Mostovi Beograda ~ Izgradnja ~ Rekonstrukcija

[Graditelj]

Neophodno izbeći blokadu saobraćaja gradu, upozorava Nikola Hajdin

Hitna još dva mosta na Dunavu

Jedan bi bio izgrađen kod Vinče, dok bi drugi most trebalo da spaja Zemun i Borču, objašnjava predsednik SANU. Nije isplativije praviti dva "skromnija" mosta umesto jednog grandioznog preko Ade Ciganlije. O postavljanja barži između Novog Beograda i starog dela grada, treba da odluče stručnjaci.

Jedna od najtežih situacija koje mogu da zadese gradove na velikim rekama je nedostatak mostova, a Beograd u tom pogledu stoji izuzetno loše, ocenio je juče akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU i priznati konstruktor mostova.

- Ne bi bilo dobro da dođemo u situaciju da nedostatak mostova bude razlog blokade saobraćaja između dva dela grada i to treba izbeći, zbog čega se osim na adaptaciji postojećih mora raditi i na izgradnji novih mostova - rekao je predsednik SANU u intervjuu Tanjugu.

U svetu je praksa da se mostovi redovno održavaju i opravljaju i te opravke su relativno male, a u Srbiji su, kako je rekao Hajdin, zbog teške situacije kroz koju smo prošli tokom poslednjih 15 godina, postojeći mostovi zapušteni i u veoma teškom stanju.

- Mi smo čekali isuviše dugo na njihovu opravku i krajnje je vreme da se tome priđe. Pančevački most i Gazela zahtevaju hitnu popravku. Elementi glavne konstrukcije Pančevačkog mosta su u lošem stanju i rehabilitacija tog mosta trebalo bi da usledi u godini pred nama - upozorio je Hajdin.

Govoreći o najavljenoj mogućnosti postavljanja barži između Novog Beograda i starog dela grada, radi preusmerenja saobraćaja u periodu radova na mostovima, predsednik SANU smatra da o tome treba da odluči struka.

Hajdin je rekao da su za odvijanje saobraćaja bez zastoja Beogradu neophodna najmanje dva mosta preko Dunava. Jedan bi bio izgrađen kod Vinče, dok bi drugi most trebalo da spaja Zemun i Borču, precizirao je on, dodavši da već ima najava da bi izgradnju jednog od njih kreditirala japanska vlada.

POSTAVITI BLOKOVE NA ŽELEZNIČKI KOLOSEK "PANČEVCA"

Hajdin smatra da prvi deo rekonstrukcije neće ometati saobraćaj, dok bi drugi deo mogao da bude izveden tako što će drumski saobraćaj biti izmešten na postojeći rezervni železnički kolosek, koji se ne koristi. Na taj kolosek bi bile postavljene betonske ploče preko kojih bi se kretala vozila, precizirao je on, ocenivši da to neće dovesti do ozbiljnijeg ometanja saobraćaja.

MOSTOVI BEZBEDNI

Iako su "Gazela" i "Pančevac" daleko više opterećeni saobraćajem nego što je to bilo predviđeno u doba njihove izgradnje, Hajdin je naglasio da "građanstvo ne treba da brine" da je zbog toga ugrožena njihova stabilnost.

- I jedan i drugi most su pod kontrolom saobraćajnih stručnjaka i što se tiče bezbednosti, razume se da saobraćaj ne bi bio dozvoljen kada mostovi ne bi bili bezbedni - naglasio je Hajnin.

BEZ OBILAZNICE NEMA POPRAVKE GAZELE

Govoreći o mostu Gazela, Hajdin je rekao da je uslov za početak njegove rekonstrukcije izgradnja obilaznice kod Ostružnice kako bi se tuda preusmerila vozila koja se sa Ibarske magistrale kreću u pravcu Dobanovaca i obratno.

- Da li će se još nešto raditi po pitanju rasterećenja saobraćaja u tom prelaznom periodu, zavisi od studija koje se rade u gradu, a koje se bave problemom olakšavanja opravke Gazele kroz preusmeravanje saobraćaja - kazao je Hajdin.

Početak gradnje mosta na Savi koji bi spajao Novi Beograd i Čukaricu, čiji je idejni projekat poznat javnosti, planiran je za proleće. NJegova gradnja bi, rekao je Hajdin, trebalo da traje nešto više od tri godine, a u toku je tender na kome treba da bude odabran jedan od dva ponuđača za njegovu izgradnju.

- Novi Beograd raste velikom brzinom i ubrzo će se ukazati potreba za mnogo intenzivnijim vezama između dva dela glavnog grada - upozorio je predsednik SANU. On je netačnim ocenio tvrdnje da bi bilo isplativije praviti dva "skromnija" mosta umesto jednog "grandioznog" preko Ade Ciganlije. Hajdin je podsetio da nijedan beogradski most preko Save nema stubove u vodi i da će i ubuduće biti tako zarad plovnosti reke. Zato nijedan most koji bi bio građen po tom principu ne može biti jeftiniji od onog koji je izabran na konkursu da premosti Savu kod Ade Ciganlije, rekao je Hajdin. On je objasnio da je njegova prednost u širini većoj od uobičajene, naglasivši da na cenu mosta pre svega utiče probijanje rokova prilikom gradnje.

- Ekonomičnost izgradnje mosta sastoji se u balansu između vremena gradnje i angažovanja odgovarajućih sredstava - naglasio je priznati konstruktor mostova. Jedan od mostova čija je gradnja planirana je i takozvani "metro most", koji će biti postavljen u blizini Brankovog mosta. NJime bi trebalo da saobraća najavljeni beogradski metro.

Hajdin je kazao da srpske firme koje se bave gradnjom mostova, a svojevremeno su bile "rame uz rame" sa velikim međunarodnim kompanijama, nisu više konkurentne na svetskom tržištu. Prvi problem koji ih onemogućava da se jave u svojstvu glavnog izvođača radova je u zastareloj mehanizacija koja godinama nije obnavljana, ukazao je Hajdin.

Drugi problem je u tome što se kod konkurisanja na bazi inostranih kredita ili donacija od firmi traži da pokažu da li su radile iste ili slične mostove u poslednje tri do četiri godine. Pri tom, oni koji finansiraju izgradnju mosta najčešće utiču i na izbor izvođača radova, precizirao je Hajdin, objašnjavajući zašto se domaće firme ne mogu naći u konkurenciji za glavnog izvođača radova.

To, međutim, ne znači da neće učestvovati u izgradnji mostova, pošto će u znatnoj meri biti angažovane kao podizvođači, dodao je on.

- Ono što je najvažnije je to da i dalje imamo stručnjake koji mogu da prave i praviće velike mostove - kazao je Hajdin.

Akademik je izrazio uverenje da će privatizacijom i transformacijom naših građevinskih firmi one ponovo biti u situaciji da na međunarodnom tržištu uspešno konkurišu za poslove glavnog izvođača građevinskih radova.

Izvor: Glas Javnosti

[Graditelj]

Radovi probijaju rokove

Radovi na Starom savskom mostu i u Južnom bulevaru sigurno probijaju rokove zbog, kako nadležni tvrde, lošeg vremena ili tehničkih nedostataka na koje su radnici nailazili tokom rekonstrukcije.

Sneg koji je poslednjih dana zavejao Beograd i niska temperatura usporili su radove na Savskom mostu. To znači da od najavljenog prolaska tramvaja preko mosta početkom godine ipak neće biti ništa.

- Problem je što antikorozivna zaštita ne može da se nanosi u ovakvim vremenskim uslovima jer bi bila oštećena. Bolje je i sačekati, malo produžiti radove, nego da posle ponovo moramo da obustavljamo saobraćaj. Ipak, nadamo se da će radovi biti zarvšeni u roku - kaže za „Blic“ Snežana Voštinarov, direktor „Beokom servisa“.

Radovi na Starom Savskom mostu počeli su 13. oktobra i prema prvim planovima trebalo je da traju četiri meseca. Trenutno je u toku postavljanje levog tramvajskog koloseka.

- Ostaje nam da se nadamo da će se vreme prolepšati. U ovim uslovima je zaista nezahvalno prognozirati kad će krenuti tramvaji i kad će rekonstrukcija biti završena - dodaje Voštinarov.

Obnova Južnog bulevara, od Autokomande do Ulice Maksima Gorkog počela je 30. avgusta. Kako je najavljeno, Bulevar je trebalo da već početkom 2008. godine zasija novim sjajem, ali su radovi produženi za najmanje mesec dana. Krivci su delom loši vremenski uslovi, a delom i podzemne instalacije na koje su naišli.

- Trenutno je u toku sanacija kanalizacionih i vodovodnih kućnih priključaka. Veliki problemi iskrsli su zbog toga što kućni priključci nisu ucrtani u planskoj dokumentaciji, pa su ih radnici kopanjem otkrivali. U ovom trenutku postojale su dve solucije. Ili da se zatrpa ono što je postoji, što bi uslovilo nova raskopavanja posle rekonstrukcije, ili da se postojeći priključci dovedu u tehnički ispravno stanje, kako stanari kasnije ne bi imali problema. Naravno, odlučili smo se za drugu varijantu zbog čega će radovi neminovno biti produženi - kaže Nenad Bajić, šef odeljenja za odnose sa javnošću Direkcije za građevinsko zemljište.

Ipak, dobra vest je da će saobraćaj kroz ovaj deo Južnog bulevara krenuti već polovinom januara jer se završni radovi odnose na uređenje trotoara i parking mesta, navodi Bajić.

Rekonstrukcija Pančevačkog mosta i Gazele počeće tek nakon završetka pomenutih radova. Kako je ranije najavljeno deo obilaznice od Ostružnice do Orlovače trebalo bi da bude završen do juna 2008. godine.

Gazela na jesen zatvorena za saobraćaj

Radovi na „Gazeli“ počeće na proleće, ali će most delimično biti zatvoren za saobraćaj tek na jesen. Pontonski mostovi i prevoz brodićima preko reke su varijante koje se još uvek razmatraju kako bi saobraćaj bio olakšan za vreme radova.

Pančevac na proleće

Rekonstrukcija Pančevačkog mosta, koja je nekoliko puta odlagana, definitivno počinje na proleće. Sredstva su isplanirana, a tačan datum početka radova zavisiće od tendera za izbor izvođača, koji će uskoro biti raspisan. Iako je odavno poznato da je konstrukcija mosta ruinirana, zatečeno stanje iznenadilo je i inženjere Saobraćajnog instituta CIP. Najavljeno je da tokom rekonstrukcije neće biti zatvaranja drumskog saobraćaja.



http://www.blic.co.yu/

[Graditelj]

Most Nenadu Bogdanoviću?

Na poslednjoj sednici Skupštine grada glatko odbijena inicijativa da budući most preko Ade Ciganlije dobije ime po preminulom gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću

Na poslednjem zasedanju Skupštine grada bivši radikal, a sada nezavisni odbornik Mile Jovičić iznanadio je sve svojom inicijativom da budući most preko Ade Ciganlije dobije ime po nedavno preminulom gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću. Obrazlažući svoj predlog, Jovičić je izneo argumente koje su svi prisutni u skupštinskoj sali (i odbornici i novinari), veoma dobro znali.

Nenad Bogdanović bio je inicijator izgradnje novog mosta preko Save, za svoju ideju je obezbedio odborničku većinu, a potom i kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj. Braneći ovaj projekat, Bogdanović je trpeo žestoke kritike kako političkih protivnika, tako i “stručnjaka“ za mostove, koji su ga optuživali za sve i svašta, od toga da je most na pogrešnom mestu, do toga da je ta investicija bespotrebno skupa. U poslednjoj izbornoj kampanji Bogdanovićev protivkandidat za mesto gradonačelnika Beograda radikal Aleksandar Vučić posprdno je nazvao ovaj most “stelt“ (nevidiljivim), jer i posle nekoliko godina najava njegova gradnja još nije počela. Bogdanović je i te napade stoički izdržao, strpljivo objašnjavajući da je projektovanje mosta najduži deo posla, a da sami građevinski radovi znatno kraće traju. Kad god je stigao Bogdanović je tvrdio da će bez tog mosta Beograd veoma brzo doživeti saobraćajni kolaps, verovatno i sam nesvestan koliko će se to brzo zaista i dogoditi.

“Davanje mostu ime po Nenadu Bogdanoviću, ne bi bilo ništa drugo do nazivanje stvari svojim pravim imenom“, zaključio je odbornik Jovičić svoj predlog i u tišini otišao na svoje mesto. Novinari u skupštinskoj sali s nestrpljenjem su očekivali kako će na ovu ideju reagovati članovi Demokratske stranke, ali je njihovu dilemu razrešio predsednik Skupštine grada i Bogdanovićev pravni naslednik Zoran Alimpić.

– Verujemo da je ova inicijativa iskrena, ali mislimo da ovo nije dobar način za imenovanje mosta. Uostalom, Skupština grada nikada i nije imenovala mostove u Beogradu – rekao je Alimpić.

Posle ovog njegovog obraćanja, pristupilo se glasanju. Bilo je pomalo neobično (ali i tužno) gledati kako za ovaj predlog glasa samo predlagač Jovičić, a svi drugi, uključujući i Bogdanovićeve najbliže saradnike – ne. Pažljivi posmatrači mogli su primetiti da glasanju nije prisustvovala Gorica Mojović, pomoćnica gradonačelnika čija se reč u sličnim situacijama uvek slušala, ali i žena na čijem stolu slična inicijativa jedne nevladine organizacije stoji još od Bogdanovićeve smrti.

Ovaj predlog tako je glatko obijen, ali se čini da razlozi za to nisu dovoljno objašnjeni. Obrazloženje da Skupština grada nikada nije imenovala svoje mostove, već da su oni svoja imena dobijali “stihijski“ u najmanju ruku nevešto je, jer upućeni znaju da je Grad u svoju nadležnost prigrabio i mnogo manje važne stvari od imenovanja mostova, te da niko ne imao ništa protiv da se i sada nešto slično dogodilo.

Bez obzira da li će se jednog dana, kada most preko Ade Ciganlije bude završen, Beograđani setiti čoveka koji je nazaslužniji za njegovu gradnju, upućeni će znati šta bi bilo napravednije rešenje. Bilo kako da taj most bude nazvan, on će uvek pomalo biti Nenadov most.

http://bgdnovine.com/

[Boe]

"Beogradu nedostaju - mostovi"
28. decembar 2007. | 07:13 | Izvor: B92

Beograd -- Zoran Alimpić kaže da će 2008. početi gradnja jednog novog mosta u Beogradu jer je najveći problem Beograđana nedostatak mostova.


Zoran Alimpić

Sinoć je u Starom dvoru v.d. gradonačelnik Beograda Zoran Alimpić rekao da je 2007. bila godina u kojoj se Beograd obnavljao, gradio i popravljao, a da će naredna godina biti još uspešnija.

Alimpić obećava da će 2008. biti godina u kojoj će početi gradnja jednog od pet mostova koji su neophodni Beogradu i koji su predviđeni Urbanističkim planom grada Beograda.

"Mi smo sada u fazi biranja izvođača za projektovanje i izviđenje izgradnje mosta koji će povezivati Čukaricu i Novi Beograd. Taj projekat bi trebalo da počne sledeće godine, nadamo se da će sledeće godine da počne i projekata izgradnje još jednog mosta preko Dunava, jer to zavisi naravno od finansijskih sredstava", rekao je Alimpić.

Zoran Alimpić i njegov zamenik Milorad Perović bili su domaćini tradiconalnog novogodišnjeg prijema.

Koktelu su prisustvovali gosti iz sveta politike, kulture i sporta, koji su mogli da vide i umetničko delo prvog srpskog vajara Petra Ubavkića i slikara Đorđa Krstića, koji su prikazali osnivača Starog dvora - kralja Milana Obrenvića.

B92

[vitez]

Ma kakav most po njemu,on ga je zapocinjao 5 godina unazad i nije ga na kraju zapoceo.Mene zanima sta se desava sa 90 miliona evra ,koje je Beograd dobio 2003 godine od ERBD-A,za taj most .Ko obrce taj novac i sta se desava sa njim.

[Boe]

Dva pontona baj-pas za Beograd
30.12.2007 14:59:11


U DRUGOJ polovini 2008. Beogradom više neće krstariti šleperi i kamioni. U novoj godini dobićemo dva pontonska mosta. Biće posla za neimare i na Savi, "razradiće" se projekti Borča - Zemun i ada Huja. A, za četiri godine bićemo ponosni na nove i stare mostove i saobraćajna rešenja.
Glavni grad je, konačno, u poziciji da planira i radi na velikim saobraćajnim projektima, a u tome mu pomažu Republika i Železnica.

PRIVREMENO
ČETIRI godine nije bilo valjane komunikacije na relaciji Grad - Republika. Ali, kada su se nadležni na inicijativu Dragana Đilasa, ministra zaduženog za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana i predsednika beogradskih demokrata, okupili za jednim stolom, postignut je dogovor. Rešen je Prokop, krenula obilaznica, proširiće se Savska ulica, obnoviti Gazela i "Pančevac", pokrenuće se "Beovoz"...
- Prošle su decenije, a Beograd nije dobio novi most - navodi Đilas. - Kao privremeno rešenje, u vreme rekonstrukcije Gazele, sledeći primer velikih gradova kao što je Dubai, postavićemo dva jednosmerna pontonska mosta. Gde tačno, odlučiće stručnjaci, ali najbliži smo rešenju sa jedne i druge strane starog tramvajskog mosta, jer je tu železnički saobraćaj mnogo manji nego u delu kod Sajma. Očekujemo da će Železnica imati razumevanja i da se tokom dana ova deonica neće koristiti, što će omogućiti nesmetan protok vozila, koja će pristizati sa pontonskog mosta. Jedan pontonski most koštaće nas pet do šest miliona evra. I kada bude završena rekonstrukcija Gazele, ako bude potrebe, ti mostovi će ostati na Savi i može da protestuje ko hoće i koliko hoće. Ne želim da građani dva sata provode u autobusima ili automobilima zbog saobraćajnog kolapsa, ako deca na vreme mogu da stignu od škole do kuće zahvaljujući pontonskim mostovima, ništa me drugo ne zanima. Ostaće tu sve dok se ne izgrade novi u naredne četiri godine.
Đilas kaže da se najviše odmaklo sa mostom preko donjeg špica Ade ciganlije i logično bi bilo da se krene sa njim. Stručna javnost je oko toga podeljena.
- To je velika investicija, za koju je raspisan tender, ali se hrvatska firma "Konstruktor" žalila još u predtenderskom postupku, zato ceo projekat stoji - objašnjava Đilas. - U ovom trenutku nemamo alternativu, jer je ovo rešenje mosta predviđeno Generalnim urbanističkim planom. Ipak, ništa nije "sveto pismo". Stvari mogu da se promene, ukoliko većina u gradskoj skupštini smatra da postoji bolje rešenje i za to iznese argumente. Taj most je nama potreban i očekujem da izgradnja krene u 2008. godini, jer smo u ovom projektu otišli dosta daleko. Otvoren sam za sve ideje vezano za mostove i saobraćaj, samo da nađemo najbrže i najbolje rešenje za Beograd. O svakom problemu, koji postoji, a javnost je podeljena, mora da se razgovara. Bolje je da se u tim razgovorima izgube i tri meseca i da se dođe do najboljeg rešenja, nego da se nešto uradi, a da onda ne funkcioniše.

JAPANCI
Već tri godine Vlada Japana radi na projektu mosta preko Dunava kod ade Huje, koji će biti sastavni deo unutrašnjeg magistralnog prstena. Urađena je "fizibiliti" studija.
- Problem je u tome što smo mi u međuvremenu povećali bruto domaći proizvod i više nemamo pravo na kredit po uslovima koje smo imali pre tri godine - objašnjava Đilas. - Most nizvodno od "Pančevca" treba da se gradi i pregovaramo sa japanskom vladom o drugom kreditu, naravno povoljnom. Videćemo da li možemo da obezbedimo prisustvo japanskih izvođača na tom projektu. Ukoliko, međutim, do dogovora ne dođe, ne odustajemo od ovog mosta. Zajam ćemo potražiti na drugoj adresi.
Beograd danas izgleda drugačije, iako se mnoge stvari ne vide na prvi pogled. Ulagano je u infrastrukturu posle dugog "sušnog" perioda. I danas, posle šest godina, kada su rešeni mnogi problemi, poput grejanja, vodosnabdevanja, kanalizacije... Ovaj grad sa bezmalo dva miliona stanovnika može da se okrene velikim projektima. Đilas objašnjava da je Nenad Bogdanović mnogo toga uradio što će omogućiti gradonačelnicima posle njega da nastave sa razvojem Beograda. Tako je gradska Direkcija za puteve počela da radi na projektu mosta Borča - Zemun.
- Možda u ovom trenutku deluje da izgradnja tog mosta preko Dunava nije neophodna, ali moramo da razmišljamo unapred, da se za četiri ili pet godina opet ne bismo "hvatali za glavu" - navodi Đilas. - Beograd se razvija. Novi Beograd je skoro popunjen. Nove lokacije vidimo na levoj obali Dunava, i tu je veliki potencijal. Tuda će proći i obilaznica, jer želimo kompletan spoljni prsten oko grada. Ne samo preko Dunava kod Vinče do Pančeva već i dalje. Beograd i građane želimo da zaštitimo od tranzitnog i teretnog saobraćaja, kojem su danas izloženi. U svakom slučaju Beogradu jedan novi most nije dovoljan. Potrebna su bar tri. Mostovi, metro, zdravstvo i obrazovanje su prioritet Beograda u naredne četiri godine.

METRO
Što se metroa tiče, trenutno je aktuelna opcija lakog šinskog sistema, koji se neće presecati sa drumskim saobraćajem jer jedino tako, tvrdi Đilas, ima smisla. Ipak, i o tome će se razgovarati narednih meseci i gradska skupština u novom sazivu doneće odluku kakav će se šinski sistem graditi u Beogradu. Najvažnije je, kaže Đilas, da Beograd iskoristi ono što već ima.
- Imamo prugu koja dolazi iz pravca Zemuna, preko Novog Beograda, do Karađorđevog parka, Vukovog spomenika i dalje do Pančeva - navodi Đilas. - Imamo i liniju, koja dolazi iz Rakovice. Kada završimo beogradski železnički čvor, uključujući i Prokop, "Beovoz" može odlično da funkcioniše. Da postane deo gradskog prevoza. Beograd će sledeće godine izdvojiti 200 miliona dinara, deo novca će uložiti Železnica, a deo iz NIP, kako bi se sa 500 miliona dinara rekonstruisala pruga, kojom saobraća "Beovoz". Planira se kupovina 20 kompozicija, vozovi će saobraćati na deset minuta poštujući red vožnje i to je sistem, koji u kombinaciji sa metroom, odlično može da funkcioniše.
Đilas očekuje da će dobar deo saobraćajnih problema sa kojima je grad sada suočen biti rešen u 2008. godini. Obećava da zatvaranja Gazele zbog rekonstrukcije neće biti sve dok obilaznica na delu od Dobanovaca do Ibarske magistrale ne bude kompletirana, najkasnije sredinom godine.
Pre godinu dana Beograd je poneo titulu grada budućnosti jugoistočne Evrope. Vreme je za takvu budućnost.

15.000
vozila sada prolazi starim mostom na Savi

30.000
vozila prolaziće kad se ovaj most uskoro obnovi

VINČA
IZ NIP je obezbeđen novac za izradu projekta novog kombinovanog drumsko-železničkog mosta preko Dunava kod Vinče. To je deo obilaznice oko Beograda i na tom delu od Bubanj potoka do Pančeva planirano je 27 kilometara pruge i 30 kilometara puta.

Novosti

[Graditelj]

Preko Starog mosta do kraja meseca

Sneg koji je prethodnih dana zahvatio prestonicu nije omeo radove na Starom savskom mostu koji ulaze u završnu fazu. I u vreme praznika, po izuzetno hladnom vremenu, radnici preduzeća „Intermost” radili su na postavljanju šina na levom koloseku, dok je Služba za svetlosnu signalizaciju „Beograd puta” još sredinom decembra započela postavljanje sistema za detekciju tramvaja na prilazima mostu.
Kako je naglasila Snežana Voštinarov, direktorka „Beokom servisa”, na mostu su postavljeni šatori u kojima se nalaze grejalice, kako bi izvođači mogli lakše da zavare šine i spuste ih na kolovoz.

- Za danas je predviđeno spuštanje 200 metara šina, a nakon toga ćemo pustiti struju kako bismo ih isprobali. Očekujemo da do kraja januara tramvaji počnu da voze preko mosta - rekla je Voštinarov.

Prema njenim rečima, najavljena ledena kiša mogla bi da uspori popravku Starog savskog mosta, ali u Skupštini Grada veruju da rok za završetak radova, ipak, neće biti probijen.

Za vreme obnove, koja traje oko četiri meseca, mnogi građani pokušavali su da, rizikujući život, pešice pređu preko mosta. Pored brojnih upozorenja i vidljivo postavljenih znakova, neki sugrađani nisu se ustručavali da se automobilom upute preko Starog savskog mosta. Zabeleženi su i slučajevi parkiranja na raskopanom mostu, kao i kamenovanja bagera. Bilo je tu i fizičkih obračuna sa radnicima obezbeđenja, kao i pokušaja majki sa decom da pređu most. Međutim, izgleda da su brojni apeli urodili plodom, pa su tako, prema rečima nadležnih iz Skupštine grada, u poslednje vreme znatno smanjeni prelasci preko.

Preuređenje Starog savskog mosta, inače, košta 900 miliona dinara, a investitor je Skupština grada.

http://www.politika.co.yu/

[Boe]

Austrijanci grade most preko Save

Most preko Ade Ciganlije, kako saznaje „Politika”, gradiće najverovatnije jedna od dve austrijske firme, „Štrabak” ili „Por” (koja je u konzorcijumu sa austrijskom „Alpinom” koncesionar na izgradnji autoputa Horgoš - Požega). Rezultati tendera još nisu objavljeni, ali se među građevincima već uveliko spekuliše da su ponuđeni iznosi, sa razlikom od nekoliko procenata, znatno veći od prvobitne procene vrednosti mosta koja je između 80 i 90 miliona evra.

Budući da se konkursna komisija još nije oglasila, u Direkciji za građevinsko zemljište, raspisivaču međunarodnog tendera za sačinjavanje glavnog projekta i izgradnju same ćuprije, navodne razlike u sumama nisu hteli da komentarišu.

Potvrdili su jedino da su u najuži izbor ušli pomenuti austrijski giganti posle pretkvalifikacionog tendera na koji se u oktobru prijavilo osam firmi iz šest zemalja: Austrije, Nemačke, Italije, Rusije, Mađarske i Hrvatske.

- Ceo postupak je u daljoj nadležnosti stručne komisije Direkcije, koja bi trebalo da donese konačnu odluku o tome koja firma će graditi most. Komisija nema nikakav rok do kojeg bi trebalo da donese odluku. Izvesno je samo da kakvu god odluku donesu, ona mora da ide na potvrdu u Evropsku banku za obnovu i razvoj. To je propisana procedura koja mora da se poštuje - kaže Nenad Bajić, šef informativne službe Direkcije za građevinsko zemljište.

Radovi na mostu, kao što je poznato, biće finansirani uglavnom iz kredita Evropske banke, pa svi građevinski poduhvati moraju biti usklađeni sa njenim pravilima, koje je prihvatila naša država. Izvođači ostalih radova, koje plaća Skupština grada, biće birani na domaćem konkursu i u skladu sa našim zakonima.

Prema dosadašnjim proračunima, celokupna investicija, što podrazumeva most sa prilaznim saobraćajnicama, trebalo bi da košta 161.100.000 evra. Pri tom 69.600.000 evra treba da bude obezbeđeno iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a iz gradskog budžeta 87.900.000 evra. Tri miliona evra je donacija Evropske agencije za rekonstrukciju, a 600.000 evra Evropske banke za obnovu i razvoj.

Za most je planirano 85.000.000 evra, prilazni putevi bi koštali 65.000.000, za projektovanje je namenjeno sedam i po miliona, a preostalih 3.600.000 evra za upravljanje celokupnim programom i tehnički nadzor.

Kako će biti premošćene eventualne razlike između planiranih i ponuđenih iznosa ostaje da se vidi. Ne bi bilo dobro da se obistine tvrdnje velikog dela stručne javnosti koja je svojevremeno upozoravala da bi zbog komplikovanog inženjerskog rešenja grandiozni most preko Ade Ciganlije mogao da bude daleko skuplji nego što je to planirano.

POLITIKA

[Graditelj]

Neizvestan početak obnove Pančevačkog mosta

Svi rokovi uveliko probijeni. – Ove nedelje tek tender za izvođača radova

Niko od gradskih funkcionera ne može sa sigurnošću da potvrdi da li će preuređenje Pančevačkog mosta, koje je najavljeno za januar, zaista i početi ovog meseca. Sredinom decembra, Dragan Đilas, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika, kao i nadležni iz CIP-a i „Železnica Srbije” najavili su da bi obnova Pančevačkog mosta trebalo da počne u prvim danima ove godine, kao i da su svi rokovi uveliko probijeni.

Međutim, još nije raspisan ni tender za izvođača radova, što je preduslov otpočinjanja ovog obimnog posla.

Kako je rekao Nenad Bajić, šef Informativne službe Direkcije za građevinsko zemljište, nadležnost za izbor izvođača, kao i za nadgledanje popravke mosta preuzima Direkcija.

– Ove nedelje ćemo znati kada će tender biti raspisan. Za sada je teško reći da li će preuređenje „Pančevca” započeti u januaru, jer mi još nismo pregledali projektnu dokumentaciju koju smo dobili od CIP-a – rekao je Bajić.

Pančevački most je u nadležnosti Republike, odnosno preduzeća „Železnice Srbije”, a Direkcija će učestvovati u obnovi sa 600.000.000 dinara. Grad će iz budžeta obezbediti 1,2 milijarde dinara, a opština Pančevo izdvojiće 200.000.000 dinara. Najviše novca za obnovu jedinog beogradskog prelaza preko Dunava obezbeđeno je iz NIP-a, čak 1,6 milijardi dinara.

Preuređenje „Pančevca” trajaće, kako je najavljivano, dve godine, ali će za vreme radova saobraćaj nesmetano funkcionisati, jer je predviđeno popločavanje dela železničke pruge kuda bi prolazila motorna vozila. Stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta nedavno su upozorili da bi eventualno postavljanje pontonskog mosta na Dunavu ugrozilo rečni saobraćaj, ali gradske vlasti uveravaju da takva namera ne postoji.

– Pontonski most neće biti postavljen, jer za time nema potrebe. Međutim, mi ćemo svakako morati da razmišljamo o mostu na baržama koji bi bio u upotrebi za vreme popravke „Gazele” – istakao je Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.

Stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP više puta su upozorili da se pojedini delovi mosta nalaze u veoma lošem stanju i da bi obnova morala da počne što pre. Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a, rekao je da ne bi smela i dalje da se odlaže popravka „metalnih sanduka” koji predstavljaju najkritičnije tačke na mostu, kako ne bi došlo do ugrožavanja bezbednosti učesnika u saobraćaju.

– Ako obnova „sanduka” ne počne odmah, CIP-ov projekat će postati zastareo i moraće da se radi novi. Zbog toga bi bar opravka „metalnih sanduka” trebalo da počne ovih dana, a ostatak „Pančevca” može da sačeka proleće – naglasio je Ignjatović.

Za izradu CIP-ove projektne dokumentacije, koja je obavljena još 2001. godine, utrošeno je oko 700.000 evra, što znači da bi izrada nove predstavljala dodatno opterećenje za poreske obveznike. 

Pančevački most, čija je prva verzija izgrađena 1935. godine, dnevno prelazi od 70.000 do 120.000 vozila, što je znatno više od dozvoljenog broja. Ipak, stručnjaci uveravaju da su i železnički i drumski deo ove saobraćajnice zasad bezbedni.


N. Miković
http://www.politika.co.yu/

[Graditelj]

MOST "PAO U VODU"?

Iako ga gradska vlast i dalje najavljuje kao veliku investiciju, most preko Ade Ciganlije očigledno neće ugledati svetlost dana u skorije vreme

Most preko Ade Ciganlije očigledno neće ugledati svetlost dana u skorije vreme, a po onome što je na tom projektu do sada urađeno pitanje je da li će njegova izgradnja uopšte i početi! Iako gradska vlast i dalje most najavljuje kao veliku investiciju, njegova izgradnja je pod znakom pitanja, jer da je sve teklo po planu radovi bi sada ušli u završnu fazu! Naime, početak izgradnje mosta prvobitno je najavljen za 2006. godinu, a završetak za 2008. godinu!

Logično pitanje koje muči svakog Beograđanina je zašto izgradnja ne počinje, ako je već, kao što se često čuje iz gradske skupštine, novac obezbeđen. Odgovor smo pokušali da dobijemo kod v. d. gradonačelnika Zorana Alimpića, koji nam je objasnio da oko izgradnje mosta još uvek nema ništa novo!

- To je pitanje za Direkciju za gradsko zemljište jer je ona zadužena za izgradnju mosta preko Ade Ciganlije. Još uvek nema ništa novo, ali po mojim saznanjima radovi na mostu trebalo bi da počnu sredinom godine - ukratko je rekao za Press Alimpić.

U Direkciji za gradsko zemljište kažu da Komisija za ocenu trenutno pregleda preostalu tendersku dokumentaciju.

- Uskoro se očekuje završetak rada Komisije, što će biti poslednji posao za ovaj tender. Sva tenderska dokumentacija biće poslata u Evropsku banku za obnovu i razvoj koja i finansira izgradnju mosta - objasnio je Nenad Bajić, PR Direkcije za gradsko zemljište.

Most preko Ade Ciganlije trebalo je da predstavlja najznačajniji objekat buduće saobraćajne mreže Beograda, Unutrašnjem magistralnom poluprstenu koji se prostire od saobraćajnice T6 u Novom Beogradu do Pančevačkog mosta. Čukaričanima most je trebalo da smanji saobraćajnu gužvu i znatno ubrza protok vozila preko Save do Novog Beograda.

Međutim, iako lepo zamišljen, most preko Ade Ciganlije još je u fazi ideje. Nadležni iz Direkcije i grada ponavljaju priče o njemu, a sem tendera i obezbeđenog novca, ništa nije urađeno.

Grad Beograd i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda još u toku 2004. godine raspisali su javni poziv za prikupljanje ponuda za izradu idejnog projekta mosta preko Save na donjem špicu Ade Ciganlije. Pobedničko idejno rešenje mosta preko Ade Ciganlije stiglo je i izabrano početkom 2005. godine od slovenačkog preduzeća „Ponting" iz Maribora, sa partnerima iz Ljubljane i Novog Sada. Tadašnji žiri je, od 11 prispelih ponuda, ocenio da tri nisu ispunile uslove konkursa, dok su drugoplasirani i trećeplasirani rad nagrađeni sa 15.000, odnosno 12.000 evra.

D. STANIMIROVIĆ

http://www.pressonline.co.yu/

[Graditelj]

Trajektom od Zemuna do Borče za 10 minuta

|||| - 16.01.2008. - 22:05

Prva probna vožnja trajektom preko Dunava mogla bi da krene početkom marta...

Željko Ðukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, rekao je juče da bi prva probna vožnja trajektom preko Dunava, od Zemuna do Borče, mogla biti realizovana već početkom marta.

SIGURNOST - Uspostavljanjem trajektnog prevoza Beograđanima će trebati svega 10 minuta za prelazak od Borče do centra Zemuna, ali tek treba utvrditi tehničke stvari i detalje u vezi sa zakonskom regulativom - dodao je Ðukanović.

Prema njegovim rečima, trajektna pristaništa biće, najverovatnije, napravljena kod okretnice autobuske linije 88 u Zemunu i u Borči kod „Šljunkare“ ili „Crvenke“. Ðukanović je dodao da će u narednih nekoliko godina glavni grad „krasiti lep vodeni saobraćaj koji će znatno olakšati protok stanovništva“, kao i da će na taj način biti rasterećen prelazak preko Pančevačkog mosta i Gazele.

Gradski sekretarijat za saobraćaj potpisao je prekjuče ugovor sa Saobraćajnim fakultetom u Beogradu o izradi Studije izvodljivosti uspostavljanja trajektne linije preko Dunava, između Zemuna i Borče. Studija će dati pregled svih potrebnih aktivnosti za uspostavljanje trajektne linije Zemun-Borča, neophodne dokumentacije, zakonskih uslova, ograničenja i nadležnosti za uspostavljanje prevoza, a rok za izradu je tri meseca.

Kako su „24 sata“ već pisale, gradski čelnici već iszvesno vreme planiraju uvođenje javnog gradskog prevoza na rekama, kako bi rasteretili mostove tokom planiranih rekonstrukcija. Trajekt između Borče i Zemuna bio bi prvi korak ka tom cilju. U planu je i da se polazne tačke trajekta povežu sa sistemom gradskog prevoza, kako bi autobusi GSP-a prevozili putnike ka daljim destinacijama.

Gradski čelnici planiraju da javni gradski saobraćaj na rekama uvrste u tarifni sistem drumskog javnog saobraćaja. Tako bi oni koji kupe markicu, mogli bez dodatnih nadoknada da koriste plovila.

http://www.24sata.co.yu/

[Graditelj]

Od Zemuna do Borča preko reke

Gradski sekretarijat za saobraćaj potpisao je ugovor sa Saobraćajnim fakultetom o izradi Studije uspostavljanja trajektne linije preko Dunava, između Zemuna i Borče.

Kako je ranije najavljeno, Zemun i naselja na levoj obali Dunava uskoro bi mogla biti povezana trajektom.

- Uspostavljanje trajektne linije Zemun - Borča je veoma važan projekat za Grad, između ostalog, i zbog toga što bi dobar deo tranzitnog saobraćaja bio izmešten iz centra grada. Teška teretna vozila tada ne bi imala potrebu prelaska preko "Gazele" i Pančevačkog mosta, ali ni kroz centar gde je otežano funkcionisanje saobraćaja - objašnjava Zoran Pešović, gradski sekretar za saobraćaj.

Ukoliko Grad realizuje ovaj projekat iz jednog u drugi deo stizalo bi se za dvadesetak minuta, a trajekt bi predstavljao alternativu dok ne bude izgrađen novi most preko Dunava. Saobraćajni fakultet trebalo bi da izradi studiju, a da bi projekat zaživeo mora da se napravi i nekoliko kilometara puta od Borče do reke, kako bi na ovom delu moglo nesmetano da se prolazi.

Zemunci koji svaki dan gradskim prevozom putuju u Borču najpre moraju nekim autobusom da dođu do Novog Beograda i potom sednu u autobus na liniji 95 koji saobraća od Bloka 45 do Borče. Drugi način je da se dovezu do Trga Republike i tu "uhvate" autobus 96. Za taj put potrebno je utrošiti mnogo živaca, ali i oko sat vremena, posebno ako se putuje za vreme saobraćajnog špica. Isti je slučaj i sa Borčancima, koji putuju u Zemun, dok bi trajektom ova relacija mogla da se pređe za desetak minuta.

Ideja uvođenja javnog prevoza trajektom pokrenuta je još 2004. godine. Trajekti će, ukoliko projekat uspe, prvo saobraćati na relaciji Zemun - Borča preko Dunava, ali bi kasnije bile uvedene nove linije. Između ostalog, predložena je i linija od novobeogradskih blokova do čukaričke strane Save. Time bi se rasteretio deo oko Sajma, dok bi linija od Vilinih voda ili SPRC „Milan Gale Muškatirović“ do Borče ili Krnjače rasteretila Pančevački most.

"Pilot projekat" rečnog saobracaja

Na javni brodski saobraćaj u pojedinim zemljama Evrope otpada čak 40 odsto ukupnog tranzita, iako neki nemaju ni približno toliko rečnog potencijala kao što ga ima Beograd. U pripremi je i "pilot projekat" za funkcionisanje rečnog saobraćaja.
 

http://www.blic.co.yu/

[Graditelj]

Trajektima protiv saobraćajnih gužvi

Saobraćajne gužve, naročito na mostovima, koje već godinama muče stanovnike prestonice, mogle bi da postanu prošlost ukoliko grad sprovede u delo zamisao o uvođenju trajektne linije koja bi povezivala Borču i Zemun. Ova ideja donedavno je bila samo u razmatranju, ali su ove nedelje Sekretarijat za saobraćaj i Saobraćajni fakultet potpisali ugovor o izradi Studije izvodljivosti uspostavljanja trajektnog saobraćaja na Dunavu, a Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, kaže da bi prvi brodovi mogli već u martu da prevezu Beograđane od Zemunskog keja do Borče.

– Bila bi to probna vožnja, jer još nismo sigurni gde bi u Borči bilo najbolje izgraditi stajalište. Dvoumimo se između šljunkare i mesta Crvenka. Ono što je zasad sigurno jeste da će se stajalište u Zemunu nalaziti kod okretnice autobusa 88 – kaže Đukanović.

Direkcija trenutno utvrđuje cene projekta i određuje minimum kvaliteta koji bi trajekti trebalo da ispunjavaju jer su, kako je rekao Đukanović, propisi o nabavci brodova vrlo strogi. Najteže od svega je, ipak, obezbeđivanje sigurnosti putnika, što je i jedan od glavnih ciljeva Studije Saobraćajnog fakulteta i Sekretarijata za saobraćaj.

– Nedavno smo sproveli anketu među Beograđanima i ona je pokazala da postoji veliko interesovanje za uvođenje rečnog saobraćaja. Posle uspostavljanja trajektne linije na Dunavu, od Pančeva do Beograda brže će se stizati vodom nego kopnom – tvrdi Đukanović i dodaje da bi prelaz s jedne obale Dunava na drugu trajao svega šest minuta.

Osim toga, grad namerava da uvede i trajekt koji bi spajao Novi Beograd sa Čukaricom, a nije isključena ni mogućnost rečnog transporta za vreme obnove „Gazele” koja je najavljena za proleće.

Ukoliko bude ostvarena ideja o rečnom saobraćaju, trajekti će, prema najavama iz Direkcije za javni prevoz, postati deo integrisanog tarifnog sistema. To znači da bi građani sa pretplatničkim markicama koje važe za GSP mogli da koriste usluge trajekta. Međutim, pre toga je neophodno raspisati javni konkurs za nabavku savremenih uređaja za poništavanje karata koji će biti postavljeni u svim vozilima javnog prevoza.

Prema Đukanovićevim rečima, grad je i ranijih godina razmatrao mogućnost uspostavljanja rečnog saobraćaja, ali nije imao sve potrebne dozvole.

– Mnogo stvari u vezi sa ovom idejom nije bilo u gradskoj nadležnosti, a nije postojala ni opšta saglasnost za uvođenje trajekta – ističe Đukanović.

Sada su se, međutim, okolnosti promenile, pa je plan za uvođenje rečnog saobraćaja dobio širu podršku. Tako je Danilo Bašić, predsednik opštine Palilula, rekao da će ova opština u potpunosti stati iza projekta, kao i da će obezbediti zemljište u Borči za izgradnju stajališta.

– Ovakav vid prevoza bi u velikoj meri uticao na smanjenje saobraćajnih gužvi u celom gradu i mi ćemo učiniti sve da on profunkcioniše – kaže Bašić.

Gordana Pop-Lazić, predsednica opštine Zemun, smatra da uvođenje trajektnih linija predstavlja dobru ideju, ali da to nikako ne može biti trajno rešenje.

– Jedini način da se reši problem saobraćajnih gužvi jeste izgradnja mosta koji bi povezivao Zemun i Borču. Dosad je to već moglo da bude završeno da gradske ulice nisu po 100 puta presvlačene asfaltom i tako trošen novac građana – naglašava Pop-Lazićeva.

Nepostojanje prateće infrastrukture bila bi najveća nevolja kod uvođenja trajekata, jer Beograd, za razliku od drugih gradova koji imaju rečni saobraćaj, nedovoljno koristi reke. Stručnjaci Saobraćajnog fakulteta mišljenja su da najpre treba izgraditi prateće objekte koji su preduslov uvođenja trajektnih linija.

Najbolji primer pogrešno postavljene infrastrukture je Borča koja leži na reci, a zapravo nema nikakav kontakt s njom. Ništa bolje nije ni u centru grada, jer tramvajska pruga koja prolazi pored Save ne znači da je Beograd izašao na reku, smatraju stručnjaci Saobraćajnog fakulteta i dodaju da Beograđani treba postepeno da se navikavaju na silazak na Savu i Dunav, jer je to značajno pre svega zbog rasterećenja kopnenog saobraćaja.

Ako bi trajektne linije zaista bile uvedene, to bi u suštini predstavljalo oživljavanje rečnog saobraćaja, jer je od početka prošlog veka, pa sve do „procvata” drumskog saobraćaja 70-ih godina Savom i Dunavom dnevno saobraćalo na desetine putničkih brodova koji su Beograd povezivali sa Zemunom, Obrenovcem, Kladovom, Šapcem, kao i sa gradovima u bivšoj Jugoslaviji.

http://www.politika.co.yu/

[Graditelj]

Puno obećanog, a malo toga urađenog

Da je bilo prema obećanjima, bageri bi uveliko radili na prvoj trasi lakog metroa, most na Savi preko Ade Ciganlije spremao bi se za svečano otvaranje, Staklenac na Trgu Republike bi bio srušen, a plac za novu Gradsku galeriju ograđen. Da je bilo prema najavama, rekonstrukcije „Gazele“ i „Pančevca“ bile bi u punom jeku, pa i radovi u Južnom bulevaru završeni. Kasne svi važni infrastrukturni projekti, haos u gradu se povećava, a razlosi su, naravno, „brojni i opravdani“.

„Građevinski radovi na lakom šinskom sistemu, popularno nazvanom laki metro, počeće za dve godine“ - najavio je 24. septembra 2005. godine direktor Direkcije za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju grada Boris Ranković. Prošle su dve godine, ali nema ni „g“ od građevinskih radova.

„Staklenac će se rušiti sredinom ove godine“ - rekao je 3. januara 2007. godine glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić dodajući da bi ubrzo posle toga trebalo da počne gradnja Gradske galerije na Trgu Republike. „Staklenac“ je juče, 16. januara 2008. godine, stajao „živ i zdrav“ na Trgu.

Most preko špica Ade Cigalnije prioritet je gradskih vlasti od 2002. godine. Šest godina je prošlo, a radovi ni tu nisu počeli kad je trebalo, a to je bio početak 2007. godine.

Da li su najavljeni projekti kule u oblacima, na koje ne treba da računamo, koji će ostati u paprima kao nikad izgrađen „teški“ metro?
- Nisu to kule u oblacima. Na svim tim projektima se radi. Most na Adi je, na primer, potpuno pripremljen za izgradnju. Ostalo je samo da Direkcija izabre izvođača i da radovi krenu. Tačno je da sve ide sporije nego što bismo želeli, ja bih lično voleo da sve ide mnogo brže, ali moraju da se poštuju procedure. Procedure su jedini krivac što projekti kasne - kaže Đođe Bobić, glavni gradski arhietkta.
Gradski menadžer Bojan Stanojević ima dodatnih opravdanja i razloga za kašnjenje kapitalnih objekata u gradu.

- Objekat takvog tipa kao što je most preko Ade Cigalnije nije u Beogradu građen poslednjih 40-tak godina. Od ideje da se gradi pa do završetka mosta prođe, prema svetskim iskustvima, od osam do deset godina. Dakle, ne kasnimo sa mostom preko Ade - kaže za „Blic“ Bojan Stanojević, dodajući da „nemamo ni dovoljno građevinske operative za izvođenje projekata“.

Rekonstrukcija dva najvažnija gradska mosta, „Gazele“ i „Pančevca“, koji su u nadležnosti republičkih vlasti, najavlju se poslednjih godinu dana. I tu radovi nisu počeli.

Prve najave rekonstrukcije „Gazele“ počele su pre nešto više od godinu dana. Istog trenutka, svim Beograđanima se „podigla kosa na glavi“ od pomisli na zatvaranje najprometnijeg mosta u gradu.

Početak radova najavljivan je na svaka dva do tri meseca. Kao nepohodan uslov za početak pominjano je iseljavanje „Karton sitija“ i završetak dela obilaznice, od Ostružnice do Ibarske magistrale.

Nijedan od ova dva uslova nije ispunjen, a prema poslednjim, najsvežijim vestima, „Gazela“ će početi da se rekonstruiše u oktobru 2008. godine, do kad treba da bude gotov Sektor 4 gradske obilaznice.

Konačno, Pančevački most, koji od postanka nije ozbiljnije rekonstruisan, neprestanim odlaganjem doveden je do granica izdržljivosti. Milutin Ignjatović, generalni direktor CIP-a, koji je radio projekat rekonstrukcije „Pančevca“, rekao je nedavno za „Blic“ da ako do maja meseca ne počne sanacija Pančevca, on više neće da snosi odgovornost za stanje mosta, a projekat rekonstrukcije „baciće u Dunav“!

Kad je šta trebalo

 -Most na Adi - trebalo je da počnu radovi početkom 2007. godine, prilazne saobraćajnice neće početi pre proleća 2008.
-„Gazela“ -početak najavljivan za jun 2007., pa za oktobar 2007., pa proleće 2008 i, poslednja infromacija, oktorbar 2008.
-Pančevački most - najavljivani radovi još za maj 2007, biće dobro ako do ovog maja počne rekonstrukcija
-Stari savski most - rekonstrukcija počela 13.oktobra , ima još vremena da stigne na vreme (1. marta) 
-Južni bulevar - počeo 1. septembra, trebalo da bude gotov za tri meseca, kasni dva meseca, zbog neucrtanih podze,mnih instalacija

Đilas „gura“ obilaznicu

Važan deo obilaznice (Sektor 4 Ostružnica -Ibarska magistrala), koji treba da oslobodi „Gazelu“ teških kamiona, biće gotov krajem
septembra a najkasnije do 15. oktobra 2008. godine - obećali su juče izvođači radova direktori „Mostogradnje“ i „Planuma“ na sastanku u Vladi sa ministrom za NIP Draganom Đilasom i v.d. gradonačelnika Zoranom Alimpićem. Đilas i Alimpić su, sa svoje strane, obećali da će izvođačima radova na vreme, a ponegde i avansno, plaćati radove, za šta je u NIP-u za 2008. godinu izdvojeno dve i po milijarde dinara, a iz budžeta Beogarada još dve milijarde.

Ministar Đilas, koji se od septembra prošle godine bavi završetkom obilaznice, uspeo je da za poslednjia četiri meseca vrati sve dosadašnje dugove izvođačima radova (1,7 milijardi dinara) i prikupi dodatnih 4,5 milijarde za završetak Sektora 4.

Most „Gazela“ rekonstruisaće stranci

Rekonstrukcija „Gazele“ počeće nakon završetka Sektora 4 obilaznice oko Beograda, u oktobru 2008. Direktor „Puteva Srbije“ Slavoljub Tubić izjavio je juče da je u toku evaluacija tendera za „Gazelu“ na koji se javilo šest firmi i sve su strane. On je rekao da će rekonstrukcija „Gazele“ trajati godinu i po, a da će zatvaranja „Gazele“ biti „najviše 80 dana“. Tokom rekonstrukcije će, kako se najavljuje, na Savi biti postavljene barže.
 

http://www.blic.co.yu/

[Graditelj]

U planu i trajekt linija Banovo brdo - Novi Beograd

Beograd zaslužuje ovaj vid prevoza, kaže Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz...

Posle prve gradske trajekt linije između Zemuna i Borče, koja bi trebalo da zaživi već na proleće, u planu je uvođenje rečnog javnog saobraćaja između Banovog brda i Novog Beograda, saznaju „24 sata”.

BRODOVI - Želja nam je da u toku marta napravimo probnu vožnju od Zemuna do Borče, a da na proleće linija potpuno zaživi. Dug je put do toga i najvažnije je da postoji volja svih instanci u Gradu i Republici - kaže za „24 sata” Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz.

Građane će linijom od Zemuna do Borče, trasom dugačkom 650 metara, prevoziti brodovi, a vožnja će trajati svega 5-6 minuta. Pristaništa će biti kod okretnice autobuske linije 88 u Zemunu na Keju i kod šljunkare kod Borče.

- Suština uspostavljanja brodskih linija je izvesnost. Ljudi će moći da planiraju vreme za koje mogu da stignu do nekog odredišta. Išli smo na varijantu najkraćeg puta kojim bismo spojili dve obale - kaže Đukanović.

Studija o izvodljivosti uspostavljanja trajektne linije od Zemuna do Borče, koju radi Saobraćajni fakultet, pokazaće šta je sve potrebno kako bi ona zaživela. Neke obale su sređene, a neke, kao što je ova u Borči, nisu. Na primer, treba asfaltirati i podići 1,2 kilometra puta koji vodi ka šljunkari i koji se odvaja od puta za Crvenku s trase autobuske linije 104.
 
Novi vid saobraćaja će sigurno olakšati putovanje Beograđanima, najpre onima iz Zemuna i Borče, a zatim i žiteljima Banovog brda i Novog Beograda.

- Želja nam je da brodski saobraćaj vidimo u integrisanom sistemu s ostalim saobraćajem. Ovo je novi vid prevoza koji Beograd potpuno zaslužuje. Možda će jednoga dana biti moguć ovakav prevoz, na primer, od Obrenovca do Beograda, od Pančeva do Beograda. Sve je to viđeno i na manjim rekama nego što ih Beograd ima - kaže Đukanović.

http://www.24sata.co.yu/