Gradske vesti ~ Zanimljivosti ~ Aktuelnosti

[Graditelj]

Peticija za pešački tunel ispod pruge

Autor: Marko Smiljković    | Foto: K. Kamenov | 23.11.2009. - 05:00

Da bi skratili put od Palilule za Čair građani su napravili divlji prelaz preko pruge kod stadiona FK Železničar koji je potpuno neobezbeđen i na kome je u poslednjih dva meseca nastradalo dvoje ljudi, a u proteklih pet decenija život je izgubilo čak njih stotinu. U Skupštini grada pokrenuta je inicijativa da se taj prelaz ogradi, a građani su počeli sa potpisivanjem peticije da se ispod njega napravi pešački tunel.

Nišlije godinama slušaju priče o izmeštanju pruge i tvrde da bi to bilo sjajno rešenje, ali dok se to ne dogodi, zahtevaju ograđivanje kako bi se izbegle dalje nesreće. Palilulci kažu da je ova inicijativa poslata rukovodstvu „Železnica Srbije“, Gradskom veću, gradonačelniku Niša i predsednicima opština Palilula i Medijana.

- Apelujemo na nadležnu upravu, a pre svega na „Železnice Srbije“ da se omogući što bezbedniji prelaz u tom delu pruge, i to ogradom i izgradnjom podvožnjaka. Isti problem ne postoji samo kod ovog stadiona već i u naselju Delijski vis, kod Ulice braće Vuksanović gde bi se na isti način rešio problem - pričaju meštani ovog dela grada.

Palilulci, Božidar Frank, Mileta Milić i Bratislav Trajković pričaju da pruga deli dva dela grada, pa tako čitavo naselje Palilula mora tu da pređe jer cela gradska uprava, bolnica i druge institucije su sa druge strane pruge, a bezbedni prelazi su od kuća udaljeni i do kilometar.

- Ni ti propisni prelazi koji postoje nisu bezbedni jer postoji problem sa rampama koje se ponekad same podižu i spuštaju, bez kontrole - navode oni.

Odbornik Bratislav Vučković kaže da bi ograda u dužini od 1,5 kilometara morala da se postavi pre svega da bi se zaštitila deca.

- U Čairu deca treniraju razne sportove, a oni mališani koji su sa Palilule, obavezno ovde prolaze prugu. To je strašno - priča Vučković i dodaje da je nekada davno na tom mestu postojalo nešto nalik na manji podvožnjak, ali da je to svojevremeno zatrpano tako da od tada do sada Nišlije prelaze na tom mestu preko pruge.

- Direkcija za izgradnju grada Niša je ovde planirala da sledeće godine napravi tunel za pešake, ali o tome bi tek trebalo da odlučuje skupština. „Železnice“ su postavile pragove na mestu gde ljudi prelaze, da bi ih sprečila u tome, ali ljudi su ih sami pomerili, tako da ih sada preskaču pa je sada još nebezbednije - pojašnjava Vučković.

U sekciji za saobraćaj niškog železničkog čvora kažu da će uskoro odlučiti o sudbini ovog dela pruge.
 
- Upravo ovih dana se odlučuje o sudbini pruge u centru Niša. Poznato je da samo taj deo pruge do Dimitrovgrada nije elektrificiran, a s obzirom na to da je na koridoru 10, to ćemo morati uskoro da učinimo, tako da je ograđivanje bespredmetno - kažu u „Železnicama“.

www.blic.rs

[Graditelj]

Izgradnja kasni godinu i po dana

Iako je ugovor o gradnji kargo centra u Nišu potpisan pre godinu i po dana, do danas nije postavljen ni kamen temeljac za zgrade i hale u kojim bi zaposlenje pronašlo oko 1.000 građana.

Zbog odugovlačenja Niš bi mogao i da ostane bez te unosne investicije jer je kompanija „Aj maks“ upozorila rukovodstvo grada da će na sudu potražiti svoja prava jer od potpisivanja ugovora do danas još nije rasčišćeno pitanje vlasništva zemljišta na kome bi trebalo da se gradi distributivni centar robe.

Ugovor je podrazumevao da ova svetska kompanija gradi centar na zemljištu koje će grad dati besplatno. Jedan deo tog prostora je nekada pripadao Vojsci SFRJ, tako da danas njen naslednik Vojska Srbije traži nadoknadu za taj plac i zbog toga parcela nije katastarski prebačena u gradsko vlasništvo.

Muamer Ragipović, direktor „Aj maksa“ za Srbiju, kaže da je ova firma utrošila velika sredstva za pripremu gradnje i da će morati da zaštiti svoja prava.

- Ako do 20. decembra ne bude rešen problem oko zemljišta, moraćemo da tužimo grad Niš za nadoknadu štete, a cifru će odrediti naši advokati. Kargo centar je ogromna investicija za nas koja bi mogla da dostigne ulaganje od 100 miliona evra. Nije nam jasno da se za godinu i po dana ništa nije uradilo kako bi počeli sa gradnjom - objašnjava Ragipović.

Goran Mraović iz Agencije „Kuliers“, uz čije je posredstvo „Aj maks“ dobio pravo da gradi centar, kaže da bi centar imao šest objekata koji bi služili za distribuciju robe.

- Najveća korist od centra koji bi se prostirao na 135.000 kvadrata bi bilo zapošljavanje građana, a pogotovo to što privatnici za carinjenje robe više neće morati da putuju u Beograd, već će to moći da urade u kargo centru, gde će postojati carinarnica. Tu će biti smeštene i špediterske kuće. Mesto za kargo centar je idealno jer se nalazi pored aerodroma i pruge - objašnjava Mraović.

Sporna nadoknada Vojsci

Predrag Cvetković, pomoćnik gradonačelnika Niša, kaže da u gradu postoji dobra volja da se ovaj problem reši, kao i da je to veliki posao, tako da bi trebalo biti strpljiv.

- Nadam se da problem neće doći do suda. Mi razumemo da je „Aj maks“ umoran od čekanja, ali rešićemo to. Stigao je protokol od Vojske koji se analizira i uskoro ćemo se dogovoriti o nadoknadi Vojsci - kaže Cvetković.

www.blic.rs

[Graditelj]

Prevario još osam kupaca stanova

Protiv Radmila G. (56) iz Beograda, vlasnika i direktora preduzeća "Gitarić", koji je uhapšen krajem oktobra zbog sumnje da je prevario 21 kupca stanova u Nišu za oko 600.000 evra, proširena je istraga i on se sumnjiči da je prevario još osam kupaca za preko 400.000 evra, potvrdio je Saša Knežević, istražni sudija Opštinskog suda u Nišu. Osumnjičenom je produžen pritvor za još dva meseca.

Proširenom istragom Radmilo G. se sumnjiči da je u nameri da svom preduzeću pribavi korist od 140.000, odnosno 130.000 evra doveo u zabludu dvojicu Nišlija da mu ustupe svoje kuće i placeve u Ulici Nikole Dražića 13 i 14 radi izgradnje zgrade u kojoj bi zauzvrat dobili stambeni prostor od po 140 kvadrata. Oni su s punomoćnikom preduzeća u aprilu 2007. potpisali ugovore o zajedničkoj izgradnji, ali stanove nisu dobili jer zgrada nije izgrađena niti su obeštećeni.

Za stan na istoj lokaciji jedan kupac iz Niša je uplatio 53.000 evra, a drugi 28.000 evra nakon što su sa punomoćnikom i radnikom preduzeća osumnjičenog potpisali ugovor, odnosno predugovor o kupovini, ali su još bez stanova. Drugi oštećeni je novac uplatio preduzeću iz Lebana za račun "Gitarića". Proširenom istragom obuhvaćen je i slučaj firme koja je kupila stan u zgradi u Ulici Josifa Pančića 25-27, ali ga nije dobila jer ga je, kako se sumnja, u julu ove godine osumnjičeni Radmilo ugovorom ustupio jednom Smederevčaninu na ime naknade za dug od četiri miliona dinara za izvođenje radova.

I predstavnici ove firme su po predugovoru uplatili sredstva pomenutoj firmi iz Lebana. Radmilo se sumnjiči i da je prilikom zaključenja predugovora o kupovini stana u Ulici Cara Dušana 81-83 površine 60,26 kvadrata oštećenoj Leskovčanki lažno prikazao činjenicu da će joj stan predati do 1. aprila ove godine, nakon čega je ona je pristala da uplati 35.000 evra na račun istog preduzeća iz Lebana, inače poverioca "Gitarića". Ona stan još nije dobila niti je obeštećena.

Branilac okrivljenog Miroslav Ristić navodi da njegov klijent nije kriv.

- Po mišljenju odbrane, ovde se ne radi o prevari, već o građansko-pravnom odnosu. Svi kupci će dobiti svoje stanove, niko ne beži od te obaveze, nađeni su podizvođači koji će da završe izgradnju. U trenutku zaključenja ugovora nije postojala namera da bilo ko bude prevaren - objašnjava advokat Ristić.

Uhapšen krajem oktobra

Radmilo G. je uhapšen krajem oktobra zbog sumnje da je u periodu od decembra 2006. godine do juna 2009. godine prodao stanove u izgradnji u ulicama Nikole Dražića 13 i 14, Cara Dušana 81 i 83 i Josifa Pančića 25 i 27 u Nišu, ali da ih nije izgradio i predao u vlasništvo kupcima niti im je vratio novac. Policija je saopštila tada da su oštećeni građani sa preduzećem „Gitarić“ imali sklopljene ugovore i predugovore o kupoprodaji nepokretnosti na ove tri lokacije.


www.blic.rs

[Graditelj]

Pruga ostaje u centru grada

Dejan Rajčić, predsednik gradskog odbora Nove Srbije, obelodanio je "Blicu" zapisnik sa 156. sednice Vlade Srbije u kojoj se izričito navodi da od izmeštanja pruge iz centra grada nema ništa.

Rajčić je takođe optužio niške poslanike u republičkoj skupštini da su sakrili od građana Niša tu odluku koja je donesena 10. oktobra ove godine. U odluci koja je izrečena u okviru tačke o prostornom planiranju infrastrukturnog koridora Niš - bugarska granica doslovce stoji: "Na deonici Niš - Niška Banja pruga za vozove velikih brzina ostaje u postojećem koridoru magistralne pruge Niš - Dimitrovgrad, koji prolazi devinelisano u odnosu na nivo terena kroz uže jezgro grada Niša."

- Vlada Srbije je učinila zločin prema građanima Niša. Ova tačka o prostornom planiranju je izašla i u "Službenom glasniku", što direktno znači da su građani Niša prevareni. Ne znam samo da li su niški poslanici bar uzeli reč da kažu da će tim neizmeštanjem pruge biti pogođeno nekoliko hiljada građana jer pruga prolazi kroz nekoliko naselja. Sada je dopuštena spoljnotrgovinska razmena, što znači da će vozovi kroz Niš stalno prolaziti, a to opet znači da će građani u stambenim naseljima svakih pola sata do sat osećati zemljotres u kući jer ti vozovi tutnje preko 100 kilometra na sat. Da ne pričamo o tome što će se kroz stambena naselja prevoziti razne hemikalije - kaže Rajčić.

www.blic.rs

[Graditelj]

Dotrajali liftovi opasni po živo

t

Gradska skupština Niša odlučila je da ove godine iz budžeta izdvoji 25 miliona dinara za popravku liftova. Zabrinjavajuću je podatak da je čak 30 odsto liftova u gradu toliko dotrajalo da su postali čak opasni po život. Slavoljub Vlajković, direktor javnog preduzeća „Niš stan“, koje će servisirati kvarove, kaže da u gradu ima oko 50 najkritičnijih liftova, a postoje i oni koji su u kvaru više od deset godina.

U Nišu postoji oko 1.000 liftova od kojih „Niš stan“ održava 600, a ostale druga privatna preduzeća s kojima su skupštine stanara potpisale ugovore. Razlog zbog čega je ovoliko veliki broj neispravnih liftova leži u nedostatku sredstava za njihovo održavanje.

- Skupštine stanara već sada mogu da počnu da donose u našu upravu dopise o kvarovima na liftovima u svojim zgradama jer ćemo popravke početi polovinom februara. Pre toga bi trebalo da potpišemo pojedinačne ugovore o našim intervencijama s gradom i skupštinama stanara kako bi sve bilo po zakonu. Posle potpisanog ugovora, skupština će biti dužna da obezbede 30 odsto sredstava za popravku lifta, a mi ćemo platiti ostatak. Već sada imamo nacrt plana gde bi trebalo prvo reagovati, ali moramo da napravimo i detaljnu klasifikaciju jer i najbanalnija popravka lifta košta 100.000 dinara, dok kod onih koji ne rade po 10 godina, čak i milion dinara - objašnjava Vlajković.

On kaže da će prvo početi popravka lifta u soliteru sa 17 spratova, na Trgu 14. oktobra.

- Većina popravki naših liftova odvijaće se u opštini Medijana i Panteleju, jer tu ima i najviše stambenih zgrada. Građani imaju veliki problem u soliteru na Trgu 14. oktobra, pa ćemo zato prvo tamo i intervenisati - kaže Vlajković.

Dragoslav Pavlović, vlasnik „Eurolifta“, ističe zabrinjavajuću činjenicu, a to je da je 30 odsto liftova u gradu veoma opasno za korišćenja.

- Postoje zgrade u Nišu koje su stare pedesetak godina, a od tada su u njima i liftovi koji su, uprkos remontu, dotrajali. Jedna od takvih zgrada nalazi se u Ulici Stanoja Bunuševca, sa 15 spratova, gde je potrebna kompletna rekonstrukcija liftova. Nepouzdani liftovi postoje i u soliterima na Obilićevom vencu i Sinđelićevom trgu - kaže Pavlović koji pozdravlja odluku grada da pomogne skupštinama stanara, ali smatra da je trebalo raspisati tender za najboljeg ponuđača kako bi taj novac što bolje bio iskorišćen jer je 25 miliona dinara za popravku liftova u Nišu - nedovoljno.

www.blic.rs

[Graditelj]

Pobuna zbog gradnje mosta

Žitelji Višegradske ulice u Nišu protive se gradnji mosta peko Gabrovačke reke zato što će se nivo ulice podići za 30 centimetara. Time će biti onemogućeni da svojim vozilima ulaze u dvorišta

Meštani Višegradske ulice u Nišu uputili su peticiju gradonačelniku Niša Milošu Simonoviću zahtevajući da se prekine izgradnja mosta na Gabrovačkoj reci jer će se podići nivo kolovoza, što će im onemogućiti ulazak u dvorišta. U očekivanju da se odluči o sudbini njihovog zahteva, juče su vozilima blokirali prilaz cisterni sa betonom, kako bi onemogućili nastavak radova. Direkcija za izgradnju grada poručuje da se od radova neće odustati, a da stanari ove ulice treba da naprave prilazne rampe do svojih dvorišta.

Zoran Milić, jedan od stanara Višegradske, kaže da su meštani kivni što ih niko nije konsultovao pre početka radova.

- Nemamo mi ništa protiv mosta, ali smatramo da je nedopustivo da se napravi problem ljudima koji ovde žive. Stotinak porodica više neće moći da ulazi u svoja dvorišta jer će nivo ulice biti za tridesetak centimetara viši. Pitamo nadležne iz grada šta da radimo sa našim vozilima. Na ulici neće moći da ostanu, s obzirom na to da je planiran dvosmerni saobraćaj, a kako da ih uvezemo u dvorišta koja će ostati u rupi - ogorčen je Milić.

On ističe da su se stanari Višegradske ovim povodom obraćali opštini Palilula, koja je poslala građevinsku inspekciju, ali da njihov problem nije rešen.

- Građevinski inspektori su nas obavestili da će ulica biti podignuta i to je sve. Zato smo odlučili da stvar uzmemo u svoje ruke pa smo se peticijom, koju je potpisalo stotinak građana, obratili gradonačelniku od kojeg očekujemo da nam izađe u susret - objašnjava Milić.
Istog je stava i njegov komšija Saša Đorđević, koji ističe da ne vidi razlog za izgradnju mosta u njihovoj ulici.

- U rasponu od nekoliko stotina metara već imamo dva mosta, pa nam je ovaj sasvim suvišan. Ovakvom izgradnjom mi ćemo pretrpeti štetu jer nam ostaje samo da helikopterom svoja vozila unosimo u dvorišta. Treba da rušimo kapije i ograde, da podižemo nivoe dvorišta i to sve o našem trošku - kaže Đorđević, i dodaje da su zato odlučili da vozilima blokiraju prilaz cisterni za beton kako bi sprečili dalje radove.
Međutim, Zoran Raičić, šef službe izgradnje i javnih nabavki u Direkciji za izgradnju grada, mada priznaje da će nakon izgradnje stanari Višegradske ostati ispod nivoa ulice, ističe da se sve radi u skladu sa građevinskom dokumentacijom.

- Sve se radi u skladu sa projektnom dokumentacijom. Prilikom odluke o izvođenju radova konsultovali smo sve nadležne službe i dobili sve dozvole. Nivo ulice mora da se podigne kako bi se sprečilo da u slučaju porasta vodostaja most bude poplavljen - objašnjava Raičić.

Komentarišući optužbe stanara Višegradske da je skoro devet miliona dinara, kolika je vrednost ove investicije, bačen novac jer je most suvišan, Raičić ističe da su one neopravdane.

- U ovo vreme krize vodi se računa o svakom dinaru. Izgradnja mosta je deo naših ukupnih pokušaja da se poboljša saobraćajna komunikacija u gradu. Ljudi se raduju kada im nešto gradimo i zaista je neshvatljivo ovakvo ponašanje stanara Višegradske - kaže Raičić.   

Rampe o svom trošku

Zoran Raičić, šef službe izgradnje i javnih nabavki u Direkciji za izgradnju grada, ističe da će grad pokušati da pomogne građanima Višegradske u troškovima oko izgradnje prilaznih rampi, ali da ne može da garantuje da će sredstava biti obezbeđena,

- Potrudićemo se da pomognemo, ali ne možemo da garantujemo da će se iznaći sredstva za tu namenu - navodi Raičić.

pressonline.rs

[Graditelj]

Niš pozvao investitore

Rukovodstvo grada raspisalo konkurs za izdavanje u zakup građevinskog zemljišta gde će se graditi poslovno-stambeni objekti, hoteli, industrijska i proizvodna postrojenja, skladišta...

„Otvaranje“ grada Niša prema domaćim i stranim investitorima najavljeno krajem prošle godine juče je počelo i zvanično. Gradsko rukovodstvo raspisalo je konkurs za izdavanje u zakup više lokacija u gradu i u zonama koje su predviđene za izgradnju. Prema rečima gradonačelnika Niša Miloša Simonovića, ovim februarskim konkursom obuhvaćene su četiri kvalitetne lokacije, sa šest parcela, a do leta će se pripremiti oglašavanje još nekoliko:

– Sada smo oglasili za izdavanje u zakup veliku lokaciju u centru grada, u Skopljanskoj ulici, gde je planirana izgradnja hotela, ustanova kulture, agencija, banaka ili centara trgovine i uslužnih, zanatskih delatnosti. U gradskom naselju Duvanište su tri lokacije za izgradnju stambenih i poslovnih objekata, a u Industrijsko-radnoj zoni „Sever“, blizu aerodroma, planira se da budu sagrađeni proizvodni kapaciteti ili skladišta. U ovoj zoni prema gradskoj strategiji treba da bude formirano više malih i srednjih preduzeća. Na kraju, četvrta lokacija je u zoni „Donje Međurovo“, na jugozapadu grada, na kojoj je planirana gradnja proizvodnih kapaciteta, uslužno-zanatskih centara i objekata male privrede – kaže niški gradonačelnik.

Kvalitetnijom pripremom lokacija i regulisanjem gradskog građevinskog zemljišta Niš želi da dovede zainteresovane domaće i strane investitore koji bi gradili fabrike i slična proizvodna postrojenja, hotele, trgovačke, uslužne, turističke i sportske centre i samim tim otvarali nova radna mesta i zapošljavali znatan broj radnika:

– Niš, kao retko koji grad u Srbiji, po svom geografskom položaju i po svemu što ima – a tu mislim na drumski, železnički i avio saobraćaj, povoljne meteorološke uslove, blizinu reka, kvalitetnu mrežu elektroenergetskih postrojenja, telekomunikacije, ekološki zdravu i neugroženu sredinu – ispunjava najviše evropske i svetske kriterijume za izgradnju modernih proizvodnih zona i uslužnih centara. U prethodne dve godine upravo zbog toga bilo je velikog interesovanja investitora za ulaganja na primer u proizvodna i industrijska postrojenja i stambenu izgradnju. Nažalost, malo šta je i realizovano samo iz jednog razloga: ono što grad ima i što može da ponudi do sada nije bilo predstavljeno na pravi način – rekao je za „Politiku“ Simonović.

Prema odluci gradskog rukovodstva Niša, ovih šest parcela na četiri lokacije zainteresovani investitori dobiće u zakup na 99 godina po pristupačnim cenama. Naravno, uz obavezu da se obezbedi veliki broj novih radnih mesta i omogući zapošljavanje Nišlija bez radnih mesta. Prema realnim procenama, u novosagrađenim hotelima, agencijama, fabrikama i drugim proizvodnim pogonima i uslužnim delatnostima koje će se graditi samo na ove četiri lokacije može se obezbediti nekoliko hiljada novih radnih mesta.

www.politika.rs

[Graditelj]

U planu gradnja hotela i stanova

 U cilju podsticaja lokalnog ekonomskog razvoja i privlačenja novih investicija, grad Niš je raspisao oglas za zakup zemljišta na nekoliko lokacija za izgradnju poslovnih i stambenih objekata. Reč je o lokacijama Skopljanska u centru grada, kao i tri lokacije u naselju Duvanište, dve građevinske parcele u radnoj zoni „Sever“ i lokaciji Donje Međurovo.

Na lokaciji u Skopljanskoj ulici planirana je izgradnja objekata gradskih centralnih funkcija opšte namene i to: banke, pošte, hotela, objekata kulture, snabdevanja, trgovine, ugostiteljstva i uslužnog zanatstva, kao i stambeno-poslovni objekti. Početna cena na aukciji je 25.000 dinara po kvadratnom metru.

Jedna od tri lokacije u naselju Duvanište namenjena je za izgradnju stambenog objekta, dok je na druge dve lokacije predviđena izgradnja poslovnih objekata. Zemljište u radnoj zoni „Sever“ izdaje se u zakup za izgradnju proizvodnih i skladišnih objekata, u skladu sa regulacionim planom kompleksa malih i srednjih preduzeća.

Na lokaciji Donje Međurovo biće izgrađeni objekti za skladišno-servisne proizvodne funkcije, sa mešovitom i ograničenom namenom prodavnica i objekata za obavljanje uslužnih delatnosti.

- Pravo da dobije predmetno zemljište u zakup imaće investitor koji na javnom nadmetanju ponudi najveći iznos zakupnine, a zemljište će se dati u zakup na 99 godina - kažu u „Urbanizmu“.

Bliži podaci o urbanističkim pokazateljima za sve lokacije mogu se naći i na adresi www.zurbnis.rs. Podaci o obavezama u pogledu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, o komunalnoj opremljenosti i obavezama zakupodavca i investitora mogu se naći na veb adresi grada Niša www.ni.rs. Oglas je objavljen 12. februara, zemljište se daje u zakup na 99 godina, a licitacija za Donje Međurovo održaće se 6. aprila, a za ostale 19. marta.

Spreman predlog GUP-a

Uprava za planiranje i izgradnju održala je sednicu komisije za planove grada Niša na kojoj su razmatrane primedbe svih pravnih i fizičkih lica dostavljene prilikom izgradnje novog GUP-a. Komisija je sačinila izveštaj koji će biti upućen odbornicima Skupštine grada Niša na usvajanje.
U okviru aktivnosti sumiranje rasprave o nacrtu Generalnog urbanističkog plana grada Niša 2010-2025. godine, na predložen sadržaj GUP-a pristigla je 251 primedba, od kojih je 45 sa teritorije gradske opštine Palilula i odnose se na objekte individualnog i kolektivnog stanovanja, uređenje saobraćajnica.

www.blic.rs

[Graditelj]

Niš ostao bez 80 miliona

Iz budžeta grada novac skinut na osnovu sudskog rešenja, jer „Nišfilm" nije vratio opremu beogradskoj producentskoj kući „Gama entertejnment grupa" uzetu još pre 18 godina

Grad Niš platio je 80 miliona dinara beogradskoj producentskoj kući „Gama entertejnment grupa" koliko je ovoj firmi dugovalo preduzeće „Nišfilm". Dug je naplaćen prinudno, skidanjem novca sa gradskog računa na osnovu izvršnog rešenja koje je u korist „Game" doneo Trgovinski sud u Beogradu.

„Nišfilm" je pre 18 godina od ove beogradske firme uzeo opremu u zakup za potrebe niške Televizije Star 5. Opremu nije vratio pa je „Gama" nakon bezuspešnih pokušaja da naplati 1.179.000 dinara duga, podigla tužbu. Do konačne sudske odluke dug je narastao na 80 miliona dinara za koliko je ispražnjen gradski budžet, jer je grad krajem prošle godine, u nameri da ga spasi od totalne propasti, preuzeo „Nišfilm".

Ogorčen gradonačelnik

Gradonačelnik Niša Miloš Simonović je putem saopštenja izrazio ogorčenje odlukom Trgovinskog suda. Istakao je da je sudska odluka nanela štetu svim građanima Niša jer je gradski budžet ostao bez velikih sredstava i naglasio da je o ovom slučaju obavestio Upravu za sprečavanje pranja novca i Agenciju za borbu protiv korupcije.

Kako se navodi u Simonovićevom saopštenju, u vreme kada je odlučeno da grad preuzme „Nišfilm" odluka o plaćanju „Gami" nije bila pravosnažna, a gradski javni pravobranilac je ulagao sva pravna sredstva kako bi promenio presudu donetu u korist tužioca. Simonović navodi da je sud odbio sve zahteve zastupnika grada Niša i odlučio da se novac prinudno skine sa gradskog računa. Simonović sumnja u zakonitost postupanja suda, koji je po njegovoj oceni, uvažio argumente tužioca koji nisu bili valjano dokazani.

Aleksandar Mladenović, direktor „Gama entertejnment grupe" kaže da je ova firma samo naplatila ono što joj je dugovano 18 godina.

- „Nišfilm" je 1992. godine otvorio Televiziju Star 5 i od nas uzeo opremu u zakup. Međutim, nisu nam plaćali ništa, a vratili su samo jedan deo opreme. Najvrednije uređaje, kao što je video-mikser su zadržali. Više puta smo pokušali da naplatimo dug koji je u to vreme bio 1.179.000 dinara. U više navrata smo razgovarali i sa rukovodstvom grada Niša. Nudili smo im mogućnost poravnanja, predlagali da nas isplate od prodaje ulaznica „Nišfilma". Jednom nam je i grad ponudio poravnanje, a kada smo ga mi prihvatili, više nam se nisu javili. Prošle godine su nam platili pet miliona i na tome je ostalo. Kada smo shvatili da do svog novca ne možemo da dođemo na drugačiji način odlučili smo da to uradimo preko suda - ističe Mladenović.

„Nišfilm" ništa nije plaćao

Predrag Blagojević, predsednik Upravnog odbora „Nišfilma" ističe da je za ovo što je snašlo grad najodgovorniji direktor Zoran Spasić.
- Ja sam protiv Spasića i šefa pravne službe „Nišfilma" Bratislava Dimitrijevića podneo krivičnu prijavu jer su od grada skrivali sudski postupak, koji je protiv njih povela firma „Gama" - kaže Blagojević.

Pošto je „Nišfilm" već godinama u blokadi, zbog čega nikome nije plaćao ništa, postojala je opasnost da poverioci preuzmu vrednu imovinu kao što je nedavno obnovljeni bioskop „Vilin grad", te Letnja pozornica u Tvrđavi na kojoj se održavaju sve značajne gradske manifestacije uključujući i Filmske susrete. To je bio razlog što je grad odlučio da preuzme ovo preduzeće ali mu je ono u miraz donelo milionske dugove.

Niko ne zna gde je oprema

Televizijska oprema, koju je grad sada platio 80 miliona dinara, nakon raspada Televizije Star 5 je nestala i niko nema pravu informaciju šta se sa njom desilo. Kasnije je formiran niz novih privatnih televizija pa se pretpostavlja da je ta oprema u vlasništvu neke od njih.

pressonline.rs

[Graditelj]

Naisus ostaje pod zemljom

Za tri godine u Nišu biće proslavljeno 1.700 godina od priznavanja hrišćanstva, pa se očekivalo da će dotada bar deo Konstantinovog nasleđa biti dostupan javnosti, ali zbog besparice propada i ono što je do sada iskopano

Antički Naisus, čiji se ostaci prostiru ispod turske tvrđave u centru Niša, do daljnjeg će ostati pod zemljom jer Niš ne može da obezbedi novac za obimna arheološka iskopavanja koja bi Konstantinov grad iznela na svetlo dana. Za tri godine u Nišu biće proslavljeno 1.700 godina od priznavanja hrišćanstva, pa se očekivalo da će do tada bar deo Konstantinovog nasleđa biti dostupan javnosti, ali zbog nedostatka para postoji opasnost da propadne i ono što je do sada iskopano.

Grad Niš će ove godine utrošiti 20 miliona dinara za sređivanje tvrđave, što je najozbiljnije ulaganje u ovaj kulturno-istorijski spomenik u poslednjih dvadeset godina. Ta suma je dovoljna samo sa sanaciju bedema tvrđave i infrastrukturu, a ne i za arheološka istraživanja. U nastojanju da se tajne antičkog Naisusa ipak otkriju, grad Niš je pripremio projekat kojim će konkurisati kod Uneska, kako bi obezbedio novac za geomagnetsko snimanje. Radi se o metodu koji omogućava da se kompletno sagledaju građevine koje se nalaze pod zemljom, a da se ne iskopaju.

Otkrivene terme

Toni Čerškov, arheolog u Zavodu za zaštitu spomenika, koji je veliki deo svoje karijere posvetio antičkom Naisusu, kaže da je ono što je otkriveno simbolično i da nije ni stoti deo onoga što je pod zemljom.

h

- Ostataka antičkog Naisusa ima na površini većoj od 30 hektara, na dubini od jednog do osam metara. I ono malo što je otkriveno, nije zaštićeno. Mislim prvenstveno na palatu sa oktagonom u gradskom polju. Radi se o izuzetno vrednom arheološkom otkriću do koga se došlo 1988. godine. U pitanju je objekat od pet prostorija, sa podnim i zidnim grejanjem, bogatim mozaicima i freskama na zidovima. Nema sumnje da se radi o palati značajne ličnosti iz antičkog doba, moguće i rezidenciji cara Konstantina. Urađena je preventivna konzervacija ali su se vremenom zidovi obrušili. Ako se nešto hitno ne preduzme, moraćemo da ovaj lokalitet zatrpamo kako ne bi bio dalje uništavan - navodi Čerškov.

Da kompleks tvrđave leži na antičkom gradu svedoči i pronalazak termi, objekta sa svodovima i četiri kripte, najverovatnije paganskog hrama i ostatka antičke ulice.

- Terme su izgrađene u četvrtom i verovatno su potrajale do sedmog veka. To je javno kupatilo koje je po tadašnjim običajima bilo na ulazu u grad. Svako ko je ulazio u grad morao je da se okupa, tako da su terme imale ulogu karantina. Objekat sa svodovima i četiri kripte je ostatak nekog paganskog hrama, jer prihvatanje hrišćanstva nije automatski značilo i prestanak njihove religiozne tradicije - objašnjava Čerškov.

Iskopavanja vrlo skupa

Prema njegovim rečima, za Niš je veoma važno što ima svest o značaju onog što ima.

- Poslednje dve godine počelo je da se razmišlja o značaju ovog arheološkog kompleksa. Međutim, istraživanje antičkog Naisusa je ogroman posao koji zahteva velika sredstva, pa verujem da će proći decenije pre nego što bude prezentovan svetu. Do tada je važno zaštititi ono što je već otkriveno, bilo da je reč o antičkim nalazima ili o ostacima objekata iz kasnijeg doba kao što je tvrđavski bedem - kaže Čerškov.

Gradski većnik Miodrag Radović kaže da Niš želi da na adekvatan način predstavi svoje bogato kulturno-istorijsko nasleđe ali da je ograničen nedostatkom novca.

- Otkopavanje antičkog Naisusa je vrlo ozbiljan posao koji zahteva ogromna sredstava jer otkrivanje objekata mora da bude praćeno i konzervacijom. Unesko postavlja izuzetno visoke standarde u pogledu arheoloških iskopavanja koje mi ne možemo da ispunimo tako lako. U nastojanju da Konstantinov grad ipak prikažemo javnosti, konkurisaćemo kod Uneska za sredstva kojim bismo sproveli geomagnetsko snimanje, odnosno mapiranje objekata koji su ispod zemlje. Kada to bude završeno, organizovaćemo video-prezentaciju Konstantinovog grada u zemlji i inostranstvu kako bismo pokazali kakvo se blago krije ispod tvrđave - objašnjava Radović.

Grad Niš je sa bugarskim Pernikom pripremio i projekat arheoloških iskopavanja na području palate sa oktagonom za koja se takođe traži donator sredstava. Radović ističe da sve to svedoči da Niš više neće zapostavljati tvrđavu.

Za popularnu Medijanu koja se nalazi na ulazu u Niš iz pravca Sofije i koja se godinama istražuje, pretpostavlja se da je bila letnja rezidencija i u svakom slučaju manje važna u odnosu na ono što se krije ispod tvrđave.   

Unesko će pomoći

Predrag Cvetičanin, autor projekta „Tvrđava kroz civilizaciju", kaže da je uveren da će već na jesen početi geomagnetsko snimanje prostora tvrđave.

- Ovo je projekat koji otvara vrata svim ostalim projektima za istraživanja antičkog Naisusa. Jasna Zrnović, generalni sekretar Nacionalnog komiteta Uneska, kazala nam je da konkurišemo jer imamo dobre šanse da dobijemo novac - kaže Cvetičanin.

pressonline.rs

[Graditelj]

„Čair“ prokišnjava, adaptacija u junu

Grad Niš finansiraće rekonstrukciju Sportske hale "Čair", koja treba da ispuni stroge zahteve sportskih federacija za održavanje međunarodnih takmičenja. Gradonačelnik Miloš Simonović istakao je da je za rekonstrukciju hale namenjeno dva i po miliona evra kako bi Grad Niš dobio jedan reprezentativni sportski objekat, koji će ispunjavati međunarodne standarde, svih sportskih federacija.

- Niš je u poslednjih nekoliko godina postao jedan od centara reprezentativnog sporta i upravo zato i imamo obavezu da ovu halu prilagodimo svetskim standardima. Malo dobre volje i dosta stručnog rada može da dovede do toga da za 18 meseci imamo reprezentativan sportski objekat - rekao je gradonačelnik Simonović.

A da je "Čair" zreo za ozbiljnu rekonstrukciju potvrđuje i slika sa nedavne završnice košarkaškog turnira "Radivoja Koraća" kada je baš u delu gde sede strani novinari, kiša s plafona padala na laptopove. Pored krova koji prokišnjava, ne funkcionišu ni toaleti, a zidovi su izljuskani. U ovom sportskom objektu jedino funkcioniše deo svlačionica i parket. Branislav Ignjatović, direktor Sportskog centra "Čair", kaže da je grad dobio kredit od nemačke "KFW banke" i da će radovi krenuti polovinom juna.

- Mi već imamo projekat za rekonstrukciju. Rok za završetak radova je 18 meseci, ali ćemo sve obavljati po fazama tako da se utakmice, sajmovi i druge manifestacije mogu održavati dok traje sanacija. Za sada je sigurno da će kapacitet hale biti proširen za 1.000 mesta pa će u ovom objektu događaje moći da prati 5.000 posetilaca - objašnjava Ignjatović.

Član Gradskog veća zadužen za sport Miodrag Radović otkriva i neke novitete koji će postojati u hali.

- U hali mnogo toga nedostaje, a pre svega moramo rekonstruisati krov. Od 1972. godine kada je hala građena ništa nije rekonstruisano, tako da su odvodni kanali za atmosferske padavine propali, a lišće s okolnih stabala uvuklo se u te otvore i zapušilo odvode. Tako se kiša i sneg sakupljaju na krovu pa se otud javlja i prokišnjavanje - kaže Radović.

On dodaje da će posle adaptacije terenski deo biti u obliku kruga, a ne kao do sada - pravougaonika.

- Parter pored terena biće uklonjen, a na tom mestu će biti pokretne tribine tako da se mogu održavati i veće manifestacije nego do sada. Komplet novinarska loža biće preuređena, hala će napokon dobiti ventilaciju tako da nesnosne vrućine više neće biti. "Čair" će posle adaptacije dobiti i novi poslovni prostor jer smo primetili da sada ima mnogo neiskorišćenih površina - objašnjava Radović i dodaje da trenutno traje procedura oko izbora banke koja će uz najnižu kamatu i druge uslove servisirati kredit "KFW banke".

www.blic.rs

[Graditelj]

Lokacija "Donje Međurovo" u Nišu na licitaciji 6. aprila

Licitacija za Radnu zonu "Donje Međurovo" biće održana 6. aprila, najavio je Miloš Simonović, gradonačelnik Niša.

Lokacija "Donje Međurovo" daje se u zakup radi izgradnje objekata za skladišno-servisne i proizvodne funkcije sa mešovitom i ograničenom namenom, kao i za izgradnju prodavnica i objekata za obavljanje uslužnih delatnosti.

ekapija.com