Gradske vesti ~ Zanimljivosti ~ Aktuelnosti

[Graditelj]

Parket odlaže ključeve „Belvila”

Nakon što im je rok za useljenje sa 31. decembra pomerio na 28. februar, investitor juče obavestio 280 kupaca stanova da se ulasku u elitno novobeogradsko naselje mogu nadati tek u maju

Ni posle dva meseca strpljivog čekanja da se useli u stan koji je kupio u naselju „Belvil” Borivoje Arežina neće dobiti ključeve pre maja. Zbog problema sa parketom u tri zgrade („šeboj”, „iris” i „ciklama”) ovo je treće pomeranje rokova, posle prvobitnog – 31. decembra prošle godine i drugog, koji će biti probijen 28. februara.

„Da li je moguće da im treba šest meseci da promene parket”, pita Arežina.

– Najviše me zabrinjavalo što od investitora danima nisam mogao da dobijem odgovor zašto radovi kasne i kada ću dobiti ključeve. Direktor prodaje do juče nije odgovarao na poruke i pozive. Kada je prvi put useljavanje prolongirano jer nisu uspeli da otklone navodne sitne nedostatke, nisam se bunio. Sada mi nije svejedno, takvo neozbiljno ponašanje više ne može da se toleriše – izričit je Arežina.

On je jedan od oko 280 vlasnika koji su u istom sosu. Mnogi se pitaju kako je moguće da je investitor ispoštovao rokove i otklonio oštećenja u 11 stambenih zgrada koja su napravili prvi stanari „Belvila”, studenti Univerzijade, a u tri nisu uspeli.

– Investitor nas je posredstvom medija neprestano ubeđivao pre prvog roka da oštećenja nisu velika i da će ih brzo otkloniti. Ako je istina da je problem samo u parketu, kako to da mesecima ne mogu da ga srede – kaže jedan od kupaca, koji je želeo da ostane anoniman.

Investitor, kompanija „Blok 67 asošijejts”, kašnjenje opravdava činjenicom da se posle letošnje Univerzijade pokazalo da je obim radova na sređivanju stanova posle boravka sportista bio veći od očekivanih.

–Kašnjenje je izazvao i problem sa jednim od dobavljača parketa, jer je isporučio robu nezadovoljavajućeg kvaliteta. Naša kompanija i njeni nadzorni organi ponašali su se profesionalno –od svih dobavljača zahtevani su i dobijeni svi potrebni sertifikati o kvalitetu materijala. Poteškoće sa parketom pokušali smo da rešimo na najbolji način, a kako ovi napori nisu urodili plodom odlučili smo da kao investitori sporni parket zamenimo o svom trošku, jer će jedino na takav način kupci dobiti stanove u potpuno ispravnom stanju. Nažalost, taj proces traje i zahteva određeno pomeranje rokova – objašnjava Miloš Stanojević, direktor prodaje „Bloka 67 asošijejts”.

Više od 40 vlasnika za to vreme nije sedelo skrštenih ruku. Pomoć su zatražili od advokata. Zahtev za naplatu odštete zbog kašnjenja uputili su investitoru ali odgovor, kaže jedan od vlasnika, još nisu dobili. Ugovorom nisu predviđeni penali u slučaju da investitor obaveze koje je preuzeo ne ispuni na vreme.

– Investitor je probijanjem rokova prekršio ugovor i tražimo nadoknadu štete. Mislim da nama ali i njima više odgovara da problem rešimo vansudskim poravnanjem – objašnjava on.

Da ugovor ne predviđa sankcije za investitora ukoliko pomeri završetak posla, potvrdio je i Stanojević i dodao da su kupcima stanova i lokala koji se na vreme nisu uselili u „Belvil” ponudili „pravične penale za svaki dan kašnjenja od ugovorom predviđenog termina – 0,01 odsto neto vrednosti stana, odnosno 0,02 odsto neto cene lokala.

Primopredaja poslovnog prostora, sada uveravaju iz kompanije „Blok 67 asošijejts”, biće obavljena najkasnije početkom aprila.

www.politika.rs

[Graditelj]

Posečena debla platana biće prodata na javnoj licitaciji

Grane od posečenih platana u beogradskom Bulevaru Kralja Aleksandra biće data za grejanje socijalno ugroženih porodica, dok će velika debla biti prodata na javnoj licitaciji, potvrdjeno je danas Tanjugu u JKP "Zelenilo Beograd".

Kako se navodi, tanke grane, zbog skupog transporta, biće na licu mesta samlevene, dok će deo drvne gradje biti iskorišćen i za grejanje podružnica "Zelenila Beograd".

Inače, tačan početak radova na uklanjanju obolelih platana nije utvrdjen kažu u "Zelenilu".

Oni očekuju konačan dogovor građana i gradske vlasti, kao i odobrenje Gradskog sekretarijata za saobraćaj.

www.blic.rs

[Graditelj]

Građani i stručnjaci biraju drveće

Gradske vlasti imaju nameru da zajedno sa građanima i stručnjacima donesu odluku koja će vrsta drvoreda biti zasađena u Bulevaru kralja Aleksandra. O ovoj temi će se razgovarati u narednih petnaestak dana, ali se neće žuriti sa odlukom s obzirom da je sadnja moguća tek najesen.

Da još nije odlučeno koje vrste drveća će biti zasađene potvrdio je juče i gradonačelnik Dragan Đilas. On kaže da gradske vlasti žele da se dogovore sa žiteljima Bulevara kralja Aleksandra i stručnom javnošću, koje vrste i koliko veliko drveće je najbolje zasaditi.

- Postoje razna mišljenja, pa i da su platani drvo koje nije dob ro za gradsku sredinu. Prepustili smo odluku stručnjacima, saslušaćemo njihovo mišljenje i izneti predloge pred građane. Kad budemo znali šta ćemo da sadimo, odna ćemo videti da li to drveće kupujemo u Srbiji ili ga je potrebno uvoziti – kaže Đilas.

On ističe da nije sporno da Grad želi da nabavka stabala što manje košta, ali i da Bulevar treba da izgleda reprezentativnije i lepše.
Stručnjaci Šumarskog fakulteta su se u svojim elaboratima bavili i vrstama drveća koje bi, osim platana, moglo da bude zasađeno na Bulevaru kralja Aleksandra. Tako u studiji iz 2006. godine piše da su mnogobrojne domaće i strane vrste u opticaju, jer je zemljište relativno dobro i dozvoljava širok izbor. Autori ove studije predlažu srebrnolisnu i sitnolisnu lipu, klen, mleč i javor.

U studiji iz 2008. godine međutim piše da neke od ovih vrsta nisu najbolji izbor za drvored, jer su podložne biljnim bolestima i štetočinama. Preporuka je da se za drvored koriste isključivo biljke iz rasadnika, odnosno drvoredne sadnice jer samo one mogu da izdrže rast duž većine drvoreda (skučen prostor za razvoj korena, velika zagađenost…). Ova studija predlaže da se razmotre još neke vrste sadnica, poput poljskog, crnog i belog jasena, poljskog i sibirskog bresta, kao i vez.

Beli jasen
 
Drvo visoko i od 40 metara. Listovi su naspramni, slozeno perasti, sastavljeni od 7 do 13 uskih,po obodu nazubljenih listića. Cveta u aprilu i maju.plod krilata orasica.




Javor

Visina je od 35 do 40 metara, ima priramidalnu krošnju. Alergijska biljka, otporna prema niskim i suši. Podnosi orezivanje, a biljne vaši je mogu ozbiljno oštetiti.
 


Poljski jasen

Raste do 25 metara, krošnja je duguljasta i ovalna. Nije alergijska biljka i otporna je prema niskim i visokim temperaturama. Podnosi orezivanje, ali može imati problem sa grinjama.



Sitnolisna lipa

Raste do 30 metara, ima ovalnu krošnju. Nije alergijska, podnosi orezivanje. Otporna na niske temperature, slabo otporna prema suši. Biljne vaši je mogu ozbiljno oštetiti, nije ugrožena od grinja.



Srebrnolisna lipa

Raste do 25 metara, ima ovalnu krošnju. Nije alergijska vrsta, podnosi orezivanje. Otporna na niske temperature i umerenu sušu. Biljne vaši jako oštećuju lišće, nije ugrožena od grinja.



Mleč

Raste do 30 metara, ima jajastu krošnju. Alergijska biljka, podnosi orezivanje. Otporna prema niskim temperaturama i umerenim sušama. Biljne vaši je mogu ozbiljno oštetiti.



Klen

Raste do 20 metara, ima ovalnu krošnju. Nije alergijska, podnosi orezivanje. Ako se izaberu zdrave sadnice, potpuno se eliminiše ugroženost od biljnih gljiva.




Poljski brest

Raste do 35 metara, ima široku I gustu krošnju. Alergijska biljka, otporna na niske i visoke temperature. Podložna je biljnim bolestima i podnosi orezivanje.





Raste do 20 metara, ima široko razgranatu krošnju. Nije alergijska biljka, otporna je na niske i viskoke temperature. Osetljiva na biljne bolesti, podnosi orezivanje.



Građani u “Zelenilu”

Stručnjaci JKP “Zelenilo Beograd” i autori elaborata o stanju platana u Bulevaru juče su razgovarali sa zainteresovanim građanima na ovu temu. Prostorije “Zelenila” posetilo je dvadesetak Beograđana, a možda najveće nesuglasice bile su u tome što se drvored menja odnjednom a ne postepeno. Građani su kritikovali “Zelenilo” što je drvored pre petnaestak godina orezivan na način koji je doveo do njegovog ubrzanog propadanja, neki od njih nisu uvereni da će se formirati drvored kakav obećavaju gradske vlasti, a pojedini sumnjaju da su stabla uopšte bolesna.

Nastavak uklanjanja platana

Prema saznanjima “Blica” gradske vlasti bi danas trebalo da donesu odluku kad će biti nastavljeno uklanjanje platana na Bulevaru kralja Aleksandra, s obzirom da su svi elaborati stavljeni na uvid zainteresovanih građanima.

www.blic.rs

[Graditelj]

Aleja palih platana

U rasadniku „Zelenila” na Bežanijskoj kosi su završila stabla iz Bulevara kralja Aleksandra, dok su granje i panjevi prebačeni u bazu ovog preduzeća na Topčideru

U proteklih nekoliko dana uklonjen je najveći broj platana u Bulevaru kralja Aleksandra, a mnogi sugrađani zahtevali su da znaju njihovu dalju sudbinu. Zaštitnici drvoreda, koji su svojim telima pokušavali da prekinu, kako kažu, „vandalski čin seče uglavnom zdravih stabala”, ispisujući svoje blogove na Internetu, insistiraju da se javno kaže i pokaže gde se odvoze ova stabla i šta će biti sa njima.

Kako su nam u „Zelenilu ” objasnili isečena stabla raspoređena su na dva mesta.

– Trupce lagerujemo u rasadniku na Bežanijskoj kosi. Oni će biti prodati na javnoj licitaciji, u skladu sa zakonskom procedurom. Čekamo da se platani iseku, pa da potom složimo i uradimo njihovu klasifikaciju. Postoji komisija koja će to nadgledati, a prodaju ćemo javno oglasiti u medijima, kao i na našem sajtu – kažu u „Zelenilu”.

Delovi platana iz drvoreda predviđeni za ogrev – deblje granje i panjevi – smešteni su u bazi ovog preduzeća na Topčideru.

Kako kažu u ovom preduzeću, prvobitni plan je bio da se granje samelje u specijalnim mašinama, i to odmah posle uklanjanja, na samom bulevaru.

– Tako bi posle sečenja za nama ostala čista ulica, ali smo od toga odustali zbog buke koju mašina proizvodi, pa granje odvozimo u našu biobazu na Surčinskom putu – ističu u „Zelenilu”.

Radnici „Zelenila ” i „Srbijašuma” za proteklih pet dana uklonili su oko 230 stabala platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Prema predviđanjima, posao bi trebalo da bude završen do petka. Sa leve strane bulevara uklonjena su gotovo sva stabla, dok su juče posečeni platani na desnoj strani i to u delu ulice kod Đeram pijace. Zbog blizine stambenih objekata i strujne mreže, juče je uklonjeno oko dvadesetak platana.

www.politika.rs

[Graditelj]

Stiže 60.000 zahteva za legalizaciju

Procena je da u gradu ima oko 200.000 nelegalnih objekata, a u Sekretarijatu za poslove legalizacije ističu da su zadovoljni odzivom građana

Rok za podnošenje dokumenata za legalizaciju bespravno podignutih objekata ističe za deset dana. Procena je da u gradu ima oko 200.000 nelegalnih objekata, a u Sekretarijatu za poslove legalizacije ističu da očekuju da će ukupno biti podneto između 50.000 i 60.000 zahteva.
 Sekretar za poslove legalizacije Predrag Vučić kaže za Press da rok za podnošenje dokumenata, koji ističe 11. marta, neće biti produžen i da je grad zadovoljan trenutnim odzivom građana.

 - U Beogradu postoji oko 200.000 nelegalizovanih objekata. Naravno, ne očekujemo da će svi vlasnici podneti zahteve i da će tražiti da legalizuju svoje kuće. Činjenica je da sugrađani čekaju poslednji trenutak da bi to završili, pa ćemo prave cifre znati tek 12. marta - objašnjava Vučić.

 Popusti i olakšice

Prema njegovim rečima, nove obećane olakšice i popusti za legalizaciju biće poznati tek nakon usvajanja izmena Odluke o merilima za utvrđivanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

 - Tek nakon sledeće sednice Skupštine grada biće poznati popusti i olakšice, tako da ne bih sada mogao da pričam o tome - navodi Vučić.


Prema njegovim rečima, popust od 50 odsto na jednokratnu uplatu do 1. marta, odnosno juče, niko nije iskoristio jer nijedan predmet nije završen. Ali, kako kaže, to nije razlog za brigu jer će taj rok biti produžen.

   - Verovatno će planiranim izmenama biti određen i produžetak roka za uplatu kojom se dobija popust od 50 odsto - objašnjava Vučić.
  Sugrađani koju su podneli zahteve za legalizaciju po starom zakonu sada ne moraju ponovo da obnavljaju zahtev. Dovoljno je samo da se raspitaju u svojoj opštini kada će dobiti odgovor.

  - Svi zahtevi koji nisu okončani rešavaće se po novom zakonu, pa nema potrebe za novom dokumentacijom. Takođe, i ranija kategorija prijava za legalizaciju tretiraće se kao zahtev - naglasio je Vučić.

   Na brojne primedbe sugrađana da su cene za građevinsko zemljište previsoke i da su za pojedine zone čak i više nego ranije, Vučić odgovara da ih je "grad formirao u skladu sa zakonom".

- Uzeti su u obzir atraktivnost lokacije, komunalna opremljenost, postojeća infrastruktura... Cene jesu znatno veće u Beogradu nego u unutrašnjosti, ali su i cene nekretnina u Beogradu veće nego u Srbiji. Uostalom, nije ni u redu da ljudi koji su kršili zakon i zidali kuće, a ne spadaju u socijalnu kategoriju, plate manje nego oni koji su sve radili po zakonu - tvrdi sekretar Predrag Vučić. 

Iz Sekretarijata za legalizaciju juče su podsetili sugrađane da se zahtevi za legalizaciju mogu podneti do 11. marta ove godine.
- Mogu se legalizovati samo objekti koji su izgrađeni ili dograđeni do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (od 11. septembra 2009. godine). Apelujem na sve zainteresovane da ovaj posao urade do 11. marta, kada ističe rok podnošenja zahteva za legalizaciju - rekao je Predrag Vučić.

   Za objekte do 800 metara kvadratnih, zahtev za legalizaciju podnosi se na pisarnici opštine na čijoj teritoriji se nalazi bespravno izgrađen objekat, a za one iznad 800 kvadrata u Sekretarijatu za legalizaciju u zgradi gradske uprave u ulici Kraljice Marije 1.

ZONIRANJA

   Pored cena koje nikom ne odgovaraju, građani uglavnom zameraju i način zoniranja grada. Prema rečima sugrađana iz jednog dela Rakovice, pojedine lokacije na kojima su gradili neopravdano su svrstane u "ekstrazonu", iako nemaju nikakvu komunalnu infrastrukturu, nalaze se pored pruge, nisu blizu centra grada...

  - Svako ima pravo da se žali komisiji koja je radila zoniranje i svaki predlog biće ponovo razmotren. Ukoliko zaista ne postoji nikakva infrastruktura i deo teritorije nije atraktivan ili nije u nekom zelenom pojasu, ne bi nikako trebalo da je reč o ekstrazoni. Savetujem građanima da se obrate nadležnima i da u konkretnom slučaju utvrde sve detalje - kaže Vučić.

Objekti do 800 kvadrata
Opština Broj telefona Radno vreme
   Stari grad 322-22-09 8-15.30
   Vračar 3081-403 8.30-16
   Zemun 3778-527 i 3778-524 8-16
   Novi Beograd 311-5007 8-16
   Rakovica 3051-700 8-16
   Čukarica 3052-453 8-16
   Voždovac 2458-258 8-16
   Savski venac 2061-812 8-16
   Zvezdara 3405-741 8-16
   Palilula 3236-221 lok. 220, 155 8-16
   Barajevo 8301-382 8-16
   Grocka 8500-413 lok.307 7.30-16.30
   Lazarevac 8120-686 8-15
   Mladenovac 8231-260 lok. 131 8-16
   Obrenovac 8726-475 8-16
   Sopot 8251-293 7-15
 
OBJEKTI OD 800 KVADRATA
Opštine Broj telefona

   Stari grad, Savski venac, Vračar i Zvezdara 3376-090
   Čukarica i Voždovac 3376-104
   Palilula i Rakovica 3376-349
   Novi Beograd, Zemun, Barajevo, Grocka, Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac, Sopot i Surčin 3376-086

pressonline.rs

[Graditelj]

Prodavci magle na kvadrat

 UZELI su teško ušteđeni novac, obećali im krov nad glavom i nestali. Nesavesni investitori godišnje, prema pojedinim procenama, prevare više hiljada sugrađana. Mnogi godinama čekaju na ključeve svog doma, a gradilišta i dalje pokriva korov. Među njima su i kupci nezavršenih stanova u Bulevaru kralja Aleksandra 114, koje je trebalo da izgradi Budimir Ivković (51). Za njim policija i dalje traga.

Kako nam je rekao Vladan Zlatić, pravni zastupnik Udruženje građana "1000 oštećenih" koji već godinama čekaju završetak stanova u Filmskom gradu, postoji više načina kojima finansijeri izgradnje varaju potencijalne mušterije.

- Postoji sigurno više hiljada Beograđana koje su investitori prevarili - naglašava Zlatić. - Najčešće kupce varaju lažnom dokumentacijom o navodnoj izgradnji stanova koje još nisu ni započeli. Ima o onih koji smišljaju malo suptilnije prevare. Neki od investitora počnu izgradnju objekata, koja se potom iz nekih razloga obustavi, a kupcima ostaje samo da se nadaju da će njihovi stanovi biti završeni.

Dopunom Zakona o prometu nepokretnosti, čije su odredbe stupile na snagu prvog dana 2010. godine, uveden je Centralni registar u kome se nalazi evidencija svih overenih ugovora o prometu nepokretnosti. Prema rečima Slobodana Homena, državnog sekretara Ministarstva pravde, ovaj sistem je u potpunosti zaživeo.

- Od početka godine, kada je Centralni registar uveden, više ljudi, koji su hteli da prevare kupce, privedeno je prilikom pokušaja da overe ugovor o prodaji stana, koji je i ranije sklopljen - dodaje Homen. - Ovaj sistem obuhvata samo ugovore sklopljene u 2010. godini, a oni koji su potpisani ranije nisu ubačeni u bazu podataka, niti će biti. Građani mogu ponovo da overe ugovore, kako bi ih evidentirali i zaštitili od mogućih zloupotreba.
Poslednji slučaj prevare, poznat javnosti, jeste prevara 19 kupaca stanova u Bulevaru kralja Aleksandra 114, od kojih je investitor Budimir Ivković uzeo više od milion evra za stanove koje nije završio.


MENjAJU BROJEVE

JEDAN od načina kojim investitori varaju svoje kupce jeste i zamena brojeva na vratima stanova. Kako nam je rekao Vladan Zlatić, on je upoznat i sa slučajevima gde prodavci stanova iste kvadrate prodaju više puta tako što menjaju pločice koje numerišu broj stana. Tako sklapaju nove ugovore o prodaji, iako je reč o istom stanu.

novosti.rs

[Graditelj]

Muke sa legalizacijom

Beograđani koji su podneli zahteve po starom zakonu potpuno zbunjeni idu od šaltera do šaltera i ne znaju da li treba ponovo da se prijave, pošto dobijaju oprečne informacije u opštini i sekretarijatu

Sugrađani koji su podneli zahteve za legalizaciju po starom zakonu još ne znaju da li treba ponovo to da urade, iako rok ističe za nekoliko dana! U Sekretarijatu za legalizaciju izričito tvrde da svi koji su podneli kompletnu dokumentaciju ne moraju ponovo da podnose zahteve, ali u pojedinim opštinama Pressu je rečeno da je ponovljena procedura neophodna.

Objašnjenja za stare zahteve razlikuje se čak i od opštine do opštine, pa se tako na različitim šalterima mogu dobiti potpuno oprečne informacije. Zbog svega toga, očigledno, Beograđanima koji su se po ranijem zakonu prijavili za legalizaciju, status predmeta zavisiće od toga na kojoj opštini žive. Tako u opštini Voždovac savetuju građane da „ponovo podnesu zahteve".
Nejasna uputstva

- Svi oni koji nisu dobili nikakvo obaveštenje o statusu predmeta trebalo bi ponovo da podnesu zahteve. Naravno, i oni koji su odbijeni po starom zakonu mogu ponovo da podnesu zahtev - tvrde u Informativnoj službi te opštine.

Procedura kojom teče legalizacija izgleda nije najjasnija ni samim službenicima, jer daju potpuno oprečna objašnjenja. Naime, i pored toga što je sekretar za legalizaciju Predrag Vučić izričito rekao da će svi stari zahtevi biti rešavani po novom zakonu, u opštini Vračar kažu „da može i po novom i po starom zakonu"?!

- Ti predmeti mogu biti rešavani po starom ili po novom zakonu. Zato smo pozvali sugrađane da odluče kako žele da njihov zahtev bude rešen i na osnovu toga da dostave dopunu dokumentacije - objašnjava član Opštinskog veća Vračara Đorđe Belamarić, i napominje da su Vračarci čiji predmeti nisu rešeni već dobili pozive iz opštine.

Najmanje posla oko starih zahteva, po svemu sudeći, imaju građani Surčina i Zvezdare. U tim opštinama, stari zahtevi se tretiraju isto kao novi.
- U zakonu je navedeno da svi koji su ranije zatražili legalizaciju svojih kuća ne moraju to ponovo da urade. Naravno, nove zahteve moraju da podnesu sugrađani koji do sada nisu ništa podnosili, kao i oni koji su u međuvremenu nešto dogradili - naglašava pomoćnik predsednika opštine Zvezdara Jelena Nikolić.

Tumačenje zakona

Opštoj zabuni u kojoj svako tumači zakon kako hoće doprinosi i stav zaposlenih u opštini Čukarica, koji sva pitanja vezana za legalizaciju, pa čak i oko objekata manjih od 800 kvadrata, preusmeravaju na Sekretarijat za poslove legalizacije?! Međutim, u tom sekretarijatu ističu da je legalizacija objekata do 800 metara kvadratnih u nadležnosti opština sve do izmene Statuta grada.

- Prema Statutu, u našoj nadležnosti su samo objekti veći od 800 kvadrata. Tako će biti sve do promene tog akta i to opštine dobro znaju. Takođe, novi zakon o legalizaciji je vrlo jasan. Svi koji su podneli zahteve za legalizaciju po starom zakonu ne treba ponovo da to rade - tvrdi sekretar Predrag Vučić.

Čitava zbrka najviše šteti Beograđanima, koji potpuno zbunjeni čekaju ispred opštinskih šaltera. Sugrađanka Verica Putniković, koju smo zatekli pred šalterom u opštini Palilula, navodi da već drugi put pokušava da legalizuje kuću.

- Ništa mi nije jasno! Već sam podnosila dokumentaciju, a sad kažu da moram ponovo! Strašno sam razočarana. I suprug i ja smo godinama radili i pokušavali da obezbedimo deci krov nad glavom. Veliki su to troškovi, ako mi treba nešto dodatno od papira, moraću ponovo da platim. A niko neće da nam objasni šta treba da radimo i svi nas šetaju od šaltera do šaltera - žali se Verica.

OBAVEZNO

Bez obzira na nastalu zbrku, službenici se slažu u jednom - sugrađani koji su podneli prijavu po starom zakonu, ponovo moraju da podnesu zahtev ukoliko je:

- vlasniku objekta zatraženo da dostavi dodatnu dokumentaciju ili da ispuni dodatne uslove, a on to nije učinio
- prijava za legalizaciju odbačena
- zahtev za legalizaciju odbačen ili odbijen

BROJKE

Opština    Broj starih zahteva
Zemun       21.599
Palilula       20.000
Voždovac    17.000
Zvezdara    15.000
Surčin           5.000
Vračar           3.100

POSTUPAK U KORACIMA

KORAK 1: Ukoliko dokumentacija nije kompletna, u roku od 60 dana traži se dopuna
KORAK 2: Ukoliko sugrađanin ne dostavi traženu dokumentaciju u roku, zahtev se odbacuje
KORAK 3: Kada građani dostave kompletno dokumentaciju, odlučuje se o mogućnosti legalizacije objekta
KORAK 4: Ako ne postoji mogućnost legalizacije, zahtev se odbija i prosleđuje građevinskoj inspekciji
KORAK 5: Ukoliko se objekat može legalizovati, vlasnik dobija obaveštenje o tome i o visini nadoknade koju plaća u roku od 60 dana
KORAK 6: U roku od 60 dana građanin sklapa ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište
KORAK 7: Po dobijanju ovog dokumenta, u roku od 15 dana donosi se rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli

pressonline.rs

[Graditelj]

Krovni planovi nad Beogradom

Digitalna baza podataka biće dostupna investitorima i građanima, dok će pokrivenost planskom dokumentacijom ubrzati izdavanje građevinskih dozvola

Šta je dozvoljeno graditi na određenoj lokaciji, koliko spratova objekat sme da ima i koji koeficijent izgrađenosti je propisan – investitori i gradske institucije moći će od septembra iduće godine da saznaju posredstvom Interneta, ako zavire u digitalnu bazu podataka o urbanističkim planovima. Tada ističe zakonski rok za izradu i usvajanje prostornog i planova generalne regulacije (PGR) tako da će cela teritorija grada, oko 330.000 hektara, biti pokrivena planskom dokumentacijom, što će između ostalog ubrzati i izdavanje građevinskih dozvola.

Izrada regionalnog prostornog plana za celu administrativnu teritoriju sa svih 17 opština i sedam prostornih planova za opštine van teritorije sadašnjeg Generalnog plana, poveren je Urbanističkom zavodu Beograda. Direktorka te kuće, Žaklina Gligorijević, kaže da poseban izazov predstavlja izrada PGR-a za 55.000 hektara građevinskog zemljišta centralnog dela Beograda, što je nešto manja površina od teritorije pokrivene Generalnim planom.

– Osnovni cilj je da usaglasimo važeću plansku dokumentaciju iz sedamdesetih godina prošlog veka do nedavno usvojenih planova detaljne regulacije (PDR) prema istom standardu i u skladu sa zakonom. Takvih važećih planova je više od 400. Tako će planska dokumenta biti međusobno usaglašena, primenljiva i usklađena sa Generalnim planom koji se istovremeno radi – kaže Gligorijevićeva.

Za većinu lokacija koje budu obuhvaćene planovima generalne regulacije investitori neće morati da rade PDR na koji se dosad čekalo najmanje tri godine, što je usporavalo investicije i gradnju. Detaljna regulacija biće potrebna samo za izuzetno važne zaštićene kulturne i prirodne celine ili za rekonstrukciju zona, poput detaljnije razrade delova područja „Luke Beograd”.

– Planovi generalne regulacije pružiće jasne uslove za izgradnju i uređenje, ali to ne znači da će do septembra 2011. godine svih 17 opština moći istovremeno da ih dobiju. Generalni plan ostaće strateški dokument iz koga se neće dobijati uslovi za izgradnju, dok će prostorni planovi imati i neke elemente za direktno sprovođenje – objašnjava Gligorijevićeva.

Najveći problem u ovom složenom urbanističkom zadatku biće 30 odsto teritorije građevinskog područja za koje ne postoje ažurirane topografske, geološke i katastarske podloge, koje su osnov da urbanisti definišu saobraćajnice, infrastrukturu i odrede namenu tih lokacija.
– Za te površine iskoristićemo sve prethodne studije, stare planove, projekte, sve podatke u arhivi zavoda kako bismo i za ta područja utvrdili najbolja urbanistička i tehnička rešenja. Ona neće biti tako detaljna jer će te teritorije biti predmet razrade kroz druge planske dokumente, kakav je PDR – ističe Gligorijevićeva.

Ukoliko Beograd, ali i druge lokalne samouprave, ne usvoje prostorne planove za 18 meseci i planove generalne regulacije za dve godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja predložilo je sankciju – raspuštanje skupština.

politika.rs

[Graditelj]

Od EIB-a šest miliona evra

Novac dobijen od Evropske investicione banke biće uložen u infrastrukturu Beograda

Ministarka finansija Diana Dragutinović i gradonačelnik Dragan Đilas potpisali su juče, sa predstavnicima Evropske investicione banke (EIB), ugovor o donaciji od šest miliona evra za „Projekat obnove grada Beograda”. Novac će biti iskorišćen za infrastrukturne projekte.

Posle potpisivanja u Skupštini grada, Đilas je naglasio da je saradnja sa EIB bila sjajna u prethodnom periodu i kao plod te saradnje je stigla i donacija od šest miliona evra.

– Beograd je prvi grad u ovom delu Evrope sa kojim Evropska investiciona banka radi direktno. To je znak i poverenja šta se u prestonici dešava, kakve su naše finansije i da je sve što radimo potpuno javno – istakao je Đilas.

On je rekao da je u pitanju dobra investicija, jer je kredit EIB-a najpovoljniji. Uslovi su potpuno jednaki koji se daju uz državne garancije, uz kamatu od 0,8 odsto plus euroribor što je manja kamata od dva procenta. Sve to, uz grejs period za početak otplate, više je nego isplativo – naglasio je Đilas.

– Očekujem da sa Evropskom investicionom bankom nastavimo saradnju i na projektima gradske železnice i izgradnje mosta preko Ade Ciganlije. Možda i za nabavku autobusa na gas, koje Beograd planira da kupi u sledeće tri godine ili za razvoj ulične infrastrukture – rekao je Đilas.
Diana Dragutinović, ministarka finansija, podsetila je da je EIB odobrila kredit Beogradu 2003. godine od 90 miliona evra za obnovu i da je do sada potrošeno 70 miliona.

Dario Skanapjeko, potpredsednik EIB-a, rekao je da je donacija gradu od šest miliona evra „signal” da EU i EIB žele da pomognu obnovi Beograda, istakavši da je saradnja te banke i Srbije u poslednjih nekoliko godina uvećana.

„Projekat obnove Beograda” sprovodi se od 2005. godine i obuhvata rekonstrukciju tramvajskih šina, glavnih saobraćajnica, uvođenje daljinskog sistema upravljanja saobraćajem ali i obnovu voznog parka GSP „Beograd”. Do sada se od donacija EIB finansirala rekonstrukcija Nemanjine ulice (2006. godine), Autokomande i tramvajske pruge od Veterinarskog fakulteta do kružnog toka (2006) i Južnog bulevara, od Maksima Gorkog do Ustaničke (2007). Obnovljeno je tri kilometra tramvajske mreže u ulicama Proleterske solidarnosti, Milutina Milankovića i Milentija Popovića u Novom Beogradu. Sredstvima iz ovog programa obnovljen je i Stari savski most, tramvajska pruga u Savskoj ulici kao i Bulevar vojvode Mišića, od Gospodarske mehane do Savske ulice.

-----------------------------------------------------------

Spora obnova „Gazele”

Gradonačelnik je juče izjavio da je Evropska investiciona banka potvrdila da je kredit za rekonstrukciju „Gazele” dostupan i da se može koristiti. On je naglasio da je prestonica dobila od Ministarstva za infrastrukturu plan obnove „Gazele”.

– Gradske stručne službe sada proučavaju predlog i posle toga ćemo dati sugestije. Moramo da budemo svesni, da ako se ulazi u rekonstrukciju „Gazele” po toj dinamici, u sledeće dve godine biće velikih saobraćajnih problema. Problem je što su predviđene velike restrikcije u saobraćaju pogotovo što će u isto vreme početi radovi na nadvožnjaku kod Banovog brda. U isto vreme ćemo imati dva uska grla i to će se brzo proširiti po celom gradu – naglasio je Đilas.

politika.rs

[Graditelj]

Tačka na žutu ambulantu

U prisustvu rukovodećih ljudi opštine Voždovac, juče je žiteljima podavalskog naselja Zuce predata na korišćenje nova zdravstvena stanica.

Žitelji podavalskog naselja Zuce moći će od iduće sedmice da koriste usluge nove ambulante u ovom delu Voždovca. Dragan Vukanić, predsednik opštine predao je juče ključeve zdravstvene stanice dr Dragani Nalić, direktorki Doma zdravlja „Voždovac”, pod čijom će nadležnošću biti ambulanta u Ulici 14. nova broj 1.

– Posle formiranja nove vlasti na lokalu, nastavili smo rad na svim dobrim projektima koji su građanima obećavali boljitak. Ovo je način da pokažemo da smo i dalje spremni na svaki vid saradnje, nezavisno od toga ko pripada kojoj partiji i da samo zajedničkim snagama možemo da pomognemo građanima – istakao je Vukanić.

Ostalo je još da se, kako je rekla dr Nalić, obavi preseljenje inventara i premeštanje zdravstvenih kartona. Biće opremljena i apoteka u sklopu objekta, a žiteljima će na raspolaganju biti i lekarska i stomatološka ordinacija, kao i soba za intervencije.

Ako se rečeno obistini, više od 2.000 građana ovog naselja će, posle gotovo godinu dana, moći da ostvari primarnu zdravstvenu zaštitu u adekvatnim uslovima. U međuvremenu, kako su istakli neki od žitelja Zuca, ambulantne usluge su im pružane u prostoru gde je bila i veterinarska stanica. Veće zdravstvene probleme morali su da rešavaju u ispostavama DZ „Voždovac” u Belom Potoku ili Jajincima. Poteškoća je bilo i sa nabavkom lekova, jer je pre petnaestak godina zatvorena jedina lokalna apoteka.

Zbog lošeg stanja u kome se nalazila stara ambulanta, krajem marta 2009. počela je gradnja nove zdravstvene stanice.Za tu namenu, lokalna samouprava kojom je rukovodio Goran Lukačević (DS), predsednik privremenog opštinskog veća, izdvojila je 14,5 miliona dinara. Od tada do danas, tokom dve predizborne kampanje na Voždovcu, ovaj objekat bio je tačka trvenja političkih partija. Zvanično je otvoren krajem novembra, kada je stranačka borba za glasove bila na vrhuncu. Događaju je prisustvovao i gradonačelnik Dragan Đilas. Ambulantu su sutradan posetili predstavnici SRS i saopštili da su „zatekli prazan objekat u kome ne postoje uslovi za rad”. Iz Gradske uprave reagovali su izjavom da su „građevinski radovi u potpunosti završeni i da će prijem pacijenata uslediti u decembru, posle nabavke medicinske opreme”. Meštani, pak, kažu da ni tada ni kasnije nisu mogli da uđu u ambulantu, jer je bila zatvorena, a u njoj nije bilo ni struje, ni vode, ni osoblja.

Uprkos relativno pomirljivoj izjavi „o nastavku rada na svim dobrim projektima”, koju je Vukanić dao novinarima, čelnici nove voždovačke vlasti koju su krajem januara formirale SNS i koalicija DSS-NS nisu propustili priliku da dodaju kako su „za mesec dana uspeli da reše problem ambulante”, ističući da ova zdravstvena stanica do 1. marta nije imala ni upotrebnu dozvolu. Najavili su i da će u naredna dva meseca u Zucu biti izgrađen priključak na autoput, što su pojedine stranke takođe obećavale u kampanji.

politika.rs

[Graditelj]

Raj na 18 kilometara od centra grada

Beograd obiluje mestima u kojima se može provesti lep vikend van gradske vreve i gužve. Jedno od njih svakako je Avala

Ova planina je od centra grada udaljena 18 kilometara, a osim automobilom, do nje se može stići i autobusima GSP-a (linijama 401, 402, 403, koji polaze sa stanice na Trošarini). Od podnožja planine do vrha vikendom i praznicima saobraća autobus na svakih pola sata.

Pored dva hotela, posetiocima su za prenoćište na raspolaganju i planinarski dom i pansion. Izletnici koji su raspoloženi za šetnju i rekreaciju uživaće u deset kilometara dugim obeleženim planinarskim stazama i asfaltiranim putevima. Tu je i nekoliko restorana, kao što su „Lipovica", „Lovačka priča", planinarska kuća „Mitrovićev dom", zatim hoteli „Hiljadu ruža" i „Avala", ali i planinarski dom „Čarapićev brest". Cene hrane su povoljne, pa se tako kuvana jela mogu dobiti za 350 dinara, jela sa roštilja koštaju oko 500, a pića su od 100 do 120 dinara. Ukoliko se neko odluči i da prespava, prenoćište sa doručkom za dve osobe košta od 3.000 do 4.500 dinara.

Beograđanima je na raspolaganju i rekreativna tura u organizaciji Planinarskog saveza Srbije. Autobusi polaze iz Birčaninove ulice svake druge nedelje u mesecu u devet časova. Tura podrazumeva posetu Spomen-parku Jajinci i rasadniku „Avala". Odatle se izlet nastavlja peške, pa slede šetnje do izvor-česme Sakinac, Avalskog tornja, Spomenika sovjetskim vojnim veteranima i spomenika Neznanom junaku. Zatim sledi poseta ostacima rudarskog okna Zvečara, česmi Hladne vode i spomeniku Vasi Čarapiću. Tura se završava kod rasadnika „Avala", a čitav izlet traje šest sati. Karta za ovu vrstu razgledanja Avale košta 300 dinara, dok se sve informacije mogu dobiti na broj telefona Planinarskog saveza Srbije 2642-065.

pressonline.rs

[Graditelj]

Zatajio je ljudski faktor

Beograd nema vizuelni identitet, nema u svetu prepoznatljiv građevinski korpus, bilo da je on deo kulturno-istorijskog nasleđa ili da je nešto što je u korak sa najnovijim trendovima. Osim par izuzetaka koji pripadaju kulturnoj baštini, kada su u pitanju objekti, prestonica bi se teško mogla nazvati metropolom.

Prikladnije bi bilo administrativni centar. S druge strane, Beograd ima referentne tačke sa svojevrsnom vizuelnom identifikacijom (Kalemegdan, Gardoš, centralna zona Novog Beograda, priobalje, ostrva), ali je na njima vrlo malo urađeno, te oni svakako nisu ono što bi trebalo da bude obeležje jednog grada.
 
Šta je ono što vam se u prestonici ne sviđa?

Naši prethodnici su stvarali mnogo korektniju, estetski i funkcionalno, i mnogo inspirativniju arhitekturu, u korak sa vremenom. Arhitektura s kraja prošlog veka i ovovremena pokazuju sveukupnu nemoć pojedinaca (projektanata, dizajnera, investitora), ali i društva u celini (preko nadležnih institucija). Naše tržište, ponuda novoprojektovanih objekata (uglavnom stambenog sadržaja), zajedno sa svom nadogradnjom, bespravnom gradnjom, načinili su od našeg fizičkog okruženja jedan prilično ružan životni okvir. I to je naša svakodnevica. Na popravljanju uočenog treba raditi na svim frontovima. Pojedinačno, stihijski ali i organizovano - institucionalno. Moramo učiniti da ne prevlada prost lični, investitorski interes, već se mora učiniti napor na ličnoj edukaciji, istrajnosti i posvećenosti, ali i promociji kvalitetne arhitekture zarad kvalitetnijeg životnog miljea. Sada, čini mi se da je na arhitektonskoj sceni osveta loših đaka u najbanalnijem smislu, pri čemu merodavne institucije sa svim svojim mehanizmima ne čine ništa u sprečavanju negativnih tendencija.

Koji je najveći arhitektonski promašaj u prestonici?

Pošto je arhitektura multidisciplinarna inženjerska kategorija, ali u sebi sadrži i artističko lično i kako o ukusima ne treba raspravljati, ne bih potencirao sve naše arhitektonske promašaje. Međutim, ne mogu da se otmem utisku da je Tržni centar „Ušće” svakako najveći promašaj. Ne kao funkcionalna i estetska celina, već sa aspekta prostornog planiranja. Objekat sam po sebi, iako nastao u različitim uslovima i pod različitim uticajima i od različitih ruku, predstavlja rezultat vredan pažnje. Lokacija je apsolutni promašaj! Na obraz gradskim ocima, struci i svima nama. U bilo kojoj uređenoj sredini to se nikada ne bi moglo desiti... i pored svih pojedinačnih interesa, kao i interesa krupnog kapitala, opšti interes je morao prevagnuti. A to je očuvanje dragocene zelene površine, prepoznatljive ambijentalne celine. A šoping-molovi - tamo gde im je i mesto - predviđeno dobrim i utemeljenim planom - na obodu gradskog jezgra, uz značajne saobraćajne tokove. Kao potvrda tom mišljenju treba obratiti pažnju na svakodnevni saobraćajni kolaps u okruženju Tržnog centra „Ušće”, koji se direktno reflektuje na glavne gradske saobraćajne tokove. Nije mi namera da stavom branim svoj deo struke - arhitekte i projektante, jer su i urbanisti naše kolege proistekle iz iste škole, ali sam mišljenja da su osnovni promašaji našeg grada posledica lošeg planiranja, prostornih postavki i postulata. Jednostavno, loše percepcije, predstave o načinu, mogućnostima i potrebama u planiranju budućnosti jednog grada.

Šta je to što je u Beogradu dobro urađeno?

Pozitivni primeri planiranja i izgradnje postoje. U navali pomanjkanja kvaliteta, osrednjosti, izdvajaju se objekti kolega, arhitekata Mitrovića, Milunovića, Miletića, Abadića, Mirkovića, Miljkovića i drugih. To su objekti koje je struka prepoznala, nagradila u okviru različitih manifestacija, a šira javnost prihvatanjem i pozitivnim odnosom prepoznala kao nesumnjiv kvalitet.
 
U kom smeru treba da ide budući razvoj prestonice?

Beograd, za razliku od nekih drugih svetskih metropola, fizički posmatrano, nema problem sa mogućnošću širenja, ali ima problem u njegovom sprovođenju. Većina proističe kao nasleđe prethodnih državnih i društvenih uređenja, neuređenih odnosa, regulativa i zakonskih propisa o vlasništvu, u izradi i usvajanju planova koji bi to širenje na adekvatan način prejudicirali nadgledali i realizovali. Sve dok ta materija ne bude uređena, planovi budu racionalni, utemeljeni i usvojeni za duži vremenski period (kako i dolikuje generalnim planovima), razvoj Beograda će stagnirati i teško će se spustiti na reke, popeti na brda... (San Francisko je osvojio prostor na 43 brda i svakako je sa zonom zaliva kao zaleđem jedan od najlepših gradova sveta). Beograd ima i levu obalu Dunava i ostrva, pa čak i planinu - znači sasvim dovoljno atraktivnih prostora i sadržaja. Prosto, ljudski faktor je zatajio.

Šta je ono posebno što identifikuje grad u odnosu na svet?

Mišljenja sam da Beograd ne izdvaja ništa toliko značajno da bi samo po sebi trebalo da nam bude cilj i satisfakcija. Pre bih rekao da se Beograd izdvaja po količini propuštenih prilika, nepostojanju znanja, volje, možda čak (iako zvuči apsurdno) i interesa da sve ono što su komparativne vrednosti u odnosu na susede i eventualne takmace pretoči u prednost. Nije dovoljna pozitivna energija mladih stanovnika grada pretočena i iskazana u nizu svetski prepoznatljivih manifestacija naučnih, kulturnih, muzičkih… da pokrene ekspanziju i razvoj grada. Splavovi, noćni provod - taj paralelni svet dnevnom ritmu i funkcionisanju grada - nije kontradiktornost, ali ni pokretač niti pokazatelj kuda i kako grad treba da se razvija. A grad treba da se unapredi prepoznavanjem i razvijanjem elementarnih potreba i interesa: poboljšanjem saobraćajne infrastrukture, izgradnje metroa, formiranjem klasičnog poslovnog centra (city, downtown), izgradnjom objekata i sadržaja od šireg nacionalnog interesa - nacionalni teatar, nacionalni muzej i drugi objekti opšte kulture i životnog standarda. Grad se razvija zajedno sa svojim stanovništvom u fizičkom, ali i u mentalnom smislu, u onoj meri u kojoj bude dozvolio i omogućio podizanje opšteg kulturološkog nivoa. Kako je sastavni deo psihofizičkog stanja grada i kultura življenja, u toj meri će i biti kvalifikovan kao svetska metropola, odnosno mesto vredno življenja.

blic.rs

[Graditelj]

Saborna crkva prva moderna građevina

Retko ko bi mogao zamisliti da su se na mestu današnjih beogradskih zgrada, velelepnih kuća i zdanja, pre dva veka nalazili mahom rovovi i bedemi od nasute zemlje, turske džamije, amami i hanovi. Od grada na opeci i kamenu, Beograd u dvadesetom veku postaje prava evropska prestonica. Za to se postaralo 35 graditelja, o čijem radu svedoči kapitalno izdanje Muzeja grada „Graditelji Beograda 1815-1914“.

Posle Drugog srpskog ustanka (jesen 1815.g.) od današnjeg Beograda postojala je samo polurazrušena varoš opasana rovovima. Knez Miloš tada rešava da uradi ono što je malo ko smatrao mogućim - da od grada na kamenu napravi evropsku prestonicu. U nedostatku domaćeg kadra, knez inženjere počinje da traži napolju. Njih 35 odabranih pretvara Beograd u prestonicu kakva je danas.

„MILOŠEV BEOGRAD“

- Grad tada konačno počinje da se odvaja od tursko-balkanskog stila i modernizuje svoju arhitekturu. Na svaki deo njegovog dalje razvoja uticale su i aktuelne vladajuće ideologije, pa na početku devetnaestog veka prestonicu možemo zvati Miloševim Beogradom - kaže Aleksandar Kadijević, jedan od priređivača monografije.

Orijentalni stil u tom periodu zadržava još Hadži Nikola Živković, koji u kamenu i tvrdom materijalu gradi Ičkovu kuću, kafanu „?“, Manakovu kuću i „Doktorovu kulu“, danas namenjenu za smeštaj dece obolele od raka. Kao spomenik kulture sačuvane su i kafana „?“ i Manakova kuća, sada deo Etnografskog muzeja, dok je Ičkova kuća porušena između dva svetska rata.

Prvi strani neimar „Miloševog Beograda“ bio je Slovak Franc Janke. On prekida gradnju na kamenu i tako nastaju prve zgrade u duhu klasicizma – Đumurkana (carinarnica) u Karađorđevoj ulici, gde su se održavale prve pozorišne predstave, i Saborna crkva. Ono što se takođe premijerno pojavljuje u „Miloševom Beogradu“ je - pivara. Kao prizemna zgrada sa visokim krovom zauzimala je ugao ulica Admirala Geparta i Balkanske. Danas od nje nema ni traga.

„MIHAILOV BEOGRAD“

- Prvi beogradski hotel „Kod jelena“, tada najveće zdanje u gradu, 1841.godine sagradio je knez Mihailo. Hotel je zauzimao ceo blok zgrada između Gračaničke, Kralja Petra i Čuburine ulice. U prizemlju su bile sale za kafanu i trpezariju, a na dva sprata stotinu hotelskih soba – priča Kadijević.

Većina zdanja „Mihailovog Beograda“ danas se može videti samo na slikama i razglednicama. Državna štamparija u Pop Lukinoj ulici bila je velika zgrada sa bogatom fasadom u duhu romantizma, a Stari konak, kojeg takođe više nema, služio je kao dvor i Karađorđevića i Obrenovića. Zauzimao je najlepši deo Ulice Kralja Milana, između Starog i Novog dvora.

Sa promenom dinastije 1842.godine, iz Srbije su morali otići i Hadži Nikola Živković i Franc Janke.
 
„ALEKSANDROV BEOGRAD“

Ali zato u prestonicu, za vreme kneza Aleksandra, dolaze Jan Nevole, graditelj Kapetan Mišinog zdanja i Emilijan Josimović, koji pravi prvi urbanistički plan Beograda. Romantičarski stil u arhitekturi dostiže vrhunac, a osniva se i prva škola za inženjere.

- Emilijan je bio prvi srpski urbanista. Zahvaljujući njemu, u domaćem graditeljstvu počinju da se očitavaju prve crte evropeizacije i modernizacije arhitekture – ističe Kadijević.

Knez Mihailova ulica dobija zgrade renesansnog oblika od kojih su i danas sačuvane tri, a nalaze se na brojevima 46 ( restoran „Kolarac“, 50 ( „Gete“ institut) i 54.

MISTIČNI GRADITELJI ČUVENIH ZDANJA

Zanimljivo je da za mnoge značajne javne građevine autori ni danas nisu poznati. Pre svega, nije rešeno pitanje autorstva beogradske Železničke stanice jer nije sačuvana dokumentacija. Ne znaju se ni autori Kombinata šećera „Dimitrije Tucović“, Beogradske tekstilne industrije, starih hotela „Srpski kralj“, „Pariz“, „Rusija“ i „Srpska kruna“.

- Uloga graditelja dugo je bila minimizirana. Arhitekti nisu bili bolje tretirani od građevinskih inženjera, shvatani su kao puki servis „važnih“ naručilaca. Zbog toga nije postojao interes da se njihove zasluge popularišu. Sa razvojem istoriografije, možda se neke misterije u budućnosti i rasvetle – kaže Kadijević.

blic.rs

[Graditelj]

Danas ističe rok za legalizaciju

Danas u 20 sati ističe rok za podnošenje zahteva za legalizaciju. Iz Gradske uprave apeluju na građane da iskoriste ovu priliku.

- Danas je poslednji dan za prijavu i neće biti produžavanja roka. Ovo je poslednja prilika da građani prijave svoje bespravno sagrađene objekte, jer neće ponovo imati priliku da po ovako lakoj, jednostavnoj i jeftinoj proceduri prijave objekte. Danas je potrebno samo da dođu i popune zahtev za legalizaciju i tako završe prvi korak i uđu u proces legalizacije - kaže Dejan Mali, član Gradskog veća.

Da se ne bi stvarale gužve, radno vreme šalterske službe u prostorijama Gradske uprave u Ulici 27. marta 43-45 produženo je do 20 sati. U gotovo svim opštinama produženo je radno vreme za podnošenje zahteva, a opština Zvezdara primaće zahteve do ponoći.

24sata.rs

[Graditelj]

Ko je kriv za pucanje i rušenje kuća u Grockoj?

U opštini Grocka, u naselju „Popovića kraj“, više od deset kuća je popucalo, a jedan od vlasnika uništenih kuća kaže za „24 sata“ da je dobio i rešenje od komunalne inspekcije Grocke da zbog opasnosti od rušenja ne sme da boravi u kući. Dok vlasnici kuća za situaciju krive JKP „Vodovod i kanalizacija“, za čije radnike tvrde da su prilikom kopanja vodovodnog kanala u septembru prošle godine zatrpali odvod za oticanje vode i time prouzrokovali klizišta, u tom preduzeću kažu da oni ne snose krivicu zbog pucanja kuća. Slavoljub Stefanović, direktor tog preduzeća, kaže za „24 sata“, da nije istina da voda nije mogla da otiče, već da je taj deo Grocke klizno područje i da taj problem postoji već 30 godina.

24sata.rs