Gradske vesti ~ Zanimljivosti ~ Aktuelnosti

[Boe]

Južna obilaznica oko Niša
Saobraćajnicom, dugom 10 kilometara, biće spojena četiri pravca od Niša: prema Skoplju, Prištini, Sofiji i Zaječaru


Rasterećenje „balkanskog krsta”: novi pravac ucrtan je crvenom bojom

Niš – Ovih dana odlučeno je da se na pravi i najefikasniji način razreše saobraćajni problemi u Nišu i oko njega, na raskrsnici brojnih drumskih puteva, davno nazvanoj „balkanskim krstom“. Izmenama generalnog plana stvorene su mogućnosti da se sagradi nova južna zaobilaznica oko Niša – magistralna deonica koja će spojiti na jednoj strani autoput Beograd–Niš–Skoplje–Atina i magistralu Niš–Prokuplje–Priština sa započetim autoputem Niš–Sofija–Istanbul i važnom saobraćajnicom Niš – Timočka krajina. Glavni gradski arhitekta Niša Jovan Mandić za „Politiku“ tim povodom pojašnjava:

– Kao i svi veliki gradovi u Srbiji i Evropi, poslednjih godina i Niš ima brojne probleme u saobraćaju, zbog čega se stalno traže najbolja i najadekvatnija rešenja kako da se centralna gradska zona rastereti svakodnevnih gužvi. Centar grada je prebukiran vozilima, česta su i dugotrajna zagušenja u saobraćaju, posebno u jutarnjim i popodnevnim satima, kada Nišlije odlaze na posao, ili se vraćaju kući.

Da je reč samo o gradskom saobraćaju, odavno je zaključeno, sve bi se lako moglo rešiti, ali pojedini delovi Niša opterećeni su i tranzitnim. Autobusi i druga motorna vozila tokom celog dana prolaze kroz Niš, jer svima koji iz Vranja, Leskovca, sa Kosmeta ili iz Prokuplja putuju prema Bugarskoj ili Timočkoj krajini najbliže je da prođu kroz naš grad i nastave putovanje ka istoku. Samo retki odlučuju da idu do Trupalskih šuma i tamošnje petlje na autoputu i da zaobiđu Niš.

Da bi se skratio put svim tranzitnim vozilima i putnicima, ali i od gužvi u saobraćaju rasteretio sam grad, planom je predviđena izgradnja primarne južne saobraćajnice, kojom će po obodu Niša, kako ističe Jovan Mandić, biti dobijena još jedna veza autoputeva Niš–Skoplje i Niš–Sofija, ali i izuzetno frekventnih magistralnih pravaca Niš–Priština i Niš – Timočka krajina:– Ovih dana završavaju se radovi na izgradnji i rekonstrukciji Bulevara Dimitrija Tucovića, koji centralnu gradsku zonu povezuje sa autoputem ka makedonskoj granici i magistralom prema južnoj pokrajini.

To omogućava da se od tog bulevara sagradi primarna saobraćajnica, dužine 10 kilometara, koja će pre niških gradskih i prigradskih naselja krenuti prema istoku i pored Niške Banje izaći na autoput za Sofiju i Istanbul. Odatle će se najlakše autobusi, kamioni i putnička vozila moći da uključe i na pravac za Knjaževac, Zaječar i druge gradove u Krajini.

O efektima izgradnje novog bulevara oko Niša nepotrebno je mnogo pričati, ističe glavni gradski arhitekta u Nišu Jovan Mandić, jer su zaista dobri i veliki, a sama saobraćajnica od posebnog značaja i za brže i efikasnije odvijanje saobraćaja u ovom delu Srbije.

POLITIKA

[Boe]

Zatrpavanje Kutinske reke
Na obali ovog vodotoka započeli pripremni radovi za gradnju magacina, ali je proklizala zemlja ugrozila uzvodno nekoliko kuća, zbog čega je slučaj dospeo i do suda


Navoženje zemlje: korito Kutinske reke

Niš – Na desnoj obali Kutinske reke, koja se nedaleko od Niša uliva u Nišavu, između naselja Prva Kutina u opštini Niška Banja i Lazarevo Selo u gadžinhanskoj komuni, prošlog leta započeti su pripremni radovi za izgradnju velikog magacinskog prostora. Obala je nasipana velikom količinom zemlje, kako bi bili stvoreni uslovi za gradnju, ali je time, tvrde vlasnici kuća uzvodno od gradilišta, ugroženo više domaćinstava i korito reke. Odmah su počeli i sukobi meštana i investitora. Najugroženiji, univerzitetski profesor Vukašin Kostić i profesor jedne niške srednje škole Zoran Filipović, koji žive uzvodno u porodičnim kućama, pokušavaju da zaustave izgradnju.

Tako Kostić za naš list tvrdi:– Izgradnju magacina planira preduzeće „Naše vreme“ iz Niša, i to na 20 ari same obale! Nasipana je zemlja i na kupljenoj parceli, ali mnogo više na uzurpiranom državnom zemljištu, i u korito reke, kako bi se dobio poseban prostor, pa je došlo do zagušenja vodotoka Kutinske reke i poplava, uzvodno od gradilišta. Sa povlačenjem reke u korito, ostali su u dvorištima pustoš i prljavština, jalovina, kamenje, panjevi koje je nabujala voda donela sa okolnih brda, a prostorije u kojima živimo postale su leglo zaraze. Taman očistimo posle jedne, kad naiđe druga poplava. Korito je toliko smanjeno i suženo da svaka iole veća količina vode u reci plavi uzvodno od gradilišta poljoprivredna imanja i naše porodične kuće.

Kostić navodi da su se obraćali i preduzeću „Naše vreme“, tražili da se radovi prekinu, ali im je rečeno da se od gradnje neće odustati, iako je postupak za dobijanje odobrenja i dozvola tek bio započet. Zatražili su i intervenciju vodoprivredne inspekcije, a o situaciji na obali i u koritu reke obavestili su Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, nadležne u gradu, pa u opštinama Niška Banja i Gadžin Han...

– Tek kada smo sa angažovanim advokatom podneli tužbu redovnom sudu, inspekcija je 30. novembra reagovala i naložila investitoru da ukloni zemlju dovezenu na desnu obalu reke, ali i da odmah obustavi radove, sve dok se ne dobije odobrenje i saglasnost vodoprivrednih organa da eventualna izgradnja neće ugroziti samu reku i ljude koji žive u blizini. I pored toga, međutim, ništa skoro mesec dana nije preduzeto, a mi i dalje danonoćno živimo u strahu od novih poplava.

Vlastimir Ignjatović, vlasnik i direktor preduzeća „Naše vreme“, međutim, tvrdi za „Politiku“ da optužbe na njegov račun nisu tačne:– U planu je izgradnja velikog skladišta za poljoprivredne proizvode gde će biti zaposleno novih 50 radnika. Netačno je da su neke kuće ugrožene zbog naših radova. Od mesta gde su pripremni radovi za budući objekat korito reke je desetak metara, a njihove kuće su na samoj obali, tako da reku ne ugrožavamo mi, već upravo Kostić, koji nas tuži. S druge strane, baš pored parcele koju mi pripremamo za izgradnju objekta, gde se tamponira zemljište, bila je divlja seoska deponija i ja sam sa ljudima iz mesne zajednice napravio dogovor da paralelno sa uređenjem zemljišta gde će biti građeno skladište sredimo okolinu i uklonimo smeće, a na taj prostor da navezemo zemlju, pesak i rizlu i sredimo celu desnu obalu reke. Radove na realizaciji celog projekta nastavićemo čim pribavimo svu dokumentaciju.
Kako nam je rekao Vlastimir Ignjatović, on, ali i vodoprivredni inspektor Miroslav Milošević iz Niša tužili su Vukašina Kostića jer im je pretio smrću ukoliko se odmah ne obustave radovi. Jasno je da će posle svega najviše posla imati pravosudni organi.

POLITIKA

[Graditelj]

Niš bogatiji za otvoreni olimpijski bazen

Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić -Marković obišla je u Nišu mesto gde će do početka jula biti izgrađen otvoreni olimpijski bazen.


Bazen će biti izgrađen u sklopu Sportskog centra "Čair", vrednost investicije je 75 miliona dinara a radovi će biti finasirani iz Nacionalnog investicionog plana, rečeno je tokom radne posete.


Niš će maja 2008. godine biti domaćin Osmih olimpijskih školskih igara na kojima se očekuje oko 6.000 mladih sportista, pa su aktivnosti grada usmerene na pripremi velikog takmičenja. Ove godine u Nišu je uloženo više od 100 miliona dinara za izgradnju novih sportskih objekata.


Ministarka je najavila da će u Srbiji, u okviru akcije "Sport za sve", biti podeljeno više od 40.000 lopti, više od 10.000 dresova, oko 1.000 strunjača, 300 tabli za košarku, 200 stolova za stoni tenis i 350 kompleta reketa i druge sportske opreme.

http://www.ekapija.com/

[Graditelj]

Bulevar Nemanjića najtraženiji 

U gradu na Nišavi najviše se kupuju uknjiženi stanovi, ali njih ima malo

U Nišu se najviše traže manje stambene jedinice - jednosobni i jednoiposobni stanovi, pri čemu je prava jagma za uknjiženim kvadratima, ali njih, nažalost, nema mnogo. Procenjuje se da je uknjižen tek svaki deseti stan. Po rečima, Aleksandra Ilića, vlasnika agencije za promet nekretnina „Kontrakt”, ova oblast nije najbolje zakonski rešena, a postupak uknjiženja je veoma složen.
Bulevar Nemanjića, nekadašnji Lenjinov bulevar, gde bi se skućio najveći broj onih koji traže stan u ovom gradu, sa geodetske tačke gledišta je - obična ledina. Po Ilićevim rečima, u tom bulevaru je uknjižena tek jedna zgrada, taj posao je obavljen za dve-tri zgrade u centru grada, kao i za manji broj novih zgrada koje se zidaju iz temelja.

Kao i u ostalim srpskim gradovima, u tom pogledu je pravi haos. Vlasnik zemljišta je jedan, na njemu gradi drugi, kupuje treći. Sve to otežava promet stanova i lokala, a posebno je otežano dobijanje kredita jer stambene pozajmice se lakše dobiju za uknjižene stanove.

Cene stanova zavise od lokacije i kvaliteta gradnje i kreću se od 600 do 1.200 evra. Oni koji žele krov nad glavom u pomenutom Bulevaru Nemanjića, za kvadrat stana moraju da izdvoje i više od hiljadu evra, dok cena lokala dostiže i četvorostruko višu sumu. Čak i stanovi u nadogradnji ne mogu da se pazare za manje od 800 evra po kvadratu. Slično je i u Bulevaru dr Zorana Đinđića, posebno kod Gradske i Vojne bolnice.

Najtraženiji lokali nalaze su u starom podzemnom prolazu na Trgu kralja Milana, u novom podzemnom prolazu i u tržnom centru „Kalča” - u srcu pešačke zone Niša. Po rečima našeg sagovornika, na periferiji malo ko kupuje lokale, a ako se neko i odluči na taj korak, namera mu je da ga rentira, a ne da sam nešto otvori.

Kada je reč o kućama, Aleksandar Ilić kaže da se ne bavi njihovom prodajom, jer je papirologija složenija. I tu cena zavisi od lokacije i kvaliteta. Za dobru kuću treba izdvojiti „dobar” novac, za srednju je potrebno manje sredstava, ali su po pravilu neophodna ulaganja u renoviranje.

U ovoj godini nije došlo do očekivanih oscilacija u prometu nekretnina i prodaja je išla kao i prošle i pretprošle godine. Ni odluka države da mlade bračne parove koji kupuju prvi stan oslobodi obaveze plaćanja PDV-a nije bitnije uticala na kupovinu stanova.

- Imali smo u ponudi i takve stanove, ali mi nije poznato da je nekome od kupaca vraćeno osam procenata PDV-a - ističe Ilić.

http://www.politika.co.yu/

[Graditelj]

PRUGA SE SELI IZ CENTRA

Pirotska pruga biće izmeštena iz srca Niša, čime će se ostvariti dugogodišnji san Nišlija. Novac će stići iz Nacionalnog investicionog plana

Posle najava da je izmeštanje pirotske pruge iz centra Niša dobilo zeleno svetlo i da će gradu za taj posao biti dodeljen novac iz Nacionalnog investicionog plana, Nišlijama je laknulo. Očekuje se da će i Vlada Srbije sutra usvojiti taj predlog, a da će za kompletno izmeštanje pruge, počev od izrade projekta, biti potrebne tri godine.

- Projekat izmeštanja pirotske pruge iz centra grada, od železničke stanice do Niške Banje, definitivno je prošao, i to nam je potvrđeno iz kancelarije ministra Dragana Đilasa. Sada je izvesno da će se ostvariti dugogodišnji san starih Nišlija o izmeštanju pruge, koja prolazi kroz centar Niša. To svakako iziskuje mnogo para, ali je najvažnije da je Vlada shvatila ozbiljnost problema - rekao je za Press poslanik DS-a iz Niša Miloš Simonović.

Pirotska pruga se na nekoliko mesta ukršta sa vitalnim gradskim saobraćajnicama i uzrok je velikog zagušenja saobraćaja i, što je još gore, mesto na kojem se često dešavaju saobraćajne nesreće. Posebno su ugroženi pešaci koji u želji da skrate put prelaze prugu van pružnog prelaza. To objašnjava zašto građani godinama željno iščekuju izmeštanje pruge. Ona deli dve najveće niške opštine, Medijanu i Palilulu, i obe su godinama pokretale inicijative da se pruga preseli. Tome je uvek bila prepreka nedostatak novca, jer za tako ogromnu investiciju grad Niš nema para.

Izmeštanje pirotske pruge godinama je bila glavna stavka u predizbornim kampanjama raznih partija. Konačno, na jednoj sednici Skupštine grada postignut je dogovor o prioritetima Niša za sredstva iz NIP-a, pa je izmeštanje te deonice iz centra grada postalo izvesno.

Iako su predstavnici „Železnice Srbije" više puta menjali mišljenje u vezi sa predlogom Komisije o planovima grada Niša o izmeštanju pirotske pruge, napokon su dali saglasnost.

- Železnica je pravljena u vreme kada je pospešivala razvoj pojedinih gradskih sredina, pa i Niša. Sada je postala okov razvoja tog grada, pa je neophodno nešto menjati i rešenje tražiti na nivou države. Ipak, u procesu izmeštanja pirotske pruge treba voditi računa o razvoju drugih opština. Verujem da ćemo krenuti u tu investiciju, koja za Niš znači život - rekao je direktor JP „Železnice Srbije" Milanko Šarančić.

Podsetimo, „Železnice Srbije" su novembra 2006. godine postigle dogovor sa predstavnicima grada Niša da se saobraćaj sa pirotske izmesti na pantelejsku prugu. To znači da će se međunarodni tranzitni saobraćaj ka istoku sa pirotske izmestiti na buduću deonicu od Panteleja do Proseka. Međutim, aprila prošle godine „Železnice Srbije" su dostavile gradu Nišu primedbu da im izmeštanje saobraćaja sa stare pirotske trase ne odgovara. Većinom glasova Komisija za planove grada je odbacila prigovor „Železnica Srbije" i zatražila da to preduzeće poštuje dogovorene uslove radi izmene i dopune Generalnog plana Niša. Kasnije je dogovoreno da grad Niš za dobijeno zemljište železničarima dodeli 13 stanova.

Južni bulevar spas za Niš

U gradskoj opštini Medijana kažu da je izmeštanje pirotske pruge veliki korak za Niš. Generalnim urbanističkim planom grada Niša planirano je da na toj deonici bude izgrađen južni bulevar.

- Krajnje je vreme da se ta nesrećna pruga izmesti iz centra. Izgradnjom južnog bulevara od železničke stanice do Niške Banje rasteretiće se saobraćaj u gradu, a Niš će dobiti i moderan izgled - istakao je predsednik Gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković.

http://www.pressonline.co.yu/

[Graditelj]

Niš trpi zbog novog zakona

Novi Sad, Niš i Kragujevac izjednačeni u statusu sa još dvadesetak gradova u Srbiji, što, prema mišljenju stručnjaka, neće doprineti bržem razvoju velikog privrednog, univerzitetskog, kulturnog i sportskog centra



Niš – Usvajanjem četiri zakona o teritorijalnoj i lokalnoj organizaciji Srbije u Narodnoj skupštini, krajem decembra prošle godine, najveći gubitnici su dosadašnji gradovi – Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je opšta ocena brojnih stručnjaka iz domena rada lokalne samouprave. Isto misle i predstavnici političkih struktura u Nišu – i stranke i partije na vlasti, ili iz opozicije. Zato se i postavljaju pitanja: da li je baš sve u postupku priprema i usvajanja novih zakona moralo da bude na štetu postojećih gradova, posebno Niša, i da li su prilikom izglasavanja zakona niški poslanici u Narodnoj skupštini bili pravi zastupnici naroda i svog biračkog tela, ili samo deo „glasačke mašine“.

Prof. Milan Petrović, sa javnopravne katedre Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, objašnjava za „Politiku“ zbog čega je grad na Nišavi veliki gubitnik:

– Niš je donošenjem novih zakona mnogo oštećen, jer je izgubio položaj koji je do sada imao i to će se sigurno odraziti u budućnosti u mnogim oblastima života. Moralo se shvatiti da su svi dosadašnji gradovi bili centri razvoja u svakom pogledu značajnih delova ove zemlje, pa se nije smelo dozvoliti da isti status imaju naselja sa mnogo manjim potencijalima i mogućnostima. Isto tako, kada se već govori o novim zakonima, mora se reći da će se negativno odraziti i na biranje gradonačelnika u gradskim skupštinama. Bilo je mnogo bolje kada je narod birao gradonačelnike, a sada će novim zakonima biti kao u komunizmu, jer će doći samo do podele vlasti.

U Nišu već deset godina radi Balkanski centar za lokalnu samoupravu, na čijem čelu je i dalje Rajko Kuzmanović, nedavno izabrani predsednik Republike Srpske. Direktor ovog centra prof. dr Mile Ilić za naš list kaže da je pre više od decenije Niš dobio status grada, jer je u potpunosti ispunjavao sve tada tražene uslove.

 – I ostali gradovi u tom „paketu“ – Novi Sad, Kragujevac i Priština imali su više od 100.000 stanovnika, a Niš je već tada, sredinom devedesetih, ispunjavao i uslov da bude zajednica gradskih opština, budući da je prerastao brojku od 200.000 žitelja, sa dobrom organizacijom svih lokalnih službi i organa. Zbog toga je, pre nekoliko godina, formirano pet gradskih opština – Medijana, Pantelej, Crveni krst, Palilula i Niška Banja. A poznato je da je Niš bio i ostao i veliki privredni, univerzitetski, kulturni i sportski centar i postojala su realna očekivanja da će, kao i Novi Sad i Kragujevac, ipak dobiti drugačiji status. Nažalost, parlamentarni predstavnici iz ovih krajeva ničim nisu ukazali na posledice koje su moguće statusnim izjednačavanjem dosadašnjih sa novim gradovima – navodi Ilić.

Prema mišljenju naših sagovornika, u novoj organizaciji Srbije, Niš, što se inače očekivalo, neće biti u situaciji da računa na više para, više samostalnosti, bolji i brži razvoj. I, svakako, neće biti u mogućnosti da osniva i formira sopstvene, kao što je situacija u Beogradu, regionalne servise, poput informativnih i drugih. Očekivana brža decentralizacija Srbije, takođe, neće biti ostvarena. A to će se negativno odraziti i na ukupan razvoj ovog dela Srbije, bez obzira na to što će u blizini Niša biti više „novih“ gradova.

Toma Todorović

http://www.politika.co.yu/

[Graditelj]

NIŠ U MRAKU ZBOG INATA

Polovina gradskih ulica nema javnu rasvetu više od mesec dana jer Direkcija za izgradnju grada ne može da plati održavanje svetiljki

Gotovo pola Niša više od mesec dana nema javno osvetljenje jer Direkcija za izgradnju grada, zbog blokade računa, ne može da plati održavanje ulične rasvete! Direktor ovog javnog preduzeća Branislav Jovanović tvrdi da Direkciju namerno drže u blokadi njegovi politički protivnici da bi ga diskreditovali pred predstojeće lokalne izbore. Međutim, načelnik Uprave za komunalne delatnosti Nada Maksić, čiji potpis znači pare za Direkciju, tvrdi da je Jovanović „zagazio u kriminalne rabote", te da nema nameru da rizikuje zatvor legalizujući ih.


- U ovom trenutku, 40 odsto gradskih ulica je u mraku, a svakodnevno nam stižu nove prijave kvarova gradske rasvete. Meni su ruke vezane jer nam je račun već mesec dana u blokadi zbog dugovanja firmama „Niskogradnja" i „Preduzeće za puteve". Reč je o iznosu od 40 miliona dinara koje, na osnovu naloga Uprave za komunalne delatnosti, treba da plati gradska Uprava za finansije - vajka se Jovanović.

Argumentujući tvrdnju da je žrtva političke hajke, Jovanović kaže da su od istih ljudi potekle krivične prijave protiv njega.

- Ovo je nastavak mog progona, koji je kulminirao krivičnim prijavama zbog toga što sam neke ulice gradio bez građevinskih dozvola. U vreme kada sam ja imenovan na ovu funkciju, zatekao sam 75 ulica koje su građene, a da nisu obezbeđena odobrenja za gradnju - kaže Jovanović.

Nada Maksić kaže za Press da ne može da shvati zbog čega je Jovanović gradio bez dozvole kada je postojalo 30 ulica za koje su bila obezbeđena odobrenja koja su, iz njoj nepoznatih razloga, preskočena.

- Ja sam bila oštar kritičar Predloga programa za uređenje gradskog građevinskog zemljišta jer je njime bila predviđena izgradnja ulica bez odgovarajućih dozvola, bez obzira na to što su za 30 ulica one bile obezbeđene - ističe Maksićeva.

Načelnica Uprave za komunalne delatnosti ističe da nije odgovorna što grad ostaje bez uličnog osvetljenja.

- Za održavanje gradske rasvete planirano je ukupno 55 miliona dinara od kojih je utrošeno oko 43. Ovi podaci pokazuju da grad ima novac za rasvetu, ali ne želi da ga prebaci Direkciji, čiji su račun blokirali njeni poverioci i koji bi na ovaj način naplatili potraživanja za nezakonito građene ulice - objašnjava Maksićeva.


Smena

Branislav Jovanović na čelo Direkcije za izgradnju grada došao je kao kadar stranke G17 Plus. Pre nekoliko meseci Skupštini grada predložena je njegova smena. Jovanović je za dlaku „pretekao", što je izazvalo sukobe u vladajućoj koaliciji, ali i u nekim strankama čiji su se odbornici oglušili o direktivu i podržali ambicioznog direktora.

http://www.pressonline.co.yu/

[Graditelj]

НОВИ СТАНОВИ ЗА БОРАЧКЕ ПОРОДИЦЕ

У ХОЛУ Градске куће, уручени су кључеви 24 нова стана за породице палих бораца и ратних инвалида.
Стамбена ѕграда је саграђена у Битољској улици на Пантелеју уз финансијску подршку Владе Јапана, која је донирала 1,2 милиона евра, док су град и градска општина Пантелеј обезбедили плац и потребну инфраструктуру.
Иначе, ово је трећи пројекат социјалног становања на територији општине Пантелеј.


http://news.nis.org.yu/

[Graditelj]

130 ГОДИНА ОСЛОБОЂЕЊА НИША ОД ТУРАКА

Низом свечаности Град Ниш данас обележава 11. Јануар, Дан ослобођења од Турака.

Најпре је у холу Градске куће одржана свечана додела награда најбољим студентима факултета Универзитета у Нишу. Диплому и новчану награду од  50 000 динара сваком од 13 најбољих студената, уручили су градоначелник Ниша Смиљко Костић, председник Скупштине града Др Горан Илић и ректор Универзитета у Нишу проф. Др Радослав Бубањ.

Након тога, на свечаној седници Скупштине града Ниша, у сали Народног позоришта, уручена су најзначајнија признања града Ниша, награде 11. Јануар.

Ове године, награда је уручена Црвеном Крсту у Нишу и факултету Заштите на раду, у конкуренцији установа и организација а у конкуренцији појединаца Озрену Рашићу, новинару Радио Ниша и историчару Небојши Озимићу.

Овом приликом је уручено и посебно признање Почасног грађанина брачном пару Јоана и Харалампос Анастасиу, оснивачима грчке хуманитарне организације Бенџамин.

http://news.nis.org.yu/

[Graditelj]

Nova ambulanta, obdaništa, bazeni

Rekonstruisanje Bulevara Dimitrija Tucovića, dva nova obdaništa, još jedna ambulanta, nova industrijska zona, olimpijski bazen, početak izgradnje sportsko-turističkog kompleksa „Ženeva“, najvažniji su projekti Direkcije za izgradnju grada Niša za ovu godinu.

Branislav Jovanović, direktor Direkcije, tvrdi da će grad baš ovako izgledati do početka naredne godine.

- Završićemo započetu izgradnju obdaništa u naselju Duvanište i u Niškoj Banji, kao i zgrade osnovne škole u Pasi Poljani. Napravićemo ambulantu u naselju Branko Bjegović, završićemo započeti posao na rekonstrukciji Bulevara Dimitrija Tucovića. Kada infrastrukturno opremimo industrijsku zonu u Međurovu na 12 hektara, računamo da privatnici mogu da zaposle najmanje 2.000 ljudi. A do jula Nišlije će imati novi otvoreni olimpijski bazen u Čairu, započećemo i kompleks „Ženeva“ u banji - obećava Jovanović.

On očekuje da odbornici Skupštine grada, kako kaže, „što pre“ usvoje ovogodišnji plan Direkcije i da će izgradnja ovih najvažnijih objekata, a reč je uglavnom o nastavku poodmaklih radova u minulom periodu, biti završena ove godine. Za one nezapočete, kompleks „Ženevu“ i bazen, obezbeđeno je po 70 miliona dinara iz fonda nacionalnog investicionog plana. Prema njegovoj računici, u sve investicije trebalo bi da bude uloženo 670 miliona dinara iz gradske i republičke kase.

- Naš predviđeni ovogodišnji budžet od oko 800 miliona dinara manji je za 10 odsto u odnosu na prošlogodišnji. Ali, ostvarili smo suficit od prošle godine od 320 miliona dinara - kaže Jovanović.

On tvrdi da će Direkcija uložiti 40 miliona dinara iz NIP u završetak izgradnje mosta u Lalincu, pa 15 miliona dinara za radove na hramu Svetog cara Konstantina, 20 miliona dinara u saniranje gradske deponije, još 10 miliona u proširivanje Novog groblja...

Ostvaruju se želje Nišlija

Većina Nišlija je isticala da od kapitalnih objekata Nišu nedostaje upravo bazen, ali i još jedna pozorišna zgrada, osmogodišnja škola u Brzom brodu, zoološki vrt, pijace u naseljima izvan centra grada, kao i rekonstruisani stadion „Čair“ i još jedna sportska hala.
Branislav Jovanović kaže da ima nagoveštaja da će Ministarstvo sporta investirati u izgradnju nove sportske hale i rekonstrukciju istočne tribine stadiona.
 

http://www.blic.co.yu/

[Graditelj]

Gde je bio „stari Niš”

Brojne su polemike o tome gde su se nalazile kuće znamenitih Nišlija, gde je sklopljena zavera o ustanku protiv Turaka, a gde obeležavan Đurđevdan...

Niš – Čini se da ni u jednom periodu u prošlosti, kao u poslednjih desetak godina, u Nišu nisu na pravi i potreban način obeležene gradske znamenitosti i događaji od posebnog kulturnog i istorijskog značaja. I pored toga, ostale su brojne dileme gde je u stvari bio „stari Niš” i gde se odvijao bogat, ali i buran, život nekadašnje niške čaršije. Poslednje sedmice obeležene su polemikama koje su pokrenuli potomci najznamenitijih Nišlija iz 19. i sa početka 20. veka, koji i danas žive u Nišu, a uključili su se suprotstavljenim stavovima i istoričari i analitičari u kulturi.

Jedna od najvećih nepoznanica, o čemu su započete rasprave i sporenja, svakako je lokacija u Nišu na kojoj se nalazila sredinom 19. veka kuća poznatog Nišlije Mihaila P. Božidarca, u kojoj je održan istorijski skup ustanika – zaverenika, koje je predvodio legendarni Kole Rašić. U toj kući i na tom skupu odlučeno je da se podigne ustanak protiv Turaka, a ustanici su uveče 27. februara 1874, u porodičnom zdanju Mihaila P. Božidarca, položili i zakletvu, pre nego što su podigli bunu.

Nigde u istorijskim i drugim zapisima nije navedeno gde je bila kuća Božidarca, ali je nedavno pronađen i u časopisu za negovanje tradicije i očuvanje baštine „Niški vesnik” objavljen faksimil tapije iz 1881. godine na kojem se pominje Mihailo P. Božidarac. Prema toj tapiji, Božidarac je imao kuću u nekadašnjoj niškoj Kruška mâli, na mestu današnjeg gradskog kvarta između Obilićevog venca i ulica Visokog Stevana i Nemanjine.

Još veća dilema, zbog čega je pokrenuto više polemika, jeste oko mesta (lokacije) gde su se o Đurđevdanu okupljali i slavili praznik najpoznatiji žitelji starog Niša – Kalča, Smuk, Kurjak, Sika, Mariola i drugi junaci dela Stevana Sremca „Ivkova slava”. Đurđevdan je bio jedan od najvećih praznika i prema delima poznatog književnika o Živku F. Mijalkoviću, poznatijem kao gazda Ivko, obeležavan je velikim okupljanjem i slavljem. Potomak Spire Paligorića Mihajlo tvrdi da je na uglu današnjih ulica Nade Tomić i Nikole Pašića (nekadašnjem niškom Mutavdžijskom sokačetu) bila kuća njegovog pradede, a ne Sremčevog junaka Ivka.

Dileme su dobile na težini kada je gradska opština Medijana prošle jeseni baš na tom mestu postavila i otkrila spomen-ploču junaku Stevana Sremca gazda Ivku. Kustos Narodnog muzeja u Nišu Jovan Mladenović tvrdi za naš list da je spomen-obeležje, koje spada u red najznačajnijih događaja kojim se grad Niš odužio na dostojanstven način velikom piscu, na pravom mestu i da nema mesta nikakvoj polemici.

Oglasila se i Milica Simonović, čukununuka Mikala Nikolića, poznatog Kalče u delima Stevan Sremca, koja tvrdi da je njen predak imao kuću u današnjoj ulici Nade Tomić, a da je to zdanje srušeno 1948, posle velikih poplava koje su zahvatile Niš. A Kalča je bio podstanar kod Paligorića, na šta ukazuje i Radmila Jančić, potomak takođe stare i znamenite niške porodice.

Zanimljivo je da je Stevan Sremac događaje u svojim delima „smestio” u niški Šefteli sokak, pored Donine česme, dok je istoričar Borisav Andrejević u svojoj knjizi „Spomenici Niša” izričit da je Ivkova kuća bila baš na mestu za koje danas Mihajlo Paligorić tvrdi da je bila kuća njegovog pretka Spire Paligorića...

Još dugo se neće znati gde je bio „stari Niš”.


Toma Todorović

http://www.politika.co.yu/

[Graditelj]

Nišu preti žeđ

Snabdevanje grada pijaćom vodom je „u božjim rukama”, jer za sanaciju izvorišta u Ljuberađi nedostaje 65 miliona dinara

Niš – Ovog leta, u više navrata, rukovodstvo niškog vodovoda upozoravalo je da je snabdevanje grada vodom „u božjim rukama”. Potrošnja vode u najvrelijem periodu ovog leta dostizala je rekordnih 1.500 litara u sekundi, a izdašnost svih izvorišta bila je na minimumu koji je ponekad tek iznad 1.000 litara u sekundi. U proseku, Nišu je neophodno u svakom trenutku najmanje oko 1.200 litara vode u sekundi za normalno snabdevanje.

Vremenske prilike ove godine išle su naruku Javnom komunalnom preduzeću „Naisus”. Dolazi, međutim, kako se na svakom koraku ističe, kritičan period.

Izdašnost izvorišta nije jedina muka s kojom su u Vodovodu suočeni ove godine. Od novembra lane, kada je bujica odnela značajan deo mreže vodosistema „Ljuberađa” (na pojedinim mestima ga i potpuno uništila), i kada je istoimeno izvorište moralo da bude isključeno, radovi na njegovoj sanaciji nisu prestajali. Cevovod je obnovljen i dodatno zaštićen, ali za sanaciju samog izvorišta u Ljuberađi, u koritu reke Lužnice, nedostaje još najmanje oko 65 miliona dinara. Zato, iz Ljuberađe u Niš stiže tek oko 200 litara u sekundi, umesto preko 450 litara kolika je izdašnost tog izvorišta. Šta to znači u vreme kada je na tropskim vrućinama svaka kap dragocena, nepotrebno je posebno isticati.

– Ukupna investicija u Ljuberađi je 106 miliona dinara, grad je obezbedio 28 miliona, a Ministarstvo infrastrukture odobrilo je 13 miliona dinara – kaže za „Politiku” direktor niškog Vodovoda Dragoslav Marković.

Osim iz Ljuberađe, Niš se vodom snabdeva još sa izvorišta u Divljani, Mokri, Studeni, Krupcu i sa gradskog izvorišta Medijana (izvorište podzemnih voda). Ukupna izdašnost u najidealnijim vremenskim uslovima mogla bi da dostigne i do 1.800 litara u sekundi, ali takvi periodi su veoma retki, iako bi, nešto tako – kada bi stalno mogle da se dobijaju takve količine – to bilo od posebnog značaja. Jer, Niš raste, širi se, sve je više stanovnika i za kratko vreme, zbog povećanja broja korisnika, sadašnje maksimalne količine vode biće nedovoljne.

Poslednjih meseci izdašnost svih izvorišta zbog suše zna da pada i do 1.080 litara u sekundi, pa se tada uključuje Medijana u sistem. Nišlije u trećoj i četvrtoj visinskoj zoni su prve na udaru. Njihove slavine najčešće ostaju prazne, pa su se neki dosetili da kopaju svoje rezervoare. Pune ih kad ima vode, a kad je nema, troše se tajne rezerve. Ne bi se ni znalo da takvih privatnih rezervoara ima, da pre nekoliko godina na Paliluli u jednoj kući nije izbila epidemija zbog neispravne vode.

Niš će trajnije rešiti problem vodosnabdevanja tek sa završetkom vodosistema „Selova”. Na samo sedamdesetak kilometara jugozapadno od Niša, stoji i ne privodi se kraju izgradnja davno započete akumulacije čijim bi završetkom bilo rešeno i pitanje vodosnabdevanja ne samo Niša već i svih opština u topličkom kraju. U izgradnju akumulacije „Selova” u protekle 22 godine uloženo je preko 20 miliona dolara. Zna se da će kada vodosistem bude završen biti postavljena „instalacija” cevovoda kapaciteta od čak 2.600 litara vode u sekundi.

     O akumulaciji „Selova” kod Kuršumlije, najvrednijoj investiciji kraja 20. i početkom ovog veka u vodoprivredi Srbije, mnogo je puta bilo govora poslednjih godina.Davno je utvrđeno da su izvorišta prvog ranga, a voda u budućem bogatom sistemu vodosnabdevanja najviše prve kategorije, ali „Selova” se ne završava, iako je počela da se gradi još 1986. godine. A nestašice vode sve su češće...


Toma Todorović

http://www.politika.rs/

[Graditelj]

Da Vinčijevim mostom do Cerjanske pećine

Kada radovi budu okončani, most će predstavljati atrakciju „na ravnoj nozi“ sa pećinom do čijeg ulaza vodi

Niš – Iako je reč o potencijalno najvećoj turističkoj atrakciji u Srbiji, Cerjanska pećina, udaljena svega 14 kilometara od Niša, još nije otvorena za posetioce. Do sada je ispitano 6.000 metara pećine koju odlikuje raskošan krečnjački nakit, a pravi dragulj predstavlja posebna vrsta helaktita, takozvana pećinske ruža, jedinstvena na Balkanu.

Nadu da će ova prirodna lepota u dogledno vreme postati dostupna za turiste probudila je najava da će uskoro započeti izgradnja puta dužine tri i po kilometra od sela Cerje, a biće uređeni i prilazi do same pećine, ponajviše zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pomoć je obećana i iz ambasade Slovenije, čiji su predstavnici iz službe za ekonomske odnose boravili u Nišu i bili oduševljeni onim što su čuli o turističkim potencijalima Cerjanske pećine. A procenama Slovenaca valja verovati, ako se zna da ta država zarađuje 15 miliona evra od posetilaca tamošnje Postojnske jame.

I dok se u Nišu intenzivira izrada projekata za prilazne puteve i staze ka Cerjanskoj pećini, počelo je premošćavanje reke Cerjanke, kojim rukovodi Saša Draganović, inženjer građevine iz Direkcije za izgradnju grada Niša. Kada radovi na ćupriji budu okončani, most će predstavljati atrakciju „na ravnoj nozi“ sa pećinom do čijeg ulaza vodi. Jer, Draganović gradi most po originalnoj zamisli – Leonarda da Vinčija.

– Ideja mi je sinula na izložbi „Leonardovi kodeksi i mašine“ koja je lane mesec dana bila postavljena u Nišu, a zatim i u Beogradu. Podsećam, reč je o eksponatima, odnosno maketama iz galerije u Firenci, koje predstavljaju Da Vinčijeve zamisli, od kojih mnoge nisu nikada realizovane. U okviru izložbe bila je i maketa lučne konstrukcije mosta koja me je inspirisala za ćupriju na Cerjanki – kaže za naš list Saša Draganović.

T. Todorović

www.politika.rs

[Graditelj]

Akva park, hoteli, poslovni centri u Nišu - licitacije za tri značajne lokacije u novembru

Grad Niš ponudio je zainteresovanim investitorima tri atraktivne lokacije za ulaganje, a plac za izgradnju sportsko-rekreativnog centra u blizini Niške Banje i zemljište za hotel u centru grada biće ponuđeni na licitaciji 18. novembra. Oglas za Industrijsku zonu Donje Međurovo biće objavljen u petak (13. novembar 2009. godine), a aukcija se očekuje za 45 dana, najavio je za "eKapiju" Goran Mraović, iz niške kancelarije "Colliers", koja posreduje u prodaji.

Mraović je naglasio da su se za prve dve lokacije već javili zainteresovani investitori među kojima su kompanije iz Kazahstana, srpsko-italijanska firma "Naissus Company INC" i izraelska grupa "Kindom Invest" koja u Nišu gradi "Kingdom Hill" i "Nikola Tesla apartments".

Lozni kalem

- Lozni kalem, gde je previđena izgradnja sportsko-rekreativnog centar, nalazi se na 1 km od Niške Banje, na putu koji vodi ka Pirotu, a površina te lokacije je 13,75 hektara i opremljena je primarnom infrastrukturom. Planirana je izgradnju aqua parka, hotela, wellness centra i megamarketa, a početna cena na aukciji biće 10 EUR po metru kvadratnom. S obzirom na to da je stepen iskorišćenosti 50%, budući investitor moći će da sagradi više od 8.000 m2, a prema grubim procenama ulaganje u takav projekat biće veće od 20 mil EUR - objasnio je Mraović.

On je kazao da bi gradnja mogla da počne već u martu 2010. godine, a propisani rok za završetak je od 2 do 5 godina. Lokacija je podeljena na blok A i blok B. U Bloku A predviđena je izgradnja objekata sportskog sadržaja – terena za košarku, odbojku, tenis, aqua park, stadioni, utd. U bloku B planirana je izgradnja objekata zdravstvenog i turističkog karaktera - hotela sa wellness i spa centrom, restorana i kafea, dečjih igraonica...

- Najbliži sličan centar budućem Loznom kalemu je aqua park u Jagodini, ali se oni ne mogu porediti po veličini. Važno je napomenuti i da Niškoj banji nedostaju smeštajni kapaciteti, tako da će sadržaje centra moći da koriste i gosti banje.

Ispitivanja za izvorišta tople vode na lokaciji Lozni kalem nikada nisu rađena, ali od ranije postoje informacije da ceo Niš leži na tri velika geotermalna jezera.

Skopljanska ulica

Skopljanska ulica, na Trgu kralja Milana, nalazi se u strogom centru Niša, preko puta džamije, u blizini šetališta pored reke. Površina namenjna izgradnji hotela je 33,5 ari, budući hotel imaće najviše 15.000 m2, a maksimalna spratnost je P+11.

- Početna cena cena je 250 EUR po metru kvadratnom, a investicija u izgradnju hotela mogla bi da bude i do 20 mil EUR. Trenutno se na lokaciji u Skopljanskoj, koja je kompletno infrastrukturno opremljena, nalazi javni parking, a gradnja može da počne već u martu iduće godine. Kako je planirano, budući kompleks će sadržati objekte kao što su lokali i ugostiteljski objekti, banke i brojne uslužne delatnosti. Grad Niš nema hotel takvog tipa, jer su postojeći malog kapaciteta, odnosno maksimalne površine oko 2.000 m2. Rok za izgradnju objekta je dve godine.

Industrijska zona Donje Međurovo

Industrijska zona Donje Međurovo nalazi se sa južne strane ulaska u Niš, uz put prema Leskovcu i predviđena je za izgradnju objekata za skladišno-servisne i proizvodne funkcije sa mešovitom i ograničenom namenom, prodavnica i objekata za obavljanje uslužnih delatnosti.

- Investitorima je ponuđeno 10 ha, a cena je od 1.500 do 2.000 dinara po metru kvadratnom, odnosno nešto oko 20 EUR, s tim što je u tu cenu uračunata i naknada za korišćenje zamljišta, kao i komunalije. Zona je kompletno infrastrukturno opremljena, a zemljište je isparcelisano po blokovima. Najviše bi nam odgovaralo da se javi investitor koji bi zakupio celu zonu, i već vodimo pregovore sa zainteresovanima. Niš trenutno ima tri industrijske zone - Sever, Aerodrom, EI Niš - objasnio je Mraović, naglašavajući da će budući investitor u Donjem Međurovom odmah moći da počne izgradnju objekata.

To zemljište je već dva puta oglašavano, ali licitacije nisu uspele jer nije postojala adekvatna infrastruktura. Zato je Grad Niš, u saradnji sa Direkcijom za izgradnju grada konkurisao kod Ministarstva za nacionalni investicioni plan za novčana sredstva, pomoću kojih je zona i uređena.

www.ekapija.com

[Graditelj]

Bez jagma za „dragulj” placeve

Iako su Nišlije godinama bile zasute najavama da će se na lokacijama Lozni kalem i u Skopljanskoj ulici graditi atraktivni i prestižni objekti, na kraju se sve završilo odlaganjem tendera zbog nedovoljnog broja ponuđača

Mesecima seu Nišu čekalo na okončanje postupka davanja u zakup dve najatraktivnije ovdašnje lokacije: prostora Lozni kalem, na putu za Nišku Banju, i velikog placa u centru grada, u Skopljanskoj ulici. Ali, umesto da prema planu juče budu otvorene ponude zainteresovanih investitora, saopšteno je da se tender prolongira za – 18. januar sledeće godine.

Najverovatnije je rok od 30 dana, koliko je prošlo od kada je oglas raspisan, bio prekratak da bi se javio očekivani broj ponuđača.

Grad Niš tražio je od zainteresovanih investitora garancije banaka i neophodnu dokumentaciju i projekte, a da bi se sve to pribavilo, izgleda da je potrebno više od mesec dana – kaže za naš list Miomir Pešić, direktor gradske stambene agencije.

Odlaganje je, međutim, izazvalo veliko negodovanje u srpsko-italijanskoj firmi „Naisus kompani”, koja je bila zainteresovana za lokaciju Lozni kalem.
– Na vreme smo dostavili bankarsku garanciju na 28 miliona evra i zaista smatram da ovo više nema smisla. Prvobitna cena je bila sedam evra po metru kvadratnom i mi smo imali nameru da na Loznom kalemu gradimo akvapark. Kada su partneri iz Italije došli i predstavili taj projekat, uslovljeni smo da ne pravimo samo akvapark, već da zakupimo celu lokaciju i da tu sagradimo hotele, sportske terene i druge prateće sadržaje. I na to smo pristali, obećano nam je da ćemo dobiti popust na cenu od sedam evra po kvadratu, a onda se u oglasu pojavila cena od čak 10 evra. Stalno se nešto odlaže i menja, ali mi nećemo odustati. Čekali smo pet-šest godina, čekaćemo još i opet ćemo licitirati – kaže za naš list Bojan Stanisavljević, direktor niškog dela firme „Naisus kompani”, u kojoj italijanski partner ima većinski kapital.

Kako saznajemo, za drugu atraktivnu lokaciju, onu u Skopljanskoj ulici, nije bilo nijednog zainteresovanog ponuđača, iako je prethodnih godina najavljivano da će se tu graditi kongresni centar, zgrada opere, hotelski kompleks, multipleks bioskop....

U međuvremenu su se, ističu u niškom gradskom rukovodstvu, stekli uslovi da se oglasi davanje u zakup građevinskog zemljišta u zoni Donje Međurovo:

– Za to zemljište, kao i za Lozni kalem i plac u Skopljanskoj, oglas ćemo istovremeno objaviti 4. decembra, pa će se posle 45 dana, odnosno 18. januara iduće godine, odlučiti ko će dobiti pravo zakupa – kaže Miomir Pešić.

Toma Todorović

www.politika.rs