Dopis gospodina Miladina Vojnović-a

[Graditelj]

Прва реченица подсећа на саопштења из арсенала бившег Народног фронта у духу „као што се зна“. Што се „iskustva u održavanju, odnosno pokušajima da se intenzivnim održavanjem produži vek njegovog trajanja“ тиче, то искуство су стручњаци „Зеленило Београда“ врло сликовито показали убогаљивањем платана на потезу од Вуковог споменика ка студентском дому. Та дрва никада више неће развити крошњу која би пристајала уз претекло стабло па морају да се замене, а оцену њиховог интензивног одржавања дали су професори шумарског факултета констатацијом:

– У дрвореду који се налази у Булевару краља Александра од 1995. до 1997. направљени су велики пресеци на крошњама који не могу да зарасту . . .

 У овој констатације је на пристојан начин речено да је „Зеленило Београда“ несавесним „подмлађивањем“ оштетило те платане. И сада када су се дрва опоравила од тога да се „ produži vek njegovog trajanja“, ти који су их убогаљили хоће њиховом сечом да сакрију доказе свог стручног промашаја.

Стари платани ничим не ометају предвиђену реконструкцију булевара. У културној Европи, којој и ми желимо да се прикључимо, деведесетогодишњи платани су као ботаничка реткост под заштитом државе, а „Зеленило Београд“ хоће да све наше старе платане посече насупрот масовном негодовању Београђана, мада признају да та  дрва могу да поживе још десетак година до природног сушења. Па зашто да не сачекамо да прође тих десетак година када ће Београд моћи да дозволи себи трошак куповине одраслих дрва за њихову замену, јер прутићи пречника пар центиметара, које је „Зеленило Београд“ посадило наместо лане посечених здравих старих платана, тек ће за двадесетак година бити угледна дрва – али само под условом да „Зеленило Београд“ на њима не испробава свове мере продужења века трајања.

Те прутиће  „Зеленило Београд“ сада намерава да пресади на зелене површине. Да ли се при првобитном сађењу имало у виду да је њихово вађење, премештање и поновно сађења непотребан трошак на терет пореских обвезника, који је настао као последица једне од брзоплетих одлука  „Зеленило Београд“-а? Изгледа као да јавно комунално предузеће „Зеленило Београд“ није сервис Београђана који га финасирају него нека врста „државе у држави“ која Београђанима намеће своју вољу и одлучује мимо воље Београђана о судбини онога што му није дедовина па ни очевина него јавно добро свих Београђана.

Миладин Војновић, дипломирани шумарски инжењер

[Graditelj]

Поштовани,
У културној Европи, којој и ми желимо да се придружимо, деведесетогодишњи платани булевара Краља Александра били би као биолошка реткост под заштитом државе а наши надобудни дрвосече из „Зеленило – Београд“ наумили да их униште, иако признају да је њихов век још наредних десетак година. Проглашавају да су та дрва болесна вероватно на основу шацометријске оцене као што су то тврдили и за десетак лане посечених здравих платана пре њихове сече. Заменили су их прутићима пречника стабла од око 3 центиметра који ће за двадесетак година можда да буду угледна дрва, али само под условом да их „стручњаци“ ЈКП „Зеленило – Београд“ не „подмлађују“. Зар сеча тих старих платана није еколошки злочин?
 
Када на Вашем рачунару иза знака Internet-a укуцате „Зеленило – Београд“ отвориће Вам се њихов портал, па је довољно да кликнете на трећи излог у десном углу и да се отвори чланак под насловом „Дрворед у Булевару краља Александра“, из којега Вам наводим копиране најзанимљивије делове студије професора Шумарског факултета:
 
– У дрвореду који се налази у Булевару краља Александра од 1995. до 1997. направљени су велики пресеци на крошњама који не могу да зарасту и захватила их је централна трулеж. Остао је само један део који је здрав, а на њега се настављају гране дужине по седам и више метара, пречника од 10 до 15 центиметара.
 
Са ове две реченице је на врло пристојан начин речено да су стручњаци односно „стручњаци“ ЈКП „Зеленило – Београд“-а упропастили оба дрвореда дуж булевара Краља Александра својим „подмлађивањем“, мада смо их својевремено безуспешно упозоравали да то не чине јер платани нису врбе па их то њихово „подмлађивање“ упропашћује. Одговор је био да ми имамо застарела схватања. Сваки наш сељак зна да се патрљак одсечене гране мора залити воском или смолом да не би почео да труне као и да одсечене дебеле гране идућег пролећа терају ластаре који после израстају у дугачка танка стабла, али стручњаци ЈКП „Зеленило – Београд“-а то древно знање наших сељака нису уважавали. Даље у студији стоји да:
 
Та стабла представљају потенцијалну опасност за безбедност грађана.
 
            Ово упозорење је само „зихерашко“ ограђивање, јер сва млада дрва, када расту, у једно време постижу пречник стабла од 10 до 15 центиметара па се не ломе од ветра. Дрво је материјал који не зна за замор, кao што је то нормална појава код метала итд., па трпи наизменично савијање од ветра без икаквих штетних последица. Даље у том чланку стоји да:
 
– Грађанима је врло битно рећи да нове саднице нису саднице од годину, две дана, већ од седам до десет година и већ су формиране. Оне ће врло брзо преузети функцију већ постојећих и зато је боље засадити их сада па за седам година имати прави дрворед, него чекати наредних десет година да се та стабла сруше па онда садити нова.
 
Па ако је то тако, онда сачекајмо да се постојећа стабла осуше (а не сруше) па да их онда заменимо понуђеним садницама које ће тада бити десетак година старија дрва са пристојном крошњом. Прогноза од само десетак година до природног сушења платана тачна је или нетачна као и свака друга прогноза, а платани су дуговечна дрва у шта свако може да се увери у Топчидеру али и на Intrenet-у. То о рушењу стабала је прича за малу децу, јер су прошле године некритично посечених десетак наводно болесних платана на булевару имали потпуно здраве пресеке почев од грана па до пања – са изузетком патрљака које „стручњаци“ ЈКП „Зеленило Београд“ после одсецања грана ничим нису залили.
 
У одговору, са потписом руководиоца ИНФО-ЦЕНТРА ЈКП „Зеленило Београд“ дипл.инг.пејз.арх, на мој приговор на сечу платана послат општини „Звездара“ стоји дословно:
 
Међутим, никада се стабла која расту у дрворедима па чак и на скверовима или у парковима у централној зони, не могу поредити са онима која су заштићена од директног утицаја свакодневне веома јаке фреквенције саобраћаја, а тиме и велике количине издувних гасова, дима, прашине... и осталих неповољних санитарно-хигијенских услова.
 
Овим је сликовито речено да су 2 + 2 = 4. Што се прашине тиче, њу кише успешно спирају, а све ово остало набројано што постојеће бујне крошње пречишћавају треба после истребљења платана наша плућа да пречишћавају укључујући и врло отровни угљен-моноксид (СО) барем за наредних десетак година док млада дрва не развију повеће крошње.
 
И да се вратим на почетак овог дописа: Зар Београђани треба да буду таоци милости и немилости затуцаних дрвосеча ЈКП „Зеленило Београд“-а па да о судбини великог дела „плућа“ града одлучују стручњаци односно „стручњаци“ који су, према оцени професора Шумарског факултета, такозваним „подмлађивањем“ скоро упропастили платане дрвореда дуж булевара Краља Александра. Неке од тих платана већ су „стручно“ унаказили недавном бесомучном сечом грана до трупа дрвета на северној страни булевара од Вуковог споменика ка студентском дому. Никоме од нас шумарских стручњака није јасно шта је ЈКП „Зеленило Београд“ са тим хтело да постигне јер ти унакажени платани, исто као и убогаљени платан на булевару испред зграде број 248,  никада више нажалост неће развити крошњу која би пристајала уз претекле трупове него само неугледне ластаре. Како та овако осакаћена дрва представљају ругобе то преостаје једино да се замене — али то не важи за све остале платане дуж булевара који се лети оките врло здравом зеленом и бујном крошњом док их ЈКП „Зеленило Београд“ не буде поново, недајбоже, „подмлађивало“ као да су платани врбе. —  Зато пустимо да и ти наши платани умиру усправно без ичијег „подмлађивања“ или неке друге „стручне“ обраде, које само некорисно празне градску благајну!
 
Уз поздрав, Миладин Војновић, дипломирани шумарски инжењер