Energetika

[Graditelj]

Nuklearka treba, ali ne mora biti u Srbiji

Ako neko bude gradio u Srbiji, uslov je da oni preuzimaju otpad...

Srbija ne mora da gradi nuklearku na svojoj teritoriji, ali može zajedno sa zemljama iz regiona da uloži u izgradnju elektrane na teritoriji neke zemlje gde nuklearke već postoje, kaže za „24 sata” Srpkinja Jasmina Vujić, jedina žena dekan na Kalifornijskom univerzitetu Berkli.

Profesorka Vujić, dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku i direktor Centra za nuklearna istraživanja Berkli, pokušava ovih dana u Beogradu da razuveri stručnjake, studente i obične ljude da nuklerana energija ne predstavlja opasnost.

Vujić kaže da nije za to da neko drugi gradi u Srbiji i da uzima većinu stuje, podsećajući da na 500 kilometara od Beograda postoji 19 nuklernih reaktora.

- Ja bih radije da mi gradimo na nečijoj teritoriji, a da mi dobijamo struju - kaže Vujić i dodaje da ako novca nema, tu su krediti.

Prema njenim rečima, Rusi ne moraju da grade ovde pošto Mađarska, Rumunija i Bugarska već imaju elekrtane pa može na njihovoj teritoriji, ali uz naše učešće.

- Ako neko bude gradio u Srbiji, uslov je da oni preuzimaju otpad. Velike zemlje nam ne bi ni dozvolile da imamo tu tehnologiju jer preradom možete da izdvojite plutonijum od kog se pravi nuklearna bomba - navodi Vujić.

Impresivna biografija

Jasmina Vujić je svoje znanje počela da stiče u Beogradu gde je diplomirala i magistrirala na Elektrotehničkom fakultetu. Prvi posao 1977, odmah nakon magistrature, dobila je na Institutu „Vinča”, a u SAD se preselila 1985. gde je na Univerzitetu u Mičigenu postala doktor nukleranih nauka. Na Berkliju radi od 1992. godine i do sada je objavila više od 250 naučnih radova.

24sata.rs

[Graditelj]

Blok u Termoelektrani hoće da gradi 16 firmi

Novi Sad - Preduzeću „Energija Novi Sad” javilo se 16 kompanija iz Evrope i Kanade, zainteresovanih za gradnju novog bloka Termoelektrane - toplane, čiji završetak bi Novosađanima trebalo da obezbedi mnogo bolje, ali i jeftinije grejanje. Projekat vredan preko 200 miliona evra trebalo bi da počne sa realizacijom u prvoj polovini 2010. godine, kada se završi javni tender za izbor strateškog partnera, a da se okonča najkasnije 2013. godine.

- Zbog praznika i vremena potrebnog da zainteresovane kompanije popune kvalifikacione upitnike, na osnovu kojih će se utvrditi ko od njih ispunjava kriterijume za učešće na tenderu, sledeći konkretan potez biće u drugoj polovini januara. Tada će tim kompanijama biti upućeno pismo sa pozivom da otkupe tendersku dokumentaciju - rekao je Zoran Manasijević, predsednik Upravnog odbora ENS-a.

Interes za učešće u tenderu pokazale su kompanije iz Slovačke, Italije, Rusije, Grčke, Češke, Slovenije, Velike Britanije, Austrije, Kine, Kanade i Srbije.

- Među tim kompanijama ima i nekoliko svetski poznatih. One su dostavile ne samo vrlo detaljna obrazloženja namera, već i svoja portfolija, na šta nisu bile obavezne u ovoj fazi. To nam budi nadu da je iza ovakvog pristupa tih kompanija zaista ozbiljna namera da učestvuju u tenderskoj utakmici – kaže Manasijević.

Tender bi, kako navode u ENS-u, trebalo da bude realizovan do sredine 2010. godine.

- Za sada se sve odvija prema planu, čak i bolje nego što smo očekivali - kažu u ENS-u, preduzeću koji su letos zajednički osnovali grad i Elektroprivreda Srbije.

Projekat podrazumeva gradnju savremenog bloka za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u gasno-parnom ciklusu, sa instalisanom snagom za proizvodnju struje od 400 do 500 megavata, uz toplotnu snagu postrojenja u ulozi baznog toplotnog izvora od najmanje 300 megavata - za grejanje više od 80.000 domaćinstava i poslovnih korisnika.

Iz EPS-a ističu da novi proizvodni kapacitet ne samo da treba da obezbedi stabilno grejanje grada i poveća proizvodnju električne energije u Srbiji, već i da poboljša zaštitu životne sredine, jer će se, korišćenjem gasa umesto mazuta, smanjiti i emisija štetnih materija.
U javnom pozivu strateškim partnerima je naznačeno i da će EPS i grad uložiti zemljište sa kompletnom postojećom infrastrukturom i postrojenjima, a od izabranog strateškog partnera se očekuje da dokapitalizacijom stekne većinsko učešće u ENS-u.

blic.rs

[Graditelj]

Veća energetska sigurnost

Niš – Dimitrovgrad – Sofija (Dupnica) predstavlja alternativni pravac snabdevanja gasom, čime bi se stvorili uslovi za gasifikaciju istočne i južne Srbije

Sastanak predstavnika „Srbijagasa”, „Bulgartransgasa”, Energetske zajednice i Evropske komisije zakazan za 27. januar u Beču pouzdan je signal da Evropa ozbiljno vidi srpsku gasnu kompaniju kao partnera u regionalnim poslovima povezivanja gasnih sistema na relaciji Niš –Dimitrovgrad – Sofija.

„Srbijagas” će, kako potvrđuje generalni direktor Dušan Bajatović, biti nosilac realizacije projekta izgradnje gasovoda Srbija–Bugarska u delu koji prolaze preko naše teritorije. Ovom interkonekcijom obezbeđuje se energetska sigurnost ne samo naše zemlje već i regiona, pa i same Evropske unije.

Iako je Vlada Srbije poverila posao gasifikacije južne Srbije „Jugorosgasu”, ćerka firmi „Gasproma”, u „Srbijagasu” podsećaju da je ovo srpsko preduzeće jedino licencirano od strane Agencije za energetiku da upravlja svim gasovodima za transport preko teritorije naše zemlje.

Niš – Dimitrovgrad – Sofija (Dupnica) predstavlja alternativni pravac snabdevanja gasa, čime bi se stvorili uslovi za gasifikaciju istočne i južne Srbije i to tako što bi na taj cevovod trebalo da se priključi oko 200.000 novih domaćinstava. To je istovremeno i preduslov za povezivanje i snabdevanje gasom Makedonije i Kosova.

Iako je ceo projekat bio zamišljen tako da se pravac  Dupnica – Niš koristi samo za tranzit ruskog gasa, budući da je Dupnica na tranzitnom gasovodu čiji je kapacitet rezervisao „Gasprom”, sada se ozbiljno razmatra mogućnost povezivanja na bugarsku gasovodnu mrežu Sofija – Niš. Predviđeno je da gasovod bude dvosmerni, obezbeđujući pristup skladištima gasa i u Srbiji i Bugarskoj. Pravac toka jug–sever bi omogućio dovod gasa iz Turske, Grčke i Alžira do Srbije i dalje prema Makedoniji i BiH. Dok bi istovremeno pravac sever–jug omogućio Bugarskoj pristup severnim i zapadnim gasovodnim sistemima preko Mađarske i Srbije.

Upitan kada je realno očekivati da se smanji zavisnost Srbije od uvoza ruskog gasa i kada bi gasovodom koji će ići od grčke luke Aleksandrupolis do srpske granice mogao da poteče gas nekog drugog snabdevača, Bajatović kaže da je to na dugom štapu i da pre 2020. godine o tome ne treba ni razmišljati.

Evropska komisija trebalo bi da razmotri mogućnosti finansiranja srpskog dela projekta, dok bi „Bulgartransgas” i „Srbijagas” trebalo da oforme radnu grupu koja će biti zadužena za izradu studije izvodljivosti koja treba da bude završena do maja 2010. godine.

Ceo projekat mora biti operativan najkasnije početkom 2015. godine.

U „Srbijagasu” ističu da je za realizaciju posla potrebna politička i finansijska podrška EU. A da bi projekt mogao da koristi pomoć evropskih fondova, mora biti završen do početka 2015, što znači da radovi na izgradnji treba da počnu najkasnije do sredine 2013. godine.

Izgradnja bi mogla biti ugovorena do sredine 2011, kako bi već u drugom kvartalu 2012. gradnja startovala. U najboljem slučaju, projekat može biti završen do sredine 2013, ali samo pod uslovom da se dnevno grade dva kilometra gasovoda.

Bajatović ističe da je za Srbiju prioritet da ima više različitih pravaca snabdevanja gasom, te ukoliko bi počela i gradnja gasovoda „Nabuko” naša zemlja bila bi spremna da se jednim krakom priključi i tom cevovodu.

Jasna Petrović

politika.rs

[Graditelj]

Iz „Kolubare” 30 miliona tona uglja

Investicije EPS-a od 21 milijarde dinara biće upotrebljene za otvaranje novih površinskih kopova (Polje C i Polje G)

U Rudarskom basenu (RB) „Kolubara” u 2010. godini planirano je da bude proizvedeno oko 30 miliona tona uglja, što je za 1,2 odsto više u odnosu na prošlu godinu, a Elektroprivreda Srbije planira da u „Kolubaru” uloži oko 21 milijardu dinara, što je oko četiri puta više nego u 2009. godini.

Kako je Tanjugu potvrđeno u RB „Kolubara”, u ovoj godini predviđena je proizvodnja 503.000 tona sušenog uglja i oko 280.000 tona komadnog uglja za industriju i široku potrošnju, dok je plan proizvodnje otkrivke čvrste jalove mase oko 58,5 miliona kubnih metara, što je na nivou plana iz 2009. godine. Najavljene investicije EPS-a od 21 milijarde dinara biće upotrebljene za otvaranje novih površinskih kopova (Polje C i Polje G) kao i za početak realizacije projekta „Radljevo”, vrednog oko 700 miliona evra, koji predstavlja bazu za rad budućih termoblokova – Kolubaru B i blok B-3 u Termoelektrani „Nikola Tesla” u Obrenovcu. Najveći deo tih sredstava, oko devet milijardi dinara, predviđen je za eksproprijaciju zemljišta, pre svega u području Vreoca, gde je napravljen značajan pomak, jer je, kako je navedeno, pokrenut postupak za direktnu eksproprijaciju oko 160 domaćinstava, iz plana preseljenja za 2008. i 2009. godinu.

politika.rs

[Graditelj]

Srpski, nije što i Panevropski naftovod

PEOP će se graditi samo ukoliko EU potvrdi isplativost celog projekta, jer Rumunija i Srbija taj posao ne mogu same da završe

Međudržavni projekt Panevropski naftovod, kojim bi se nafta iz istočne zone Crnog mora transportovala ka evropskom tržištu, praviće se samo ukoliko EU kaže da gradnja ovog cevovoda dokaže ekonomsku isplativost. Zato priče o skraćenju naftovoda od Rumunije do Pančeva nemaju nikakav realan osnov, tvrdi za „Politiku” Zorana Mihajlović-Milanović, nezavisni energetski ekspert.

Najave pojedinaca, prema njenim rečima, koji bi da skrate trasu PEOP-a vrlo važnog infrastrukturnog objekta, po projektu od rumunske luke Konstanca ka Crnom moru preko Srbije, Hrvatske i Slovenije do Transalpskog naftovoda u Trstu i dalje do italijanskih i evropskih rafinerija, više su u domenu ličnog i političkog marketinga nego ozbiljnog bavljenja ovim važnim poslom.

– Niko ne spori značaj paralelnog snabdevanja naftom, gde bi osim ruskog, crno zlato u Srbiju stizalo i iz kaspijskog regiona, ali odluku o skraćenju mogu doneti samo državni vrhovi zemalja preko kojih je PEOP trebalo da prođe, a ne pojedinci i njihove kompanije, kategorična je ona.

Milanović-Mihajlović ne zna, kako kaže, da na ovoj trasi uopšte postoji šest rafinerija i sedma u Smederevu koja bi možda mogla da se gradi, već samo rafinerija u Pančevu. Imajući to u vidu, koji bi, pita ona, bio interes EU da podrži ovako skraćenu trasu od Konstance do Pančeva. Tim pre što se zna da je reč o međudržavnom projektu pet zemalja u kome sada više niko ne pominje Italiju koja je potpisnik celog ovog projekta.
Na konstataciju da je PEOP na listi prioriteta EU Milanović-Mihajlović kaže da to samo znači da su oni stavili „šapu” na trasu gasovoda, ali da li će ona tuda i proći i da li će projekat zaživeti pokazaće ekonomska računica.

Upućeni u celu problematiku kažu da su najave o skraćenju trase PEOP-a pojedinih srpskih predstavnika u najmanju ruku nerealne. Ko će platiti gradnju te skraćene trase koja bi koštala oko 400 miliona evra i kako bi se povratio taj novac ako bi se kapacitet gasovoda drastično smanjio. Kada se ulazilo u celu priču Srbija je zahvaljujući PEOP-u trebalo da postane regionalno čvorište nafte. Gradnjom ovog naftovoda zemlje učesnice bi godišnje uštedele na transportu više od 30 miliona dolara, a povećale bi se količine nafte u regionu, što bi dovelo do sniženja cene crnog zlata.

Umesto da su se diplomatski nastavili pregovori s Hrvatskom, odnosno Janafom, koja je do daljeg zamrzla status u celom poslu, iz Srbije stižu osude takvog postupka. Prenebregava se činjenica da naša zemlja upravo zavisi od Janafa, jer tim cevovodom dobija naftu.

Upitana, šta je pozadina odluke Hrvatske da za sada digne ruke od PEOP-a, naša sagovornica kaže, da ova eks-jugoslovenska republika u ceo posao ne želi da uđe dok ne bude sigurna da će Italija definitivno nastaviti da učestvuje u celom poslu. Italija je potvrdila pristupanje gradnji PEOP-a, ali je s tim poslom zastala, jer se nisu našli partneri odnosno privatne kompanije koje bi gradile cevovod, podseća ovaj izvor.
Osim toga Hrvatskoj nije u interesu da izgradnjom PEOP-a postojeći Janaf dobije snažnu konkurenciju, jer bi se to odrazilo na cenu sadašnjih usluga.

Isti izvor kaže da je neozbiljno pričati o formiranju posebnog preduzeća, srpsko-rumunskog, koje će se baviti gradnjom PEOP-a ako se zna da je aprila 2007. potpisana Ministarska deklaracija o Panevropskom naftovodu od strane svih pet zainteresovanih država i evropskog komesara za energetiku.

Ovaj projekt je od najvišeg strateškog, nacionalnog značaja, jer se njegovom realizacijom Srbija uključuje u red međunarodnih cevovodnih transportera sirove nafte, s jedne, uz istovremeno oslobađanje od apsolutne zavisnosti snabdevanja sirovom naftom iz pravca Hrvatske, s druge strane.

Planirani Panevropski naftovod u ukupnoj dužini kroz Srbiju od preko 200 kilometara, ulazio bi u našu zemlju kod Bele Crkve, išao obodom Deliblatske peščare, da bi od Pančeva preko Novog Sada do Sotina (granica sa Hrvatskom) pratio trasu postojećeg naftovoda.

www.politika.rs

[Graditelj]

Počinjemo da gradimo

 POČETAK pripremnih radova na izgradnji gasovoda “Južni tok” očekujemo najkasnije do 2011. godine, a ruski i srpski stručnjaci sada rade analize različitih trasa preko teritorije Srbije - kaže za “Novosti” Sergej Kuprijanov, portparol ruske kompanije “Gasprom”.

* Kada će se znati konačna trasa i kapacitet gasovoda kroz Srbiju?

- Precizne odgovore daćemo kada završimo studiju izvodljivosti i procenimo zakonske i tehničke aspekte dela “Južnog toka” koji će prolaziti kroz Srbiju.

* U kojoj fazi je “Južni tok” i da li “Gasprom” ostaje pri ranije objavljenim rokovima?

- Projekat “Južni tok” odvija se po planu, a trenutno radimo studije izvodljivosti kako za inostrani deo, tako i za potencijalne krake gasovoda koji će prolaziti kroz zemlje učesnice. Očekujemo da će studije biti završene do kraja godine, a biće propraćene investicionim odlukama i procesima za izdavanje dozvola. Imamo snažan osnov da verujemo da će projekat biti završen po planu do kraja 2015. godine.

* Pominje se da bi zarada od tranzita kroz Srbiju mogla da bude i pola milijarde evra - da li ta suma pripada državi Srbiji ili zajedničkom preduzeću “Gasproma” i “Srbijagasa” ? Kako će se deliti dobit od tranzita?

- Sav prihod će ići u zajedničko preduzeće “Južni tok Srbija”. Akteri u zajedničkom preduzeću doneće odluku konsenzusom o načinu na koji će iskoristiti prihode nakon povrata od ulaganja. Energetska saradnja Srbije i Rusije doneće veliku korist Srbiji, jer će promovisati razvoj neenergetskih grana i otvaranje novih radnih mesta.

* Da li nećkanje Bugara za “Južni tok” može da poremeti ceo projekat?

- Učestvovanje u “Južnom toku” višestruko je korisno za sve aktere zbog sigurnosti u isporukama, investicionim mogućnostima i kao odgovor na rastuću potražnju za gasom. Rusija je u pregovorima sa bugarskom Vladom i verujemo da će Bugarska uzeti ove koristi u obzir. Razmatra se napredak u predinvesticionoj fazi “Južnog toka” u Bugarskoj i priprema studija izvodljivosti bugarskog dela gasovoda, kao i realizacija zajedničkog preduzeća između “Gasproma” i “Bulgarijan enerdži holdinga”.

* Kakve su šanse da Bugarsku zameni Rumunija?

- Značajan broj drugih država, posebno Rumunija, procenjuju unosne mogućnosti koje se otvaraju sa “Južnim tokom”. Konzorcijum “Južni tok” još ispituje različite trase gasovoda. Rumunija je potvrdila da je zainteresovana za učestvovanje u projektu i dostavila je podatke potrebne za studiju izvodljivosti za trasu gasovoda preko njene teritorije.

* Od 1. aprila i zvanično počinje da radi zajedničko preduzeće za podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru. Kakvi su dalji planovi za drugu fazu razvoja skladišta?

- Projekat će se izvoditi u dve faze, a prva faza predviđa postepeno utiskivanje gasa do 450 miliona kubika. Na osnovu rezultata prve faze radiće se geološka i inženjerska revizija i potom će se odlučiti o daljem proširenju do zapremine od 800 miliona do milijarde kubika gasa. Moguće povećanje kapaciteta moglo bi da se utvrdi tempom gradnje “Južnog toka” i domaćom potražnjom gasa.

* Planira li “Gasprom” još neko strateško partnerstvo sa “Srbijagasom” za neko drugo skladište u Srbiji?

- Već radimo na šest projekata skladišta gasa u Evropi. Danas kapaciteti “Gasproma” za skladištenje gasa u Evropi su 3,7 milijarde kubika gasa, a do 2020. godine očekujemo da budu osam milijardi kubika, što je povećanje za dva do dva i po puta. Podzemno skladište “Banatski Dvor” trebalo bi da zadovolji trenutnu srpsku potražnju gasa. Višak kapaciteta se ne isplati i partneri na ovom projektu pokušaće to da izbegnu.

TROŠKOVI TRANSPORTA

* PO kojoj ceni “Gasprom” prodaje Srbiji 1.000 kubika gasa i kakve su projekcije do kraja godine?

- Tačne cifre su poslovno osetljiva informacija, ali uveravam da su cene zaista konkurentne. “Gasprom” ne određuje cene. One su određene u dugoročnom ugovoru, putem formule koja se obično zasniva na ceni naftnih derivata, iako sa zaostatkom od šest do devet meseci. Uzimaju se u obzir i troškovi transporta. Cena gasa zasniva se na trećem proizvodu robne razmene i sprečava zloupotrebu nabavljača koji može da ima i dominantnu ulogu na tržištu.

KRAK MOGUĆ

* GOVORI se da bi krak “Južnog toka” za Hrvatsku išao iz Srbije, da li je to istina?

- Hrvatska je prepoznala značaj “Južnog toka” i drago nam je zbog toga. Ako sve bude išlo po planu, ugovor između Hrvatske i “Gasproma” bi mogao da bude potpisan u prvoj četvrtini 2010. godine. Iako trasa glavnog gasovoda još nije definisana i neće biti poznata sve dok ne dovršimo studiju izvodljivosti, moguće je da će Hrvatska biti priključena na krak gasovoda.

novosti.rs

[Graditelj]

Prve vetrenjače u Banatu na jesen

Energetske dozvole za taj posao do sada je dobilo šest stranih kompanija, koje mogu da proizvedu 1.200 megavata struje

U južnom Banatu na jesen će početi izgradnja prvih vetrenjača koje će proizvoditi električnu energiju, najavio je za Press Radoslav Striković, pokrajinski sekretar za energetiku. Energetske dozvole za postavljanje vetroelektrana dobilo je šest kompanija, koje mogu da proizvedu ukupno 1.200 megavata. Plan je da se do 2012. proizvodi 450 megavata.

Zasad se planira izgradnja vetrenjača u pet opština, Vršcu, Beloj Crkvi, Kovinu, Alibunaru i Plandištu. To je kraj poznat po jakim vetrovima. Prve vetrenjače počeće da se grade u opštini koja prva obezbedi sve infrastrukturne uslove.

- Jedan stub može da proizvede dva megavata, a mora da se uloži između milion i milion i po evra po megavatu. Dakle, za proizvodnju 450 megavata biće postavljeno 225 stubova, a da bi se to uradilo mora da se uloži oko pola milijarde evra. Cena po stubu je nešto manja ukoliko se postavlja veći broj odjednom - objasnio je Striković.

Optimalna visina stuba za vetrenjače je od 50 do 80 metara i oni su najjeftiniji, a vetrovi u južnom Banatu duvaju tako da na toj visini mogu da se postignu najbolji rezultati. Ukoliko se postave viši stubovi od 100 pa do 150 metara, onda je u igri praktično cela Vojvodina.
Plan je da izgradnju plate investitori i zasad su zainteresovane samo firme iz inostranstva, dok naši ljudi još uvek ne žele da se upuštaju u investicije koje ne donose zaradu na kratke staze. Naime, uloženi kapital će se vratiti za sedam do 12 godina.

- Naš cilj je da ne kupe sve strani investitori, koji će u tom slučaju praktično biti vlasnici i zarađivaće na našim obnovljivim izvorima energije. Zbog toga hoćemo da podstaknemo naše ljude da ulažu, pa stalno organizujemo veliki broj seminara, predavanja i kurseva kako bismo objasnili koliko su važna ulaganja u tu vrstu energije. Mi nemamo dva južna Banata i ako sada ispustimo šansu, izgubićemo mnogo. Glavni problem je u psihologiji naših ljudi. Oni hoće da im se uloženo odmah vrati, nemaju strpljenja i zato ulažu u nekretnine. Poslovna filozofija Zapada je drugačija, oni vole da imaju sigurnost i da im se vraća svake godine deo sredstava - objasnio je Striković.

Izgradnja parkova vetrova išla bi nešto sporije, pre svega zbog nerešene zakonske regulativa, ali su se u poslednje vreme stvari ubrzale.
- Danas imamo Zakon o energetici, imamo strategiju razvoja energije Srbije, pa i Vojvodine. Doneli smo uredbu kako se postaje povlašćeni proizvođač energije. Međutim, nije završen proces dobijanja građevinskih dozvola. Opštine moraju da imaju detaljan regulacioni plan i da obezbede infrastrukturu, odnosno da odrede gde će tačno se bude smešten vetro-park. To je urađeno u nekim opštinama, ali u ostalim se radi na tome - rekao je Striković.

pressonline.rs

[Graditelj]

„Nabuko” vraća „Južni tok” na početak

Nije neprihvatljiv predlog da dođe do spajanja „Južnog toka” i „Nabuka”, ali bi to u velikoj meri produžilo rok za početka gradnje ruskog projekta, kaže Dušan Bajatović

Predlog Paola Skaronija, izvršnog direktora italijanske energetske kompanije „Eni” koja zajedno s „Gaspromom” radi na projektu gradnje gasovoda „Južni tok”, da dođe dospajanje pojedinih deonica dva evropska gasovoda – „Južnog toka” i „Nabuka”, nije neprihvatljiv, ali bi u ovom času to značilo da se pregovori o gradnji „Južnog toka” vraćaju na početak, kaže za „Politiku”, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

– Ta ideja nije nova, niti bi ova dva gasovoda i da počnu odmah da se grade bila konkurentna jedan drugom, jer je Evropi potreban gas koji bi se povlačio iz centralne Azije. Razlika je jedino što je gradnja „Južnog toka” gotovo sasvim izvesna, što se za „Nabuko” u ovom času ne može reći – kaže Bajatović.

Da bi do spajanja na mestima njihovog ukrštanja došlo, uz ocenu da bi to bilo od koristi za oba projekta, to znači da bi se potencijalna maršruta „Južnog toka”, morala da se koriguju i prave novi planovi, kaže Bajatović, dodajući da je za takvu odluku pre svega potrebna saglasnost svih zemalja preko kojih „Južni tok” treba da prođe.

„Srbijagas” ne učestvuje u pregovorima o povezivanju dva gasovoda, ističe on i dodaje da je izvesno da Rusija nema mnogo vremena da krene u gradnju „Južnog toka”, a nove odluke o povezivanju s „Nabukom” bi taj rok prolongirale.

Skaroni, međutim, smatra da bi se takvim spajanjem smanjila visina investicija i operativnih troškova, uz istovremeno povećanje prihoda od gasovoda, ukazujući da svaki od dva projekta ima svoje prednosti i nedostatke.

Ranije se spekulisalo da bi Nabuko jednim krakom mogao da okrzne i Srbiju, što bi „Srbijagas” prihvatio kao dobrodošlicu. Međutim, činjenica je da „Nabuko” nikad nije zvanično ponuđen Srbiji čak ni da je „okrzne”, već je Srbija bila ta koja je pokušavala u više navrata da razgovora o ovoj temi, ali bezuspešno.

Italijanski „Eni” i ruski „Gasprom” inače na paritetnim principima realizuju „Južni tok” i planiraju da ovaj plinovod izgrade do 2013. godine.
Gasovod će biti postavljen po dnu Crnog mora, a ukoliko spajanja dve trese ne bilo, on bi išao od Rusije do Bugarske, gde će se granati u dva pravca – preko Grčke i Jonskog mora na jug Italije i preko Srbije i Mađarske u skladište u Austriji. Cilj oba kraka je Evropska unija.

„Nabukom” upravlja konzorcijum evropskih kompanija – austrijski OMV, bugarski „Bulgargas”, turski „Botas”, nemački RWE, mađarski MOL i rumunski „Transgas”. Taj gasovod namenjen je smanjenju zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Perspektive za realizaciju projekta najviše zavise od toga da li će Evropska unija uspeti da postigne strateški sporazum o isporukama gasa sa Turkmenistanom na 30 godina. Azerbejdžan nema dovoljno gasa za podmirivanje kapaciteta gasovoda, a saradnja sa Iranom je malo verovatna zbog međunarodnih sankcija.

Planirano je da kapacitet „Južnog toka” bude oko 63, a „Nabuka” upola manje, oko 31 milijarde, kubika gasa.

Austrijski kompanija OMV odbacila je, međutim, juče spekulacije o navodnim pregovorima o povezivanju evropskog gasovoda „Nabuko” i ruskog projekta „Južni tok”. Prognoze su pokazale da će konačna cena „Južnog toka” biti veća od prvobitno očekivanih, a analitičari, pored toga, nisu sigurni da li će suficit gasa na tržištu do 2015. godine i slab privredni rast omogućiti postojanje oba gasovoda.

Evropski komesar za energetiku Ginter Etering, kako prenose mediji, kaže da je Evropskoj uniji gas potreban te da ima prostora za puno projekata. „Nabuko” će obezbeđivati svega pet odsto potrebnih količina gasa. Na kraće staze ti projekti konkurišu jedan drugom, ali dugoročno ima prostora za mnogo investicija na liniji istok-zapad, rekao je Etering.

politika.rs