Gradske vesti ~ Zanimljivosti ~ Aktuelnosti

[Graditelj]

Investitore guše komunalci

Većina subotičkih investitora koja privodi kraju izgradnju stambenih objekata novac je obezbedila zahvaljujući kreditima, iako među neimarima vlada mišljenje da sa “bankarima treba biti oprezan”.

U kvadratni metar stana, koji nude za 800 evra, građevinari su uložili 600 evra, a kada se odluče na gradnju “mnogi nisu ni svesni u kakvu avanturu ulaze”, tvrde već iskusni neimari.

Ivan Prčić, vlasnik “Termoprojekta”, gradi višespratnicu u Ulici Sonje Marinković i kaže da cenu kvadratnog metra, osim lokacije placa, zidaju troškovi građevinskih radova i komunalne infrastrukture u koju sem novca treba uložiti puno strpljenja. Za objedinjeni plac investitor sa više vlasnika ponaosob mora regulisati ugovore o isplati ili kompenzaciji, a potom na scenu stupaju geodete, Direkcija za izgradnju grada, urbanisti i drugi stručnjaci.

- Do lokacijske dozvole za početak gradnje potrebno je godinu dana da bi se pribavila sva dokumentacija, a paralelno se naručuju projekti i prikupljaju se saglasnosti javno-komunalnih preduzeća. Neophodno je obezbediti trafo-stanicu koju investitor predaje “Elektrovojvodini” i kompletna procedura je komplikovana i skupa koliko i sama gradnja objekta jer se za trafo odvaja deo placa i pravi se poseban projekat. Isti posao sledi i za uvođenje grejanja sa “Toplanom” ili “Suboticagasom” i drugim komunalnim službama, a deo placa koji je postao vaše vlasništvo morate prepustiti gradu na ime proširenja ulice. Dakle, prvo placeve spajate u jedan da biste ga na kraju delili za trafo-stanicu, ulicu i deo koji ostaje vama - objašnjava pretproceduru početka izgradnje Ivan Prčić.

Prema njegovim rečima za opremanje građevinskog zemljišta danak ne uzimaju samo komunalne firme, već i Direkcija za izgradnju grada koja bi trebalo deo novca da uloži u spoljno uređenje, recimo trotoare, međutim, zbog krize “trenutno ne čini ništa”. Ivan Prčić kaže da se za plaćanje komunalija u celosti u Subotici dobija popust od 20 odsto, dok se u Novom Sadu investitorima izlazi u susret sa 50 odsto nižim cenama.

- Da bih isplatio kompletne troškove uzeo sam kredit, a pošto su banke veoma zahtevne trebalo je dva meseca da obezbedim novac. Problemi nastaju i kod izbora izvođača radova jer je sve manje kvalitetnih radnika, a kada rešite i taj problem i novac iz kreditnog aranžmana uplatite građevinskoj firmi ostajete bez sredstava za završetak objekta. Pošto prodaja stanova tapka u mestu trenutno zatišje vas primorava u dodatno kreditno zaduženje - pojašnjava poteškoće neimara Ivan Prčić.

Milana Maličevića, vlasnika firme “Profit”, najviše iritira način na koji javna komunalna preduzeća dolaze do novih potrošača. On kaže da bi kvadrat stana mogao da bude jeftiniji jedino kada Direkcija za izgradnju grada i javna komunalna preduzeća ne bi unapred naplaćivala infrastrukturu i kada bi država ustupala placeve za gradnju.

- Neprofitabilne stanove je moguće graditi jedino ako vas država oslobodi obaveza prema komunalcima kojima sve morate platiti unapred, iako im obezbeđujete potrošače. Posebna priča je dobijanje građevinske dozvole jer očigledno da postoji problem u organizaciji opštinskih službi. Zbog silnih peripetija u kojima se ni lokalni investitori ne snalaze najbolje iz Subotice je pobeglo mnogo stranaca koji su nameravali da ulože novac u poslovno-stambene objekte - kaže Milan Maličević.

On dodaje da investitori imaju problema i sa izvođačima radova jer više “nema kvalitetnih tesara, armirača, keramičara, molera i drugih građevinaca, već na gradilištima rade priučene zanatlije koji misle da je građevina lopatanje”.

- Investitori koji kvadrat stana prodaju ispod 700 ili 800 evra svesno ulaze u minus, zbog čega mogu dovesti u pitanje završetak objekta. Da nisam imao banku iza sebe teško bi ispoštovao uslove gradnje koje je dodatno ugrozila kriza jer za razliku od prethodnih godina trenutno je prava umetnost naći kupca za stan, iako cena nikada nije bila povoljnija - zaključuje Maličević.

www.blic.rs

[Graditelj]

Prečistač kasni godinu dana

Za najveću komunalnu investiciju u Subotici i projektant i izvođač radova izabrani na međunarodnom tenderu, tako da su i grad i preduzeće ostali bez uticaja na poštovanje rokova gradnje

Glavni izvođač radova na subotičkom prečistaču, holandska firma „DHV” ponovo je produžila rok za konačni završetak poslova na najvećoj gradskoj komunalnoj investiciji. Iako je do kraja decembra trebalo da bude završena i linija mulja, čime bi se zaokružio proces prečišćavanja otpadnih voda, rok je sada prolongiran za april. To znači da će završetak kompletnih radova na prečistaču kasniti najmanje godinu i po dana.

– Odbili smo u decembru da preuzmemo digestore za mulj zbog nezavršenih građevinskih i drugih radova. Trenutno radovi na objektu stoje zbog hladnog vremena, a izvođač tvrdi da će konačno biti završeni u aprilu, kaže za „Politiku” Valerija Tot, direktorica JKP „Vodovod i kanalizacija” u okviru kojeg se odvija ova velika investicija.

U skladu sa sporim odmicanjem radova na terenu, aneksom ugovora grad je produžio povlačenje kredita do aprila 2010. što je poslednji rok da se utroši svih 17,6 miliona evra koliko se Subotica pre šest godina zadužila kod Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske agencije za rekonstrukciju. Direktorica Tot kaže da su i gradu i preduzeću u slučaju ovog projekta gotovo vezane ruke i da ne mogu mnogo da utiču, ali da je to posledica uslova pod kojima je uzet kredit od međunarodne zajednice.

– Ono što mnoge zbunjuje jeste činjenica da je tender raspisan po sistemu: projektuj i gradi, odnosno da je Subotica dala samo parametre kvaliteta otpadne vode i kakva se očekuje da bude nakon prečišćavanja. Izrada kompletne izvođačke dokumentacije kao i gradnja poverena je istoj firmi, kaže Tot.

Direktorica Tot kaže da je od juna prošle godine preduzeće počelo da obračunava penale „DVH-u” zbog kašnjenja i da su do početka decembra iskoristili maksimum od 910.000 evra. U međuvremenu, zbog velikih problema u kvalitetu gradnje aeracionih bazena, odnosno četiri velika cilindrična taložnika otpadnih voda na kojima su se pojavile pukotine, „Vodovod i kanalizacija” je tražila bankarske garancije. Tako je na aeracione bazene stavljena garancija od 40.000 evra, a na dva digestora za mulj, kod kojih su se takođe pojavile pukotine, ukupno 100.000 evra. Ovaj iznos, kako za „Politiku” objašnjava Tamaš Rabakezi, rukovodilac investicije, dovoljan je da, ukoliko se u godinu dana nakon potpunog preuzimanja ovih objekata pojave problemi, oni iz ovih garancija budu sanirani.

Trenutno, počeo je da teče probni rad od godinu dana za prvu fazu prečistača, odnosno za liniju vode koja je puštena u rad 24. maja prošle godine, šest meseci kasnije nego što je planirano, a sredinom decembra „Vodovod i čistoća” završili su preuzimanje objekta od izvođača.

– Sada teče probni rok od godinu dana u kojem izvođač mora da otkloni sve naše primedbe. Za sada imamo dobro iskustvo sa radom prečistača jer je kvalitet izlazne vode koja se sada uliva u Palić usklađena sa evropskim standardima, naročito kada je reč o fosfatima i azotnim jedinjenjima. Prvi dokaz da se u Palić uliva čista voda jeste i da se u delu jezera oko prečistača pojavljuje flora i fauna koje do sada nije bilo – kaže Rabakezi.

www.politika.rs

[Graditelj]

Godina preokreta za Suboticu

Grad je konačno dobio 200 hektara zemljišta koje može da ponudi investitorima. Predstoje radovi kako bi se tri lokacije opremile i ponudile ulagačima

Subotica je konačno dobila oko 200 hektara zemljišta koje može da ponudi investitorima. Time se ovaj grad nalazi pred rešenjem svog gorućeg problema, pronalaženjem zemljišta koje može da ponudi investitorima za otvaranje pogona. Potpisivanjem tri ugovora sa Direkcijom za imovinu Republike Srbije stavljena je tačka na petogodišnje pregovore o preuzimanju vojne imovine u Subotici.

Radi se o atraktivnim lokacijama. Kasarna „Petar Drapšin", između Subotice i Palića, pogodna je za tržne centre, a poligon Radanovac povoljan je za laku industriju. Treću lokaciju, 53 hektara poljoprivrednog zemljišta u Malom Bajmoku uz Slobodnu zonu Subotica je dobila bez naknade.

Grad podiže kredit

Za 144 hektara vojne imovine grad treba da isplati 178 miliona dinara u roku od četiri meseca. U gradskoj kasi tog novca nema, ali prema rečima gradonačelnika Saše Vučinića grad će podići kredit i zemljište isplatiti na vreme. Iznos kredita biće veći 178 miliona kako bi se lokacije opremile i opremljene ponudile ulagačima.

- Pregovori sa Vojskom Srbije započeli su 2005. Iako se čini da je to dug period, Subotica je prvi grad u Srbiji koji je okončao vrlo složen proces razmene vojne imovine - kaže Dušan Guslov, pomoćnik gradonačelnika za kapitalna ulaganja.


Nedostatak zemljišta za ulagače bio je veliki hendikep Subotice, zbog kojeg su je investitori uglavnom zaobilazili. Grad već deceniju tavori, a gradske vlasti se nadaju da će sa preuzimanjem ovog zemljišta Subotica krenuti sa mrtve tačke.

- Imali smo dosta značajnih investitora ali smo morali da ih upućujemo na privatne lokacije iako su oni prevashodno tražili parcele u vlasništvu grada, zbog podsticajnih sredstava i povoljnosti koje grad može da ponudi. Nakon preuzimanja vojne imovine, Subotica je izbila na vrh mape SIEPE i VIP-a, agencija na republičkom i pokrajinskom nivou koje se bave podsticanjem izvoza i stranim ulaganjima - kaže Guslov.

Grad nema kapitala da pokrene ulaganja i sve su oči uprte u strane investitore. Da bi ih što spremnije dočekali, grad je formirao i javno preduzeće „Privredno-tehnološki parkovi Subotice".

Kada grad definitivno postane vlasnik vojne imovine najviše posla imaće bageri. U kasarni „Petar Drapšin" pod krovom je 8.400 kvadratnih metara vojnih spavaona i montažnih objekata od kojih se isplati adaptirati svega 2.000 kvadratnih metara.

- Najpre ćemo na ovu lokaciju da preselimo Poslovni inkubator koji se nalazi pod rentiranjem u „Severu". Tim bismo značajno smanjili troškove, a i dalje bismo podsticali mlade privrednike da razvijaju posao. Tu će biti smešteni i uprava novog preduzeća i nužni sadržaji za investitore da dok pripremaju projekte ne sede po kafanama i hotelima već da im obezbedimo opremljene kancelarije u kojima će moći da rade. Planiramo da neke objekte adaptiramo u prostore za prezentaciju - objašnjava Guslov.

Zainteresovani Mađari

Osim investitora iz Češke i Mađarske koji su već pokazali interesovanje, Subotičani očekuju ulaganja iz Italije, Nemačke i Austrije.

- Ima velikih interesovanja iz Mađarske. Radi se o firmama koje žele da isele proizvodnju i lociraju je kod nas zbog niza pogodnosti, manjih komunalnih troškova, jeftinije radne snage i popusta koje članice EU ne mogu da daju investitorima, a mi smo još u toj mogućnosti. Ako za dve godine uspemo da uposlimo od 1.500 do 2.000 ljudi, mislim da će to biti odličan rezultat.

To su direktna radna mesta ali ne treba zaboraviti da investitorima koji pokrenu proizvodnju uvek nešto treba sa domaćeg terena. To znači neposredno još mnogo posla za one koji će sitnicama da snabdevaju fabrike. Ljudi traže i zabavu, pa računamo da će oživeti ugostiteljstvo, turizam, saobraćaj i da će sve u jednom lancu povući razvoj grada. Pred nama je godina velikog spremanja: da se što pre pripreme lokacije, da se što pre izađe na licitaciju i da se SIEPA i VIP angažuju kao i mi na marketingu da obnarodujemo da Subotica ima lokacije za investitore - objašnjava Guslov.   

Gasifikacija zone

JKP „Suboticagas" investiraće ove godine 8,5 miliona dinara u opremanje kompleksa kasarne „Petar Drapšin" gasnim instalacijama. Njihovim stopama krenuće i druga komunalna preduzeća u Subotici, jer će uskoro na ovim lokacijama imati nove korisnike.

pressonline.rs

[Graditelj]

Ruše betonski skelet posle pet decenija

Umesto betonskog skeleta u strogom centru Subotice, koji je više decenija bio stecište narkomana i potencijalni izvor zaraze, najverovatnije će biti izgrađen petospratni stambeno-poslovni kompleks, sa dva nivoa podzemnih garaža i panoramskim restoranom na vrhu objekta. Rušenje skeleta trebalo bi da počne 1. oktobra 2010. godine i koštaće grad oko pet miliona dinara. Nakon toga, investitor novosadska „Holteh gradnja“ trebalo bi da počne sa radovima.

Gradnja na lokaciji pored Otvorenog univerziteta počela je još 1960. godine, ali su radovi prekinuti i do 1997. godine nije bilo nikakvih pomaka. Između tadašnje gradske vlasti, na čijem je čelu bio Jožef Kasa, i „Holteh gradnje“ potpisan je ugovor o zajedničkom ulaganju, ali pošto grad nije pristupio rušenju i uklanjanju betonskog skeleta, kako bi se izgradio objekat površine 10.000 kvadratnih metara, novosadska firma je u junu 2008. godine podnela tužbu protiv suinvestitora Trgovinskom sudu u Subotici i zatražila isplatu 4,2 miliona evra.
 
U međuvremenu, nova gradska vlast i „Holteh gradnja“ su postigli sporazum o sudskom poravnanju, a Gradsko veće juče je dalo ovlašćenje gradonačelniku da ga potpiše u ime grada.

- Investitor je odustao od odštetnog zahteva i sada smo konačno došli u priliku da se konačno rešimo betonskog skeleta koji je decenijama narušavao izgled centra grada i bio potencijalni izvor zaraze. Naša obaveza je da na toj parceli i delu neuslovnog prostora omogućimo gradnju petospratnog objekta, što je u skladu sa usvojenim planom detaljne regulacije. Očekujem da će skelet biti srušen do kraja godine - rekao je „Blicu“ pomoćnik gradonačelnika za infrastrukturu Jasmin Šečić.

Osim rušenja, grad je u obavezi i da izradi tehničku dokumentaciju za infrastrukturne vodove, rekonstruiše podzemne vodove, izgradi internu saobraćajnicu, uredi javnu površinu, izgradi i opremi trafo-stanicu, kao i da, na svoj račun, pribavi svu potrebnu dokumentaciju, saglasnosti i dozvole, osim naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.

- Naknada za uređivanje građevinskog zemljišta po metru kvadratnom stambene površine u toj zoni košta 2.328 dinara, za poslovne prostore 4.657 dinara, a „Holteh gradnja“ će moći da je plati u 24 mesečne rate - dodao je Šečić.

Odustali od desetospratnice

Prema prvobitnom ugovoru iz 1997. godine, novosadska firma trebalo je da izgradi desetospratni objekat, ali to nije naišlo na dobar prijem kod gradskih urbanista, pa je spratnost prepolovljena.

Zemljište na kojem će biti izgrađen stambeno-poslovni kompleks površine je 0,8 hektara, a investitoru će na raspolaganje biti stavljena još 574 kvadratna metra gradskog zemljišta ukupne vrednosti 86.100 evra.

blic.rs

[Graditelj]

Ruše secesijske kuće

Skupština Subotice usvojila je Predloga plana detaljne regulacije Subotica - Centar I, prva zona, iako je Udruženje za zaštitu i razvoj okruženja i graditeljskog nasleđa „Protego“ apelovalo da se predlog preispita. Građane i nezavisne stručnjake najviše su uznemirile „predviđene intervencije, odnosno rušenja koja bi gradskom jezgru dugoročno i u značajnoj meri izmenila karakter i izgled centra grada“.

Za rušenje predviđeni bivši bioskop „Zvezda“ i kuće sa brojevima 11 i 13 u Ulici Vase Stajića

Za rušenje su predviđene i zgrada bivšeg bioskopa „Zvezda“ i kuće sa brojevima 11 i 13 u Vase Stajića koje su najstariji objekti u stilu secesije u Srbiji izgrađene 1899. godine, a koje istoričari i arhitekte smatraju vrednima zbog čega ih je Zavod za zaštitu spomenika kulture stavio pod zaštitu.

Direktor Zavoda Geza Vaš kaže da je u vreme izrade plana Zavod za urbanizam tražio da „odrede vrednost i sudbinu oko 200 zaštićenih objekata“.

- U Zavodu smo bili jedinstveni o statusu svih objekata, ali su dileme nastale oko kuća u Vase Stajića i objekta bivšeg bioskopa „Zvezda“ koji je građen u srpsko-vizantijskom stilu. Trebalo je da procenimo njihovu arhitektonsku vrednost. Na nas su pritisak vršili i stanari tih kuća koji nisu više u stanju da ih održavaju i vide priliku za zaradu - kaže Geza Vaš.

Zavod za zaštitu spomenika je podlegao pritiscima na kraju dao saglasnost što je učinila i Komisija za planove, te su i ovi objekti stavljeni u plan za rušenje.

Za otkriće vrednosti kuća u Vase Stajića koje su zasmetale urbanistima u želji da prošire saobraćajnicu u tom delu grada, zaslužna je docentkinja na Građevinskom fakultetu dr prostornog planiranja Viktorija Aladžić. Prema njenim rečima, odluka grada da stare kuće budu srušene je dokaz „da nismo u stanju da prepoznamo prave vrednosti“.

- Očigledno je da je brza zarada važnija od svega i na taj način gubimo jedan po jedan objekat, a što je najgore počinjemo da se navikavamo na takvo stanje. Sada govore kako su u pitanju mali i beznačajni objekti, ali i dijamant je mali pa nam je svima poznato šta znači posedovati ga - kaže Aladžićeva.

Predsednika „Protega“ Gabora Mesaroša rastužila je odluka odbornika koji nisu uvažili stručni apel da ipak razmisle na vreme o svemu „jer posle nema popravki i vraćanja na staro“.

- Zavod i druge institucije bi morale da povedu računa dokle se može investitorima izlaziti u susret. Umesto da štite objekte oni omogućavaju interese pojedinaca, a u tome su im sada svesrdno pomogli odbornici - kaže Mesaroš.

Jedan od članova „Protega“ koji je Komisiji za planove uputio primedbe za Plan detaljne regulacije, arhitekta mr Žombor Sabo, kaže da je Skupština, nažalost, usvojila političku, a ne stručnu odluku kojom se izašlo u susret grupi investitora.
 
blic.rs