kaže Dragoljub Pantić, dodavši da će učiniti sve da u ponedeljak ne dođe do blokade tržnog centra, uz ogradu da su „radnici sami doneli odluku da organizuju protest”, ali da svakako nikome nije namera da ugrozi bezbednost kupaca i zaposlenih u „Merkatoru”.

www.politika.rs

[Graditelj]

U Kragujevcu pale cene

Potražnja za kupovinom stanova i kuća u Kragujevcu i prigradskim naseljima iz meseca u mesec opada. U odnosu na isti period prošle godine stanovi su pojeftinili za 20,a kuće i do 40 odsto, izuzimajući ekstra zonu, gde placevi «zidaju» cene.

Lane je kvadrat u najelitnijem delu grada mogao da se kupi za 1.300 evra, dok sada košta od 150 do 200 evra manje. U agencijama za nekretnine kažu da su ovdašnji investotori spremni da dodatno krešu cene kako bi došli do «keša», pa sve češće nude na prodaju «po dogovoru, uz uračunat PDV». Oni kažu da su cene polovnih stanova i novogradnji ujednačene i kreću se od 600 do 1.150 evra po kvadratu, u zavisnosti od lokacije.

-Glavni razlog za pad cena nekretnina je ekonomska kriza koja se oseća u centru Šumadije, a koja je pogodila posebno građane u okolnim gradovima koji su bili najveći kupci, nepostojanje subvencija, obustavljanje stambenih kredita kao i manji priliv novca sa Kosova i Metohije.Ne mali broj onih koji imaju novac ne žele da ga ulože u nekretnine,već čekaju rasplet okolnosti. Trenutno najviše pazare ljudi iz Svilajnca, Despotovca, Jagodine, Velike Plane, Topole , kao i ljudi iz Čačka, Kraljeva i Užica,čija deca studiraju u Kragujevcu. Njtraženije su garsonjere i jednosobni stanovi, dok je interesovanje kupaca za trosobne stanove i kuće znatno manje, objašnjava Saša Milosavljević ,vlasnik agencije za nekretnine «Stan promet» u Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, potražnja za stanovima i kućama u Kragujevcu trenutno je najniža u zadnjih pet godina, čak 80 odsto ponuda samo reklamira, ostatak je na prodaju. On kaže da su nakon najave dolaska «Fijata», «Plaze» i «Metroa», «Tempa», «Supernove», Akademije «Đoković» cene nekretnina u blizini tih objekata skočile i do 40 odsto, a ar zemljišta udesetostručio. Od septembra ove godine faktički cene stanova diktiraju kupci. Pala je i cena lokala kao i zakupa poslovnog prostora. U TPC «Prostor» lokali na spratu zvrje prazni,a u «Siti pasažu» lokal od 20 kvadrata izdaje se za samo 100 evra. Zbog slabe platežne moći Kragujevčana stanodavci su takođe spustili cene u proseku za 20 odsto.
Kupci i dalje najviše traže stanove do 50 kvadrata u ekstra zoni. U centru grada, naseljima Bubanj i Vašarište garsonjera se prodaje od 1.000 do 1.150 evra po kvadratu, jednosoban stan od 950 do 1.050,dvosoban od 900 do 1.000, trosoban za 900 evra po kvadratnom metru. U naseljima Aerodrom i Erdoglija kvdrat staje od 800 do 900 evra, u Stanovu i Bagremaru od 600 do 700 evra, u zavisnosti od strukture.

Milosavljević veli da se Kragujevčani interesuju i za kupovinu kuća veličine 50 do 70 kvadrata,sa četiri-pet ar i placa. Najviše se traže kuće u naseljima Bresnica, pivara, Bagremar, Stanovo. Ilićevo i Petrovac. Kuća od 100 kvadrata sa četiri ara placa na Pivari, udaljena oko 800 metara od centra grada prodaje se za 55.000 evra.

www.blic.rs

[Graditelj]

U Kragujevcu grade

Autor: Nebojša Radišić    | Foto:N. Raus | 16.12.2009. - 11:50

U Kragujevcu se u ovom trenutku gradi više od 77.000 kvadrata poslovnog i stambenog prostora, a vrednost investicija je oko 106 miliona evra.
Kako tvrde u informativnoj službi Skupštine grada, većina objekata koji se grade u kategoriji su stambeno-poslovnih.

Cene stanova u novogradnji su od 1.000 do 1.500 evra po kvadratnom metru, dok se kvadrat poslovnog prostora ceni od 1.500 do 3.000 evra. Cene građevinskog zemljišta su tokom poslednjih šest godina porasle i 20 puta, pa su novi investitori placeve na kojima treba da grade svoje objekte plaćali od 40.000 do 140.000 evra po aru.

U centru Šumadije, prema procenama investitora i vlasnika agencija koje se bave prometom nekretnina, nedostaje oko 10.000 stanova, i zbog toga oni još uvek imaju računa da grade jer su potrebe tržišta velike, a zbog slabe ponude cene visoke.

Što se tiče poslovnog prostora, ponuda je velika, i veća od tražnje, a malo zakupaca.

Investicije, površina, vrednost

Investitor objekat / površina / vrednost

NELT / stambeno-poslovni / 38.000 / 20 miliona evra
DELTA / tržni park / 24.000 /25 miliona evra
GLOBAL / stambeno-poslovni / 75.000 / 51 milion evra
MPCo / stambeni / 7.000 / 3,5 miliona evra
PRODOR / stambeno-poslovni / 3.500 3 miliona evra
“034” / poslovni salon / 4.500 / 3,5 miliona evra

www.blic.rs

[Graditelj]

Godina proboja u „top tri”

Da bi Kragujevac dosegao poziciju kojoj već godinama teži, Vlada Srbije će morati da novčano podupre i niz drugih projekata, koji nisu direktno vezani za „Fijat”

Ove godine smo, uprkos krizi, uradili dosta, sledeće ćemo još više – osnovna je poruka mnogobrojnih izjava gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, kojima je sumirao učinak lokalne samouprave u 2009, koju je obeležio dolazak „Fijata“, odnosno potpisivanje aneksa ugovora sa kojim je u Kragujevac stigla prva opipljiva investicija, vredna 100 miliona evra.

Iako je reč o prvorazrednom državnom poslu, gradonačelnik Stevanović s pravom može da bude zadovoljan, jer je gradska uprava u tom pregnuću imala značajan udeo: „Fijat“ je oslobođen svih lokalnih poreza i dažbina do 2018, a doneta je i odluka o formiranju slobodnih bescarinskih zona.

Jedna od tri zone je i Korman polje nadomak grada, koje će tokom naredne godine, i to u prvih šest meseci, morati da bude pripremljeno za dolazak „Fijatovih“ kooperanata. Lokalnu upravu čeka veliki posao na infrastrukturnom opremanju ove ledine, kroz koju mora da prođe i putna i energetska mreža. Ovaj projekat, kao i svi koji su vezani za „Fijat“, neće moći da bude ostvaren bez finansijske podrške Vlade Srbije, koju Stevanović, uzgred budi rečeno, često kritikuje zbog „beogradizacije Srbije i centralizacije vlasti“.

Da bi Kragujevac po značaju postao „drugi, eventualno treći grad u Srbiji“, što je već godinama želja gradonačelnika Stevanovića, Vlada Srbije će morati da novčano podupre i niz drugih projekata, od autoputa ka Koridoru 10, do nove železničke linije ka Lapovu, kao i izgradnju južne i severne obilaznice, bez kojih će prolazak „Fijatovih“ šlepera kroz Kragujevac biti gotovo nemoguć.

To je, otprilike, ono najvažnije kad je reč o „Fijatu“. A, kada se govori o lokalnim investicijama, valja podsetiti da su lane iz planova gradske vlasti precrtani dugo očekivani i najavljivani pokriveni bazeni, ali i preko potrebna nova zgrada Hitne pomoći. U ovoj godini, ta dva objekta su svrstana u „prioritete prvog reda“, kako to kaže gradonačelnik Stevanović.

U prethodnoj godini dosta se govorilo i o novoj autobuskoj stanici, novom vatrogasnom domu, kao i o ulaganjima velikih investitora, poput „Plaze“, „DIS komerca“, „Super Nove“, „Globala“, „Tempa“, Nelta“, TUŠ-a i „Merkura“... Osim „Plaze“, koja je počela pa stala, te „Nelta“ i „Tempa“ koji su „zaboli tek prvi ašov“, niko od pomenutih nije krenuo sa izgradnjom svojih poslovno-stambenih objekata, iako su ugovori o zakupu zemljišta potpisani još pre tri ili četiri godine. Pored svetske ekonomske krize, gradska vlast je kao kočničare realizacije investicija najčešće žigosala već poslovične imovinsko-pravne zavrzlame.

Za sada, nije poznato da li je izgradnja Teniske akademije Novaka Đokovića, kao i bioskopa Emira Kusturice u renesansnom ambijentu stare Topolovnice, planirana za ovu ili neku narednu godinu, ali i bez toga mnogi od svojevremeno gromoglasno najavljivanih planova i projekata već su dobrano odležali u fiokama nadležnih u gradskoj vlasti. I pored toga, gradonačelnik Stevanović tvrdi da lokalna uprava ne odustaje od njih.

Brane Kartalović

politika.rs

[Graditelj]

Da se prekrstiš na ulazu u Kragujevac

Odluka lokalne uprave da postavi krst visine 17 metara izazvala polemike ne samo među Kragujevčanima i ne samo zbog trošenja četiri miliona dinara budžetskih para

Krst je simbol hrišćanskog Kragujevca... Tako se označava i čuva tradicija... Zar nam treba još jedan krst, imamo ih već dva... Ljudi gladuju, a gradska vlast rasipa naše pare... Treba li, umesto Kragujevca, da se zovemo Krstovac... Zna se šta stoji iza krstače, samo groblje i ništa više...
Ovako običan svet, ali i javne ličnosti, stručnjaci i laici, vernici i ateisti, članovi političkih partija i oni koji to nisu, komentarišu odluku lokalne uprave da na ulazu u grad, iz pravca autoputa Beograd–Niš, na novom kružnom toku u prigradskom naselju Petrovac, podigne krst visok 17 metara.
Inicijativa je pokrenuta pre dve godine, ali se tada odustalo od gradnje, što zbog protivljenja velikog broja Kragujevčana i dela stručne javnosti, što zbog nedostatka novca i problema oko izbora lokacije.

Sada se priča ponavlja, a zna se i gde će biti postavljen i koliko će se novca utrošiti za ovo „grandiozno spomen-obeležje“, kako je krst nazvala Slavica Đorđević, pomoćnik gradonačelnika za oblast kulturne baštine i uređenja grada. Prema rečima Nebojše Vasiljevića, člana Gradskog veća za investicije i razvoj, izgradnja krsta od livenog betona koštaće oko četiri miliona dinara, a novac će biti obezbeđen iz gradskog budžeta.
Budući da gradska vlast nije sprovela javnu raspravu i novom odlukom o gradnji krsta, praktično, iznenadila sve Kragujevčane, „Politika“ se potrudila da sazna šta građani misle o ovoj ideji.

Gordana Jocić, odgovorna urednica radija Eparhije šumadijske „Zlatosti“, smatra da se „kad ljudi gladuju ovakva ideja uvek može osporiti i reći zašto novac dajemo za to, a ne za nešto što je preče”. – Ali ako tako gledamo na stvari, onda se može postaviti pitanje šta će nam kultura, ili hajde da ukinemo pozorišta, medije i prestanemo da čitamo novine i idemo u bioskop. Kad muslimani obeležavaju svoju zemlju, oni grade po stotinu džamija, a kada mi hrišćani želimo da obeležimo svoju zemlju, svoj grad, onda to nije u redu. Ja pozitivno gledam na ideju da se postavi krst – kaže naša sagovornica.

Arhitekta Branislav Mijović mišljenja je da krst ne treba postaviti na ulazu u grad: „Kragujevačka vlast na ovaj način samo potura jednu bezveznu temu za raspravu, želeći da zamaskira brojne probleme u kojima se nalazi grad.“

Njegov kolega Zoran Gagić objašnjava da u svetu nije redak slučaj da gradovi postave obeležje po kome će biti prepoznatljivi, ali da se to, uglavnom, čini na nekom uzvišenju pored naselja, a ne na ulazu u sam grad.

– Mi smo se, izgleda, potpuno izgubili. Ako krst bude postavljen na ulazu u Kragujevac, ljudi će se s pravom pitati gde to idu, u crkvu, manastir ili grad – prokomentarisao je ovaj arhitekta.

Ideju su komentarisale i političke partije. SNS je protiv, a LDP poziva odbornike Skupštine grada da odbace predlog odluke Gradskog veća. „Posebno je sporno to što krst želi da se predstavi kao simbol čitavog grada. To nije u skladu sa sekularnim karakterom našeg društva. I sam Kragujevac je doneo odluku o proglašenju 2010. godine godinom moderne Srbije u Kragujevcu“, navedeno je, između ostalog, u saopštenju ove stranke.

Polemike o gradnji krsta u Kragujevcu prelile su se i van granica grada. Udruženje „Ateisti Srbije” usprotivilo se odluci lokalne uprave. „U najmanju ruku je neukusno da se pravoslavne svetinje podižu novcem koji nije dobrovoljno dat za tu svrhu i koji ne pripada samo pravoslavcima, već svim građanima Kragujevca, među kojima ima i pripadnika drugih veroispovesti, kao i ateista“, stoji u saopštenju udruženja.

Da li će neki od ovih stavova naterati gradsku vlast da promeni odluku, za sada je neizvesno, budući da javna rasprava, koju nije htela da organizuje, tek sada počinje.

politika.rs

[Graditelj]

Hoće teniske terene, ali ne u Velikom parku

Kragujevčani su od prekjuče počeli da potpisuju peticiju kojom žele da spreče seču drveća u Velikom parku i da se taj park pretvori u građevinsko zemljište na kome porodica Đoković želi da sagradi sportski centar i tenisku akademiju.

Stotinak Kragujevčana, uglavnom mladih, okupilo se prekjuče po podne u kragujevačkom Velikom parku nakon nezvanične najave da će početi seča drveća zbog građevinskih radova koja treba da pokrene kompanija porodice Đoković „Femili sport".

Većina okupljenih su članovi „Fejsbuk" grupe „Ne damo park", koja broji više od 4.500 istomišljenika.

Okupljeni Kragujevčani su istakli da nisu protiv izgradnje sportskog kompleksa, ali da planirana lokacija u Velikom parku, koji je zelena oaza u centru grada, nije prikladna za tu namenu. Oni su podvukli da je „van svakog razuma davati deo parka" jer „parkovi treba da se šire zajedno sa gradom, a ne grad na račun parkova".

Građani su se, kažu, spontano okupili i počeli da potpisuju peticiju. Potpisivanje peticije će, kako je najavljeno, trajati i narednih dana.
Prema poslednjim najavama iz „Femili sporta", gradnja sportskog centra i teniske akademije počeće ovog proleća. „Femili sport" je pre dve godine, na 99 godina, zakupio 4,5 hektara zemljišta zemljišta za 36.000 evra.

pressonline.rs

[Graditelj]

„Kragujevački Vimbldon” bez temelja

Šta Đokovići planiraju da grade u Velikom parku, na parceli koju su platili 36.000 evra, a čija je tržišna vrednost 14 miliona evra - teniske terene ili poslovne i stambene objekte

Ništa u ovom gradu, pa ni dolazak „Fijata“, nije podiglo toliko prašine kao izgradnja teniske akademije Novaka Đokovića u Velikom parku. Svi rokovi su prošli, a „kragujevački Vimbldon“, kako su pre dve godine mediji izveštavali o investiciji vrednoj oko 15 miliona evra, još nije dobio ni temelje.

I dok gradska vlast uporno ćuti, Kragujevčani, pre svega mladi, okupljeni u nekoliko grupa na „Fejsbuku“, traže odgovor na još jedno jednostavno pitanje – šta će Đokovići i njihova firma „Femili sport“ graditi u Velikom parku, teniske terene ili poslovne i stambene objekte!?
Srednjoškolci i studenti već su organizovali nekoliko protesta u Velikom parku. Prvi sledeći skup protiv seče stabala na prostoru jedne od retkih zelenih oaza u ovom gradu zakazan je za subotu.

Milan Petrović, administrator grupe pod nazivom „Ne damo park“, koja na „Fejsbuku“ okuplja oko 2.000 mladih, tvrdi da potpisnici peticije nisu protiv dolaska Novaka Đokovića. Oni, međutim, smatraju da za tenisku akademiju treba naći drugu lokaciju.

– Niko nema ništa protiv Novaka, i dalje navijamo za njega, ali zašto je gradska vlast dozvolila da se teniska akademija gradi u Velikom parku. Bilo je i drugih rešenja. I da se bar grade teniski tereni, nego sada ispada da će umesto njih u parku biti podignute zgrade i nekakvi tržni centri. Ako tako bude, onda je to čista prevara – kaže Milan u izjavi za „Politiku“.

Ugovor sa Đokovićima istekao je 4. decembra 2009, godinu dana pošto je potpisan. Kako izgradnja teniske akademije nije započeta u roku, lokalna uprava je bila u obavezi da investitoru oduzme parcelu. To se, međutim, nije desilo. Parcela je u međuvremenu ograđena žicom, a iz vrha gradske vlasti je poručeno da će gradnja početi ovog proleća.

Grad je sa firmom „Femili sport“ na kraju postigao dogovor o zakupu zemljišta na 99 godina. Iako je tržišna vrednost procenjena na 14 miliona evra, parcela površine 3,56 hektara data je Đokovićima za svega 36.000 evra, koliko u Kragujevcu košta jedna garsonjera. Ispostavilo se da je parcela veća za gotovo ceo hektar, pa u „Službenom listu” grada stoji da je za tenisku akademiju predviđeno celih 4,38 hektara. Cena zakupa je i pored toga ostala ista.

– Ako će u Velikom parku da se zidaju zgrade i šoping molovi, ja sam spreman da gradu platim hiljadu evra više nego što su dali Đokovići da se ništa ne gradi. Ako je, pak, grad hteo da pokloni zemljište nekom vrhunskom sportisti, koji bi u Kragujevac doveo velike investitore, zašto nije kontaktiran, na primer, strelac Stevan Pletikosić. On je Kragujevcu doneo mnogo više medalja nego Novak, a i Kragujevčanin je – kaže Dušan Jocić sa „Fejsbuka“.

Informativna služba grada juče je na sajtu objavila skicu budućeg sportsko-poslovnog kompleksa porodice Đoković. Granica Velikog parka, obeležena crvenom bojom, prolazi pored zamišljene teniske akademije. Tako je Veliki park, formiran još pre Drugog svetskog rata, naprasno umanjen za prostor na kome se nalaze odbojkaško igralište, teniski tereni „Radničkog“ i bokserska sala istog kluba. Svi ti objekti sada su u rukama firme „Femili sport“.

Iako u gradskoj vlasti tvrde da se „kragujevački Vimbldon“ neće graditi na prostoru Velikog parka, u „Službenom listu” stoji drugačije. Na objavljenoj skici gradilišta jasno su prikazane tri celine, od kojih samo jedna predstavlja deo namenjen sportskim sadržajima. Spočetka je bilo reči da će Đokovići izgraditi 14 teniskih terena. Sada je u opticaju svega osam igrališta, a umesto njih ucrtani su poslovni objekti i hotel.

politika.rs

[Graditelj]

Kragujevac ostaje bez deset miliona evra godišnje

Odustajanje "Femili sporta", firme porodice tenisera Novaka Đokovića, od gradnje teniske akademije napravilo je Kragujevcu štetu koja se meri desetinama miliona evra, tvrde u gradskoj vlasti. Gubitak nije samo u investiciji, koja je trebalo da iznosi od 15 do 20 miliona evra, koliko bi uložili Đokovići, i novih 450 radnih mesta, već i najmanje 10 miliona evra godišnje koliko bi se zaradilo od ugostiteljstva, trgovine, marketinga i ostalih delatnosti koje prate tenisku školu i održavanje ATP turnira.

Kako kaže Nebojša Vasiljević, član gradskog veća zadužen za investicije, "kampanja političkih stranaka uspela je ne samo da otera porodicu Đoković niz Kragujevca već i da ugrozi mnoge druge investicije koje su zbog teniske akademije bile gotovo izvesne".

- Planirano je da 3,6 hektara zemljišta, koje je Đokovićima dato pod povlašćenim uslovima za 36.000 evra na period od 99 godina, bude iskorišćeno za gradnju pokrivenog teniskog terena sa tribinama za održavanje ATP turnira, kao i još 14 terena za treninge i takmičenja. Tu je trebao da se nađe i internat za smeštaj polaznika akademije, ali i poslovni prostor gde bi prodavnice otvorile najpoznatije svetske marke - kaže Vasiljević. On navodi da su zbog odustajanja Đokovića ugrožene i druge investicije.

- Bili smo pred potpisivanjem ugovora sa investitorom koji je zbog Đokovića hteo da uloži osam miliona evra u gradnju zatvorenih bazena i hotela na istoj lokaciji, a u vodu je pao i plan da se pokrije gradski fudbalski stadion - kaže Vasiljević.

Najveći protivnici gradnje teniske akademije, Srpska napredna stranka i LDP, nisu se oglasile nakon propasti projekta koji su građani iščekivali dve godine. Radomir Nikolić, poverenik SNS za Kragujevac, inače sin Tomislava Nikolića, kaže da je "ova stranka bila samo protiv narušavanja celine Velikog parka, a ne protiv dolaska Đokovića".

- Taj prostor koji je ustupljen za tenisku akademiju treba da ostane deci, da se tu napravi moderno dečje igralište - kaže Nikolić.
U LDP-u kažu da pozdravljaju "odbranu dečjeg parka".

- Građani su pokazali visok nivo svesti, a LDP je morao da prati sve što se tiče izgradnje teniske akademije jer je zemljište dato za samo 36.000 evra - kažu u ovoj stranci.

Da će odustajanje firme "Femili sport" od posla u Kragujevcu koštati i građane koje tenis ne interesuje, jasno je kada se pogleda tržište nekretnina. Kako tvrdi Snežana Đorđević, vlasnica agencije za promet nekretninama "Đorđević", cene nekretnina i zemljišta u naselju Vašarište, gde je trebalo da se gradi teniska akademija, pre dve godine je porasla 15 odsto.

Šta Kragujevčani misle o odustajanju Đokovića?

Tatomir Leković
Žao mi je što je porodica Đoković odu stala jer je Kra gujevac zas lužio da bude kosmo politski grad. Svemu je dat veliki politički značaj. Park treba da bude park, a ima mesta i za akademiju.

Srećko Radovanović
Nisam upo znat s tim šta su se vlasti do govorile sa Đokovićem, ali je velika šteta za grad što se od tog posla odustalo. Šteta je za decu koja bi se bavila sportom.
 
Saša Krstić
Nije Đoković odustao zbog političkih ig ara ili gru pe na „Fejs buku“, već su građani sami hteli da im ostane takav park. Sporno je bilo jedino mesto gde je planirana gradnja.
 
Vera Vukomanović
Šteta je što je Đoković oti šao. Ne može da se čuva park, a da u njemu ne bu de ništa. Aka demija bi mno go značila za svu našu decu jer to nije laka zabava, nije žurka, već vrhunski sport.
 
Goran Jakšić
Park smo do bili nazad, a akademija će se graditi na nekom dru gom mestu. Možda je trebalo više upornosti, i u dogovoru sa građanima naći neku drugu zgodnu lokaciju.

blic.rs